حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِي مُوسَى ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ حَائِطًا وَأَمَرَنِي بِحِفْظِ باب الْحَائِطِ، فَجَاءَ رَجُلٌ يَسْتَأْذِنُ، فَقَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ ". فَإِذَا أَبُو بَكْرٍ، ثُمَّ جَاءَ آخَرُ يَسْتَأْذِنُ فَقَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ ". فَإِذَا عُمَرُ، ثُمَّ جَاءَ آخَرُ يَسْتَأْذِنُ، فَسَكَتَ هُنَيْهَةً ثُمَّ قَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ عَلَى بَلْوَى سَتُصِيبُهُ ". فَإِذَا عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ. قَالَ حَمَّادٌ وَحَدَّثَنَا عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، وَعَلِيُّ بْنُ الْحَكَمِ، سَمِعَا أَبَا عُثْمَانَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي مُوسَى، بِنَحْوِهِ، وَزَادَ فِيهِ عَاصِمٌ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ قَاعِدًا فِي مَكَانٍ فِيهِ مَاءٌ، قَدِ انْكَشَفَتْ عَنْ رُكْبَتَيْهِ أَوْ رُكْبَتِهِ، فَلَمَّا دَخَلَ عُثْمَانُ غَطَّاهَا.
Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтди, Ҳаммод бизга айтди, Айюбдан, Абу Усмондан, Абу Мусо розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир боғга кирди ва менга боғ эшигини қўриқлашни буюрди. Бир киши келди, изн сўради. У: «Унга изн бер ва уни жаннат билан суюнчила», деди. Бирдан Абу Бакр эди. Сўнг бошқаси келди, изн сўради. У: «Унга изн бер ва уни жаннат билан суюнчила», деди. Бирдан Умар эди. Сўнг бошқаси келди, изн сўради. У бир оз жим турди, сўнг: «Унга изн бер ва уни — ўзига етадиган бир бало устига — жаннат билан суюнчила», деди. Бирдан Усмон ибн Аффон эди. Ҳаммод деди: Бизга Осим Аҳвал ва Али ибнул-Ҳакам (ҳам) айтди, улар иккиси Абу Усмонни шунга ўхшашни Абу Мусодан ривоят қилганини эшитди. Осим унда: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сувли бир жойда ўтирган, икки тиззаси ёки бир тиззаси очилган эди; Усмон кирганида, уни ёпди, деб зиёда қилди.
حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ شَبِيبِ بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يُونُسَ، قَالَ ابْنُ شِهَابٍ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ، أَنَّ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَدِيِّ بْنِ الْخِيَارِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ وَعَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ الأَسْوَدِ بْنِ عَبْدِ يَغُوثَ قَالاَ مَا يَمْنَعُكَ أَنْ تُكَلِّمَ عُثْمَانَ لأَخِيهِ الْوَلِيدِ فَقَدْ أَكْثَرَ النَّاسُ فِيهِ. فَقَصَدْتُ لِعُثْمَانَ حَتَّى خَرَجَ إِلَى الصَّلاَةِ، قُلْتُ إِنَّ لِي إِلَيْكَ حَاجَةً، وَهِيَ نَصِيحَةٌ لَكَ. قَالَ يَا أَيُّهَا الْمَرْءُ ـ قَالَ مَعْمَرٌ أُرَاهُ قَالَ ـ أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْكَ. فَانْصَرَفْتُ، فَرَجَعْتُ إِلَيْهِمْ إِذْ جَاءَ رَسُولُ عُثْمَانَ فَأَتَيْتُهُ، فَقَالَ مَا نَصِيحَتُكَ فَقُلْتُ إِنَّ اللَّهَ سُبْحَانَهُ بَعَثَ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم بِالْحَقِّ، وَأَنْزَلَ عَلَيْهِ الْكِتَابَ، وَكُنْتَ مِمَّنِ اسْتَجَابَ لِلَّهِ وَلِرَسُولِهِ، فَهَاجَرْتَ الْهِجْرَتَيْنِ، وَصَحِبْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرَأَيْتَ هَدْيَهُ، وَقَدْ أَكْثَرَ النَّاسُ فِي شَأْنِ الْوَلِيدِ. قَالَ أَدْرَكْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ لاَ وَلَكِنْ خَلَصَ إِلَىَّ مِنْ عِلْمِهِ مَا يَخْلُصُ إِلَى الْعَذْرَاءِ فِي سِتْرِهَا. قَالَ أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّ اللَّهَ بَعَثَ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم بِالْحَقِّ، فَكُنْتُ مِمَّنِ اسْتَجَابَ لِلَّهِ وَلِرَسُولِهِ وَآمَنْتُ بِمَا بُعِثَ بِهِ، وَهَاجَرْتُ الْهِجْرَتَيْنِ كَمَا قُلْتَ، وَصَحِبْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبَايَعْتُهُ، فَوَاللَّهِ مَا عَصَيْتُهُ وَلاَ غَشَشْتُهُ حَتَّى تَوَفَّاهُ اللَّهُ، ثُمَّ أَبُو بَكْرٍ مِثْلُهُ، ثُمَّ عُمَرُ مِثْلُهُ، ثُمَّ اسْتُخْلِفْتُ، أَفَلَيْسَ لِي مِنَ الْحَقِّ مِثْلُ الَّذِي لَهُمْ قُلْتُ بَلَى. قَالَ فَمَا هَذِهِ الأَحَادِيثُ الَّتِي تَبْلُغُنِي عَنْكُمْ أَمَّا مَا ذَكَرْتَ مِنْ شَأْنِ الْوَلِيدِ، فَسَنَأْخُذُ فِيهِ بِالْحَقِّ إِنْ شَاءَ اللَّهُ، ثُمَّ دَعَا عَلِيًّا فَأَمَرَهُ أَنْ يَجْلِدَهُ فَجَلَدَهُ ثَمَانِينَ.
Аҳмад ибн Шабиб ибн Саъид менга айтди, у деди: Отам менга айтди, Юнусдан, Ибн Шиҳоб деди: Урва менга хабар берди: Убайдуллаҳ ибн Адий ибнул-Хиёр унга хабар бердики, Мисвар ибн Махрама ва Абдураҳмон ибнул-Асвад ибн Абдияғус: «Сени Усмонга акаси Валидни (иш-йўсини) гапиришдан нима тўсади? Одамлар у ҳақида кўп (гап) қилди», дедилар. Мен Усмонни кўзлаб (олдига) келдим, токи у намозга чиқди. Мен: «Сенга бир ҳожатим бор, у — сенга бир насиҳатдир», дедим. У: «Эй киши — Маъмар: ‹у шундай деди деб ўйлайман› деди — мен сендан Аллаҳга паноҳ тортаман», деди. Мен қайтдим ва уларнинг олдига келдим, шу пайт Усмоннинг элчиси келди. Мен унинг олдига келдим, у: «Сенинг насиҳатинг нима?», деди. Мен: «Албатта Аллаҳ субҳонаҳу Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламни ҳақ билан юборди ва унга Китобни нозил қилди; сен Аллаҳ ва Унинг Расулига жавоб берганлардан эдинг, икки ҳижратни (Ҳабашистонга ва Мадинага) қилдинг, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга саҳбат қилдинг ва унинг ҳидоятини (йўлини) кўрдинг. Одамлар Валиднинг иши ҳақида кўп (гап) қилди», дедим. У: «Сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга етишдингми (кўрдингми)?», деди. Мен: «Йўқ, лекин менга унинг илмидан — бокира (қиз)га ўз пардасида (келадигани) каби — (хабар) етди», дедим. У: «Амма баъд; албатта Аллаҳ Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламни ҳақ билан юборди, мен Аллаҳ ва Унинг Расулига жавоб берганлардан эдим ва у (Расул) билан юборилган нарсага иймон келтирдим