حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَرْوَانُ بْنُ الْحَكَمِ، قَالَ أَصَابَ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ رُعَافٌ شَدِيدٌ سَنَةَ الرُّعَافِ، حَتَّى حَبَسَهُ عَنِ الْحَجِّ وَأَوْصَى، فَدَخَلَ عَلَيْهِ رَجُلٌ مِنْ قُرَيْشٍ قَالَ اسْتَخْلِفْ. قَالَ وَقَالُوهُ قَالَ نَعَمْ. قَالَ وَمَنْ فَسَكَتَ، فَدَخَلَ عَلَيْهِ رَجُلٌ آخَرُ ـ أَحْسِبُهُ الْحَارِثَ ـ فَقَالَ اسْتَخْلِفْ. فَقَالَ عُثْمَانُ وَقَالُوا فَقَالَ نَعَمْ. قَالَ وَمَنْ هُوَ فَسَكَتَ قَالَ فَلَعَلَّهُمْ قَالُوا الزُّبَيْرَ قَالَ نَعَمْ. قَالَ أَمَا وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنَّهُ لَخَيْرُهُمْ مَا عَلِمْتُ، وَإِنْ كَانَ لأَحَبَّهُمْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم.
Холид ибн Махлад бизга айтди, Али ибн Мусъҳир бизга айтди, Ҳишом ибн Урвадан, отасидан, у деди: Марвон ибнул-Ҳакам менга хабар берди, у деди: Усмон ибн Аффонга руоф (бурун қонаши) йили қаттиқ бурун қонаши етди, ҳатто уни ҳаждан ушлаб қолди (тўсди) ва у васият қилди. Унга Қурайшдан бир киши кирди ва: «Халифа тайинла», деди. У: «Улар (бошқалар ҳам) шуни айтдими?», деди. (Киши): «Ҳа», деди. (Усмон): «Ким (ни тайинлай)?», деди ва жим турди. Сўнг унга бошқа бир киши — Ҳорисдир деб ўйлайман — кирди ва: «Халифа тайинла», деди. Усмон: «Улар (шуни) айтдими?», деди. (Киши): «Ҳа», деди. (Усмон): «У ким?», деди ва жим турди. (Киши): «Шояд улар Зубайрни айтдилар?», деди. (Усмон): «Ҳа», деди. (Усмон): «Огоҳ бўл! Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен билганимча у уларнинг энг яхшиси ва у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга уларнинг энг севимлиси эди», деди.
حَدَّثَنِي عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، أَخْبَرَنِي أَبِي، سَمِعْتُ مَرْوَانَ، كُنْتُ عِنْدَ عُثْمَانَ، أَتَاهُ رَجُلٌ فَقَالَ اسْتَخْلِفْ. قَالَ وَقِيلَ ذَاكَ قَالَ نَعَمْ، الزُّبَيْرُ. قَالَ أَمَا وَاللَّهِ إِنَّكُمْ لَتَعْلَمُونَ أَنَّهُ خَيْرُكُمْ. ثَلاَثًا.
Убайд ибн Исмоил менга айтди, Абу Усома бизга айтди, Ҳишомдан, отам менга хабар берди, Марвонни эшитдим: Мен Усмоннинг олдида эдим, унга бир киши келди ва: «Халифа тайинла», деди. (Усмон): «Бу (ҳақда) айтилдими?», деди. (Киши): «Ҳа», деди. (Усмон): «Зубайр (ни тайинлайман)», деди. «Огоҳ бўлинглар! Аллаҳга қасам, сизлар албатта унинг энг яхшингиз эканини биласизлар», деди — уч марта.
حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ ـ هُوَ ابْنُ أَبِي سَلَمَةَ ـ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ لِكُلِّ نَبِيٍّ حَوَارِيًّا، وَإِنَّ حَوَارِيَّ الزُّبَيْرُ بْنُ الْعَوَّامِ ".
Молик ибн Исмоил бизга айтди, Абдулазиз — у Ибн Абу Саламадир — Муҳаммад ибнул-Мункадирдан, Жобир розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта ҳар бир пайғамбарнинг бир ҳаворийси (содиқ ёрдамчиси) бор; ва менинг ҳаворийим Зубайр ибнул-Аввомдир», деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا {عَبْدُ اللَّهِ} أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، قَالَ كُنْتُ يَوْمَ الأَحْزَابِ جُعِلْتُ أَنَا وَعُمَرُ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ، فِي النِّسَاءِ، فَنَظَرْتُ فَإِذَا أَنَا بِالزُّبَيْرِ، عَلَى فَرَسِهِ، يَخْتَلِفُ إِلَى بَنِي قُرَيْظَةَ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا، فَلَمَّا رَجَعْتُ قُلْتُ يَا أَبَتِ، رَأَيْتُكَ تَخْتَلِفُ. قَالَ أَوَهَلْ رَأَيْتَنِي يَا بُنَىَّ قُلْتُ نَعَمْ. قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ يَأْتِ بَنِي قُرَيْظَةَ فَيَأْتِينِي بِخَبَرِهِمْ ". فَانْطَلَقْتُ، فَلَمَّا رَجَعْتُ جَمَعَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَبَوَيْهِ فَقَالَ " فِدَاكَ أَبِي وَأُمِّي ".
Аҳмад ибн Муҳаммад бизга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, Ҳишом ибн Урва бизга хабар берди, отасидан, Абдуллаҳ ибнуз-Зубайрдан, у деди: Мен Аҳзоб (Хандақ) куни — мен ва Умар ибн Абу Салама — аёллар (қаторида) қўйилган эдик. Мен қарадим, бирдан мен Зубайрни ўз оти устида кўрдим, у Бану Қурайзага томон икки ёки уч марта қатнар эди. Мен (уйга) қайтганимда: «Эй отам, сени қатнаб турганингни кўрдим», дедим. У: «Мени кўрдингми, эй ўғлим?», деди. Мен: «Ҳа», дедим. У: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Ким Бану Қурайзага бориб, менга уларнинг хабарини келтирар?›, деган эди. Мен кетдим. Мен қайтганимда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мен учун ўз ота-онасини жамлади (иккаласини фидо қилди) ва: ‹Отам ва онам сенга фидо бўлсин›, деди», деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حَفْصٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ أَصْحَابَ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم قَالُوا لِلزُّبَيْرِ يَوْمَ الْيَرْمُوكِ أَلاَ تَشُدُّ فَنَشُدَّ مَعَكَ فَحَمَلَ عَلَيْهِمْ، فَضَرَبُوهُ ضَرْبَتَيْنِ عَلَى عَاتِقِهِ، بَيْنَهُمَا ضَرْبَةٌ ضُرِبَهَا يَوْمَ بَدْرٍ. قَالَ عُرْوَةُ فَكُنْتُ أُدْخِلُ أَصَابِعِي فِي تِلْكَ الضَّرَبَاتِ أَلْعَبُ وَأَنَا صَغِيرٌ.
Али ибн Ҳафс бизга айтди, Ибнул-Муборак бизга айтди, Ҳишом ибн Урва бизга хабар берди, отасидан: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобалари Ярмук куни Зубайрга: «(Ҳужумга) шиддат бермайсанми (ҳамла қилмайсанми), биз ҳам сен билан ҳамла қиламиз?», дедилар. У уларга (душманга) ҳамла қилди, улар уни икки марта елкасига урдилар, улар орасида Бадр куни урилган бир зарба (яраси) бор эди. Урва деди: Мен бармоқларимни ўша яралар (чуқурликлари) ичига солиб, ўйнар эдим — мен кичик бола эдим.