حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، ح حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ السَّرْحِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ سُمَىٍّ، مَوْلَى أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ فِي سُجُودِهِ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي ذَنْبِي كُلَّهُ دِقَّهُ وَجِلَّهُ وَأَوَّلَهُ وَآخِرَهُ " . زَادَ ابْنُ السَّرْحِ " عَلاَنِيَتَهُ وَسِرَّهُ " .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб ривоят қилди, (ҳ) бизга Аҳмад ибнус Сарҳ ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб хабар берди, менга Яҳё ибн Айюб Умора ибн Ғазийядан, у Абу Бакрнинг мавлоси Сумаййдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам саждаларида шундай дердилар: «Аллаҳуммағфир лий занбий куллаҳу, диққаҳу ва жиллаҳу, ва аввалаҳу ва охираҳу». Ибнус Сарҳ қўшди: «ва алониятаҳу ва сирраҳу».