ва сен айтгандек икки ҳижратни қилдим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга саҳбат қилдим ва унга байъат қилдим. Аллаҳга қасам, мен унга осий бўлмадим ва уни алдамадим, токи Аллаҳ уни вафот эттирди; сўнг Абу Бакр (ҳам) шу мисол, сўнг Умар (ҳам) шу мисол, сўнг мен халифа қилиндим. Менга улар(нинг ҳақлари) мисли ҳақ йўқми?», деди. Мен: «Ҳа (бор)», дедим. У: «У ҳолда сизлардан менга етиб келаётган бу (миш-миш) ҳадислар нима? Сен зикр қилган Валиднинг ишига келсак — биз унда ҳақ билан иш тутамиз, ин шоаллаҳ», деди. Сўнг Алини чақирди ва унга (Валидни) қамчилашни буюрди, у уни саксон (қамчи) урди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمِ بْنِ بَزِيغٍ، حَدَّثَنَا شَاذَانُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ الْمَاجِشُونُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ كُنَّا فِي زَمَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لاَ نَعْدِلُ بِأَبِي بَكْرٍ أَحَدًا ثُمَّ عُمَرَ ثُمَّ عُثْمَانَ، ثُمَّ نَتْرُكُ أَصْحَابَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لاَ نُفَاضِلُ بَيْنَهُمْ. تَابَعَهُ عَبْدُ اللَّهِ عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ.
Муҳаммад ибн Ҳотам ибн Базиғ менга айтди, Шозон бизга айтди, Абдулазиз ибн Абу Салама Можишун бизга айтди, Убайдуллаҳдан, Нофидан, Ибн Умар розияллаҳу анҳумодан, у деди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида Абу Бакрга ҳеч кимни тенг қилмас эдик, сўнг Умарни, сўнг Усмонни; сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг (бошқа) саҳобаларини (шундай) қолдирар эдик — улар орасида (бирор)ини афзал қилмас эдик. Унга Абдуллаҳ Абдулазиздан (ривоятда) мутобаъат қилди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ ـ هُوَ ابْنُ مَوْهَبٍ ـ قَالَ جَاءَ رَجُلٌ مَنْ أَهْلِ مِصْرَ حَجَّ الْبَيْتَ فَرَأَى قَوْمًا جُلُوسًا، فَقَالَ مَنْ هَؤُلاَءِ الْقَوْمُ قَالَ هَؤُلاَءِ قُرَيْشٌ. قَالَ فَمَنِ الشَّيْخُ فِيهِمْ قَالُوا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ. قَالَ يَا ابْنَ عُمَرَ إِنِّي سَائِلُكَ عَنْ شَىْءٍ فَحَدِّثْنِي هَلْ تَعْلَمُ أَنَّ عُثْمَانَ فَرَّ يَوْمَ أُحُدٍ قَالَ نَعَمْ. قَالَ تَعْلَمُ أَنَّهُ تَغَيَّبَ عَنْ بَدْرٍ وَلَمْ يَشْهَدْ قَالَ نَعَمْ. قَالَ تَعْلَمُ أَنَّهُ تَغَيَّبَ عَنْ بَيْعَةِ الرُّضْوَانِ فَلَمْ يَشْهَدْهَا قَالَ نَعَمْ. قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ. قَالَ ابْنُ عُمَرَ تَعَالَ أُبَيِّنْ لَكَ أَمَّا فِرَارُهُ يَوْمَ أُحُدٍ فَأَشْهَدُ أَنَّ اللَّهَ عَفَا عَنْهُ وَغَفَرَ لَهُ، وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ عَنْ بَدْرٍ، فَإِنَّهُ كَانَتْ تَحْتَهُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَتْ مَرِيضَةً، فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ لَكَ أَجْرَ رَجُلٍ مِمَّنْ شَهِدَ بَدْرًا وَسَهْمَهُ ". وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ عَنْ بَيْعَةِ الرُّضْوَانِ فَلَوْ كَانَ أَحَدٌ أَعَزَّ بِبَطْنِ مَكَّةَ مِنْ عُثْمَانَ لَبَعَثَهُ مَكَانَهُ فَبَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عُثْمَانَ وَكَانَتْ بَيْعَةُ الرُّضْوَانِ بَعْدَ مَا ذَهَبَ عُثْمَانُ إِلَى مَكَّةَ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ الْيُمْنَى " هَذِهِ يَدُ عُثْمَانَ ". فَضَرَبَ بِهَا عَلَى يَدِهِ، فَقَالَ " هَذِهِ لِعُثْمَانَ ". فَقَالَ لَهُ ابْنُ عُمَرَ اذْهَبْ بِهَا الآنَ مَعَكَ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Усмон — у Ибн Мавҳабдир — бизга айтди, у деди: Миср аҳлидан бир киши Байтни ҳаж қилиб келди ва бир қавмни ўтирган ҳолда кўрди. У: «Бу қавм ким?», деди. (Биров): «Булар Қурайш», деди. У: «Улар ичидаги шайх (котта) ким?», деди. Улар: «Абдуллаҳ ибн Умар», дедилар. У: «Эй Ибн Умар, мен сендан бир нарса сўрайман, менга айтиб бер: Усмон Уҳуд куни қочганини биласанми?», деди. У: «Ҳа», деди. У: «Унинг Бадрдан ғойиб бўлиб, (унда) қатнашмаганини биласанми?», деди. У: «Ҳа», деди. У: «Унинг Ризвон байъатидан ғойиб бўлиб, унда қатнашмаганини биласанми?», деди. У: «Ҳа», деди. У: «Аллаҳу акбар!», деди. Ибн Умар: «Кел, сенга баён қилай. Унинг Уҳуд куни қочишига келсак — мен гувоҳлик бераманки, Аллаҳ уни афв қилди ва мағфират қилди. Унинг Бадрдан ғойиб бўлишига келсак — унинг никоҳида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи бор эди ва у касал эди; Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: ‹Сенга Бадрда қатнашган кишининг ажри ва (ғаниматдан) улуши бор›, деди. Унинг Ризвон байъатидан ғойиб бўлишига келсак — агар Макка ичида Усмондан азиз (обрўли) бирор киши бўлганида, (Набий) уни унинг ўрнида юборар эди; (лекин) Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Усмонни юборди. Ризвон байъати эса Усмон Маккага кетгандан кейин бўлди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз ўнг қўли билан: ‹Бу Усмоннинг қўли›, деди ва уни ўз қўли устига урди ва: ‹Бу Усмон учун (байъат)›, деди», деди. Ибн Умар унга: «Энди буни (бу жавобларни) ўзинг билан олиб кет», деди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، أَنَّ أَنَسًا ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُمْ قَالَ صَعِدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أُحُدًا، وَمَعَهُ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَعُثْمَانُ، فَرَجَفَ وَقَالَ " اسْكُنْ أُحُدُ ـ أَظُنُّهُ ضَرَبَهُ بِرِجْلِهِ ـ فَلَيْسَ عَلَيْكَ إِلاَّ نَبِيٌّ وَصِدِّيقٌ وَشَهِيدَانِ ".
Мусаддад бизга айтди, Яҳё бизга айтди, Саъиддан, Қатодадан: Анас розияллаҳу анҳу уларга айтди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Уҳуд (тоғига) чиқди, у билан Абу Бакр, Умар ва Усмон бор эди. Шунда (тоғ) тебранди (силкинди), (Набий): «Тинч (сокин) бўл, эй Уҳуд — уни оёғи билан урди деб ўйлайман — чунки сенинг устингда фақат бир Набий, бир Сиддиқ ва икки шаҳид бор», деди.