حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ فَارِسٍ، أَنَّ الْحَكَمَ بْنَ نَافِعٍ، حَدَّثَهُمْ قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أَبِيهِ، - وَكَانَ أَحَدَ الثَّلاَثَةِ الَّذِينَ تِيبَ عَلَيْهِمْ - وَكَانَ كَعْبُ بْنُ الأَشْرَفِ يَهْجُو النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَيُحَرِّضُ عَلَيْهِ كُفَّارَ قُرَيْشٍ وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حِينَ قَدِمَ الْمَدِينَةَ وَأَهْلُهَا أَخْلاَطٌ مِنْهُمُ الْمُسْلِمُونَ وَالْمُشْرِكُونَ يَعْبُدُونَ الأَوْثَانَ وَالْيَهُودُ وَكَانُوا يُؤْذُونَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَأَصْحَابَهُ فَأَمَرَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ نَبِيَّهُ بِالصَّبْرِ وَالْعَفْوِ فَفِيهِمْ أَنْزَلَ اللَّهُ { وَلَتَسْمَعُنَّ مِنَ الَّذِينَ أُوتُوا الْكِتَابَ مِنْ قَبْلِكُمْ } الآيَةَ فَلَمَّا أَبَى كَعْبُ بْنُ الأَشْرَفِ أَنْ يَنْزِعَ عَنْ أَذَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم سَعْدَ بْنَ مُعَاذٍ أَنْ يَبْعَثَ رَهْطًا يَقْتُلُونَهُ فَبَعَثَ مُحَمَّدَ بْنَ مَسْلَمَةَ وَذَكَرَ قِصَّةَ قَتْلِهِ فَلَمَّا قَتَلُوهُ فَزِعَتِ الْيَهُودُ وَالْمُشْرِكُونَ فَغَدَوْا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا طُرِقَ صَاحِبُنَا فَقُتِلَ . فَذَكَرَ لَهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الَّذِي كَانَ يَقُولُ وَدَعَاهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى أَنْ يَكْتُبَ بَيْنَهُ وَبَيْنَهُمْ كِتَابًا يَنْتَهُونَ إِلَى مَا فِيهِ فَكَتَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَهُ وَبَيْنَهُمْ وَبَيْنَ الْمُسْلِمِينَ عَامَّةً صَحِيفَةً .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Форис ривоят қилди, унга Ҳакам ибн Нофеъ ривоят қилиб айтди: бизга Шуъайб Зуҳрийдан, у Абдурраҳмон ибн Абдуллаҳ ибн Каъб ибн Моликдан, у отасидан хабар берди — у тавбаси қабул қилинган уч кишидан бири эди. Каъб ибн Ашраф Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни ҳажв қилар ва унга қарши Қурайш кофирларини қўзғатар эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келганларида унинг аҳли аралаш эди: улардан мусулмонлар, бутларга сиғинадиган мушриклар ва яҳудийлар бор эди. Улар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга ва саҳобаларига азият берар эдилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла ўз Набийсига сабр ва афв этишни амр қилди ва улар ҳақида Аллаҳ «Сиздан олдин китоб берилганлардан... албатта эшитурсиз» оятини нозил қилди. Каъб ибн Ашраф Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга азият беришдан тўхташдан бош тортгач, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Саъд ибн Муозга уни ўлдирадиган бир гуруҳ кишини юборишни буюрди. У Муҳаммад ибн Масламани юборди. Ва унинг ўлдирилиши қиссасини зикр қилди. Уни ўлдирганларидан кейин яҳудийлар ва мушриклар қўрқиб кетдилар ва эрталаб Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб: «Бизнинг соҳибимизга тунда келиб, уни ўлдиришди» дедилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга у айтиб юрган нарсаларни зикр қилди ва уларни ўзи билан уларнинг орасида бир китоб (аҳднома) ёзишга, ундаги нарсаларга риоя қилишга чақирди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзи билан уларнинг ва умуман мусулмонларнинг орасида бир саҳифа (аҳднома) ёзди.
حَدَّثَنَا مُصَرِّفُ بْنُ عَمْرٍو الأَيَامِيُّ، حَدَّثَنَا يُونُسُ، - يَعْنِي ابْنَ بُكَيْرٍ - قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي مُحَمَّدٍ، مَوْلَى زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، وَعِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَمَّا أَصَابَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُرَيْشًا يَوْمَ بَدْرٍ وَقَدِمَ الْمَدِينَةَ جَمَعَ الْيَهُودَ فِي سُوقِ بَنِي قَيْنُقَاعَ فَقَالَ " يَا مَعْشَرَ يَهُودَ أَسْلِمُوا قَبْلَ أَنْ يُصِيبَكُمْ مِثْلُ مَا أَصَابَ قُرَيْشًا " . قَالُوا يَا مُحَمَّدُ لاَ يَغُرَّنَّكَ مِنْ نَفْسِكَ أَنَّكَ قَتَلْتَ نَفَرًا مِنْ قُرَيْشٍ كَانُوا أَغْمَارًا لاَ يَعْرِفُونَ الْقِتَالَ إِنَّكَ لَوْ قَاتَلْتَنَا لَعَرَفْتَ أَنَّا نَحْنُ النَّاسُ وَأَنَّكَ لَمْ تَلْقَ مِثْلَنَا . فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فِي ذَلِكَ { قُلْ لِلَّذِينَ كَفَرُوا سَتُغْلَبُونَ } قَرَأَ مُصَرِّفٌ إِلَى قَوْلِهِ { فِئَةٌ تُقَاتِلُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ } بِبَدْرٍ { وَأُخْرَى كَافِرَةٌ } .
