حَدَّثَنِي عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، أَخْبَرَنِي أَبِي، سَمِعْتُ مَرْوَانَ، كُنْتُ عِنْدَ عُثْمَانَ، أَتَاهُ رَجُلٌ فَقَالَ اسْتَخْلِفْ. قَالَ وَقِيلَ ذَاكَ قَالَ نَعَمْ، الزُّبَيْرُ. قَالَ أَمَا وَاللَّهِ إِنَّكُمْ لَتَعْلَمُونَ أَنَّهُ خَيْرُكُمْ. ثَلاَثًا.
Убайд ибн Исмоил менга айтди, Абу Усома бизга айтди, Ҳишомдан, отам менга хабар берди, Марвонни эшитдим: Мен Усмоннинг олдида эдим, унга бир киши келди ва: «Халифа тайинла», деди. (Усмон): «Бу (ҳақда) айтилдими?», деди. (Киши): «Ҳа», деди. (Усмон): «Зубайр (ни тайинлайман)», деди. «Огоҳ бўлинглар! Аллаҳга қасам, сизлар албатта унинг энг яхшингиз эканини биласизлар», деди — уч марта.