حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِي مُوسَى ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ حَائِطًا وَأَمَرَنِي بِحِفْظِ باب الْحَائِطِ، فَجَاءَ رَجُلٌ يَسْتَأْذِنُ، فَقَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ ". فَإِذَا أَبُو بَكْرٍ، ثُمَّ جَاءَ آخَرُ يَسْتَأْذِنُ فَقَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ ". فَإِذَا عُمَرُ، ثُمَّ جَاءَ آخَرُ يَسْتَأْذِنُ، فَسَكَتَ هُنَيْهَةً ثُمَّ قَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ عَلَى بَلْوَى سَتُصِيبُهُ ". فَإِذَا عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ. قَالَ حَمَّادٌ وَحَدَّثَنَا عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، وَعَلِيُّ بْنُ الْحَكَمِ، سَمِعَا أَبَا عُثْمَانَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي مُوسَى، بِنَحْوِهِ، وَزَادَ فِيهِ عَاصِمٌ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ قَاعِدًا فِي مَكَانٍ فِيهِ مَاءٌ، قَدِ انْكَشَفَتْ عَنْ رُكْبَتَيْهِ أَوْ رُكْبَتِهِ، فَلَمَّا دَخَلَ عُثْمَانُ غَطَّاهَا.
Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтди, Ҳаммод бизга айтди, Айюбдан, Абу Усмондан, Абу Мусо розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир боғга кирди ва менга боғ эшигини қўриқлашни буюрди. Бир киши келди, изн сўради. У: «Унга изн бер ва уни жаннат билан суюнчила», деди. Бирдан Абу Бакр эди. Сўнг бошқаси келди, изн сўради. У: «Унга изн бер ва уни жаннат билан суюнчила», деди. Бирдан Умар эди. Сўнг бошқаси келди, изн сўради. У бир оз жим турди, сўнг: «Унга изн бер ва уни — ўзига етадиган бир бало устига — жаннат билан суюнчила», деди. Бирдан Усмон ибн Аффон эди. Ҳаммод деди: Бизга Осим Аҳвал ва Али ибнул-Ҳакам (ҳам) айтди, улар иккиси Абу Усмонни шунга ўхшашни Абу Мусодан ривоят қилганини эшитди. Осим унда: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сувли бир жойда ўтирган, икки тиззаси ёки бир тиззаси очилган эди; Усмон кирганида, уни ёпди, деб зиёда қилди.