Бизга Мусарриф ибн Амр ал-Аёмий ривоят қилди, бизга Юнус — яъни ибн Букайр — ривоят қилди, деди: бизга Муҳаммад ибн Исъҳоқ ривоят қилди, менга Зайд ибн Собитнинг мавлоси Муҳаммад ибн Абу Муҳаммад Саъийд ибн Жубайр ва Икримадан, улар Ибн Аббосдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Бадр кунида Қурайшга зарба бериб, Мадинага келганларида, яҳудийларни Бану Қайнуқў бозорида тўплаб: «Эй яҳудийлар жамоаси! Қурайшга етган мусибат сизларга ҳам етишидан олдин Исломни қабул қилинг» дедилар. Улар: «Эй Муҳаммад, жангни билмайдиган жоҳил бир гуруҳ Қурайш кишиларини ўлдирганинг ўзингни алдаб қўймасин. Агар бизга қарши жанг қилсанг, биз ҳақиқий кишилар эканимизни ва бизга ўхшашини учратмаганингни билардинг» дедилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла бу ҳақда «Кофир бўлганларга айт: яқинда мағлуб бўласизлар...» — Мусарриф «...бири Аллаҳ йўлида жанг қиладиган тоифа» Бадрда «бошқаси эса кофир» дегунгача ўқиди.
حَدَّثَنَا مُصَرِّفُ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا يُونُسُ، قَالَ ابْنُ إِسْحَاقَ حَدَّثَنِي مَوْلًى، لِزَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ حَدَّثَتْنِي ابْنَةُ مُحَيِّصَةَ، عَنْ أَبِيهَا، مُحَيِّصَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ ظَفِرْتُمْ بِهِ مِنْ رِجَالِ يَهُودَ فَاقْتُلُوهُ " . فَوَثَبَ مُحَيِّصَةُ عَلَى شَبِيبَةَ رَجُلٍ مِنْ تُجَّارِ يَهُودَ كَانَ يُلاَبِسُهُمْ فَقَتَلَهُ وَكَانَ حُوَيِّصَةُ إِذْ ذَاكَ لَمْ يُسْلِمْ وَكَانَ أَسَنَّ مِنْ مُحَيِّصَةَ فَلَمَّا قَتَلَهُ جَعَلَ حُوَيِّصَةُ يَضْرِبُهُ وَيَقُولُ يَا عَدُوَّ اللَّهِ أَمَا وَاللَّهِ لَرُبَّ شَحْمٍ فِي بَطْنِكَ مِنْ مَالِهِ .
Бизга Мусарриф ибн Амр ривоят қилди, бизга Юнус ривоят қилди, Ибн Исъҳоқ деди: менга Зайд ибн Собитнинг бир мавлоси ривоят қилди, менга Муҳаййисанинг қизи отаси Муҳаййисадан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Яҳудий эркакларидан қайси бирига қодир бўлсангиз, уни ўлдиринг» дедилар. Шунда Муҳаййиса улар билан савдо-сотиқ қилиб юрадиган яҳудий савдогарларидан бири бўлган Шабибага ташланиб, уни ўлдирди. Ўша пайтда Ҳуваййиса ҳали Исломни қабул қилмаган ва Муҳаййисадан ёши катта эди. У уни ўлдиргач, Ҳуваййиса уни уриб: «Эй Аллаҳнинг душмани! Аллаҳга қасамки, қорнингдаги ёғлар кўп қисми унинг молидан-ку!» дея бошлади.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّهُ قَالَ بَيْنَا نَحْنُ فِي الْمَسْجِدِ إِذْ خَرَجَ إِلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " انْطَلِقُوا إِلَى يَهُودَ " . فَخَرَجْنَا مَعَهُ حَتَّى جِئْنَاهُمْ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنَادَاهُمْ فَقَالَ يَا مَعْشَرَ يَهُودَ أَسْلِمُوا تَسْلَمُوا " . فَقَالُوا قَدْ بَلَّغْتَ يَا أَبَا الْقَاسِمِ . فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَسْلِمُوا تَسْلَمُوا " . فَقَالُوا قَدْ بَلَّغْتَ يَا أَبَا الْقَاسِمِ . فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ذَلِكَ أُرِيدُ " . ثُمَّ قَالَهَا الثَّالِثَةَ " اعْلَمُوا أَنَّمَا الأَرْضُ لِلَّهِ وَرَسُولِهِ وَإِنِّي أُرِيدُ أَنْ أُجْلِيَكُمْ مِنْ هَذِهِ الأَرْضِ فَمَنْ وَجَدَ مِنْكُمْ بِمَالِهِ شَيْئًا فَلْيَبِعْهُ وَإِلاَّ فَاعْلَمُوا أَنَّمَا الأَرْضُ لِلَّهِ وَرَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم " .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Лайс Саъийд ибн Абу Саъийддан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди. У айтди: Биз масжидда бўлганимизда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизга чиқиб: «Яҳудийлар томон юринглар» дедилар. Биз у билан бирга чиқиб, уларнинг олдига келдик. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам туриб, уларга нидо қилиб: «Эй яҳудийлар жамоаси! Исломни қабул қилинг — нажот топасизлар» дедилар. Улар: «Эй Абу Қосим, етказдинг» дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга: «Исломни қабул қилинг — нажот топасизлар» дедилар. Улар: «Эй Абу Қосим, етказдинг» дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга: «Мен шуни истайман» дедилар. Сўнг учинчи марта буни айтиб: «Билингки, ер Аллаҳга ва Унинг Расулига тегишлидир. Мен сизларни бу ердан кўчириб юборишни истайман. Сизлардан ким бирор молига эга бўлса, уни сотсин. Акс ҳолда билингки, ер Аллаҳга ва Унинг Расули соллаллаҳу алайҳи васалламга тегишлидир» дедилар.