حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ ـ هُوَ ابْنُ مَوْهَبٍ ـ قَالَ جَاءَ رَجُلٌ مَنْ أَهْلِ مِصْرَ حَجَّ الْبَيْتَ فَرَأَى قَوْمًا جُلُوسًا، فَقَالَ مَنْ هَؤُلاَءِ الْقَوْمُ قَالَ هَؤُلاَءِ قُرَيْشٌ. قَالَ فَمَنِ الشَّيْخُ فِيهِمْ قَالُوا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ. قَالَ يَا ابْنَ عُمَرَ إِنِّي سَائِلُكَ عَنْ شَىْءٍ فَحَدِّثْنِي هَلْ تَعْلَمُ أَنَّ عُثْمَانَ فَرَّ يَوْمَ أُحُدٍ قَالَ نَعَمْ. قَالَ تَعْلَمُ أَنَّهُ تَغَيَّبَ عَنْ بَدْرٍ وَلَمْ يَشْهَدْ قَالَ نَعَمْ. قَالَ تَعْلَمُ أَنَّهُ تَغَيَّبَ عَنْ بَيْعَةِ الرُّضْوَانِ فَلَمْ يَشْهَدْهَا قَالَ نَعَمْ. قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ. قَالَ ابْنُ عُمَرَ تَعَالَ أُبَيِّنْ لَكَ أَمَّا فِرَارُهُ يَوْمَ أُحُدٍ فَأَشْهَدُ أَنَّ اللَّهَ عَفَا عَنْهُ وَغَفَرَ لَهُ، وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ عَنْ بَدْرٍ، فَإِنَّهُ كَانَتْ تَحْتَهُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَتْ مَرِيضَةً، فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ لَكَ أَجْرَ رَجُلٍ مِمَّنْ شَهِدَ بَدْرًا وَسَهْمَهُ ". وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ عَنْ بَيْعَةِ الرُّضْوَانِ فَلَوْ كَانَ أَحَدٌ أَعَزَّ بِبَطْنِ مَكَّةَ مِنْ عُثْمَانَ لَبَعَثَهُ مَكَانَهُ فَبَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عُثْمَانَ وَكَانَتْ بَيْعَةُ الرُّضْوَانِ بَعْدَ مَا ذَهَبَ عُثْمَانُ إِلَى مَكَّةَ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ الْيُمْنَى " هَذِهِ يَدُ عُثْمَانَ ". فَضَرَبَ بِهَا عَلَى يَدِهِ، فَقَالَ " هَذِهِ لِعُثْمَانَ ". فَقَالَ لَهُ ابْنُ عُمَرَ اذْهَبْ بِهَا الآنَ مَعَكَ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Усмон — у Ибн Мавҳабдир — бизга айтди, у деди: Миср аҳлидан бир киши Байтни ҳаж қилиб келди ва бир қавмни ўтирган ҳолда кўрди. У: «Бу қавм ким?», деди. (Биров): «Булар Қурайш», деди. У: «Улар ичидаги шайх (котта) ким?», деди. Улар: «Абдуллаҳ ибн Умар», дедилар. У: «Эй Ибн Умар, мен сендан бир нарса сўрайман, менга айтиб бер: Усмон Уҳуд куни қочганини биласанми?», деди. У: «Ҳа», деди. У: «Унинг Бадрдан ғойиб бўлиб, (унда) қатнашмаганини биласанми?», деди. У: «Ҳа», деди. У: «Унинг Ризвон байъатидан ғойиб бўлиб, унда қатнашмаганини биласанми?», деди. У: «Ҳа», деди. У: «Аллаҳу акбар!», деди. Ибн Умар: «Кел, сенга баён қилай. Унинг Уҳуд куни қочишига келсак — мен гувоҳлик бераманки, Аллаҳ уни афв қилди ва мағфират қилди. Унинг Бадрдан ғойиб бўлишига келсак — унинг никоҳида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи бор эди ва у касал эди; Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: ‹Сенга Бадрда қатнашган кишининг ажри ва (ғаниматдан) улуши бор›, деди. Унинг Ризвон байъатидан ғойиб бўлишига келсак — агар Макка ичида Усмондан азиз (обрўли) бирор киши бўлганида, (Набий) уни унинг ўрнида юборар эди; (лекин) Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Усмонни юборди. Ризвон байъати эса Усмон Маккага кетгандан кейин бўлди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз ўнг қўли билан: ‹Бу Усмоннинг қўли›, деди ва уни ўз қўли устига урди ва: ‹Бу Усмон учун (байъат)›, деди», деди. Ибн Умар унга: «Энди буни (бу жавобларни) ўзинг билан олиб кет», деди.