Яхшиларини қабул қилинг, ёмонларини кечиринг

Ansorlar fazilatlari · 3 ҳадис

باب قَوْلُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اقْبَلُوا مِنْ مُحْسِنِهِمْ وَتَجَاوَزُوا عَنْ مُسِيئِهِمْ ‏"

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى أَبُو عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا شَاذَانُ، أَخُو عَبْدَانَ حَدَّثَنَا أَبِي، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ بْنُ الْحَجَّاجِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ مَرَّ أَبُو بَكْرٍ وَالْعَبَّاسُ ـ رضى الله عنهما ـ بِمَجْلِسٍ مِنْ مَجَالِسِ الأَنْصَارِ وَهُمْ يَبْكُونَ، فَقَالَ مَا يُبْكِيكُمْ قَالُوا ذَكَرْنَا مَجْلِسَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنَّا‏.‏ فَدَخَلَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَهُ بِذَلِكَ ـ قَالَ ـ فَخَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ عَصَبَ عَلَى رَأْسِهِ حَاشِيَةَ بُرْدٍ ـ قَالَ ـ فَصَعِدَ الْمِنْبَرَ وَلَمْ يَصْعَدْهُ بَعْدَ ذَلِكَ الْيَوْمِ، فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ، ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ أُوصِيكُمْ بِالأَنْصَارِ، فَإِنَّهُمْ كَرِشِي وَعَيْبَتِي، وَقَدْ قَضَوُا الَّذِي عَلَيْهِمْ، وَبَقِيَ الَّذِي لَهُمْ، فَاقْبَلُوا مِنْ مُحْسِنِهِمْ، وَتَجَاوَزُوا عَنْ مُسِيئِهِمْ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибн Яҳё Абу Али менга айтди, Шозон — Абдоннинг акаси — бизга айтди, отам бизга айтди, Шуъба ибнул-Ҳажжож бизга хабар берди, Ҳишом ибн Зайддан, у деди: Анас ибн Моликни шундай деганини эшитдим: Абу Бакр ва Аббос розияллаҳу анҳумо Ансорнинг мажлисларидан биридан ўтди, улар йиғлаб турган эди. (Бирови): «Сизларни нима йиғлатаяпди?», деди. Улар: «Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг биз билан (бўлган) мажлисини эсладик», дедилар. (Аббос) Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига кирди ва унга буни хабар берди. (Анас) деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқди, бошига бир бурднинг четини (ридони) боғлаган эди. (Анас) деди: У мимбарга чиқди ва шу кундан кейин унга (бошқа) чиқмади. У Аллаҳга ҳамд ва сано айтди, сўнг: «Сизларга Ансор ҳақида васият қиламен, чунки улар менинг ич-ичимда (сирдошларим) ва хос (ишончли) одамларимдир; улар ўзлари устидаги (вазифа)ни адо этдилар, улар учун (мукофот) қолди; бас, уларнинг яхшилик қилувчисидан қабул қилинглар ва ёмонлик қилувчисидан кечинглар», деди.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَعْقُوبَ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْغَسِيلِ، سَمِعْتُ عِكْرِمَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَيْهِ مِلْحَفَةٌ، مُتَعَطِّفًا بِهَا عَلَى مَنْكِبَيْهِ، وَعَلَيْهِ عِصَابَةٌ دَسْمَاءُ حَتَّى جَلَسَ عَلَى الْمِنْبَرِ، فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ، ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ أَمَّا بَعْدُ، أَيُّهَا النَّاسُ، فَإِنَّ النَّاسَ يَكْثُرُونَ وَتَقِلُّ الأَنْصَارُ، حَتَّى يَكُونُوا كَالْمِلْحِ فِي الطَّعَامِ، فَمَنْ وَلِيَ مِنْكُمْ أَمْرًا يَضُرُّ فِيهِ أَحَدًا أَوْ يَنْفَعُهُ، فَلْيَقْبَلْ مِنْ مُحْسِنِهِمْ، وَيَتَجَاوَزْ عَنْ مُسِيئِهِمْ ‏"‏‏.‏

Аҳмад ибн Яъқуб бизга айтди, Ибнул-Ғасил бизга айтди, Икримани эшитдим, у деди: Ибн Аббос розияллаҳу анҳумони шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқди, унинг устида бир чойшаб бор эди, уни икки елкасига ўраган, бошида қора (ёғли) тасма (ридо) бор эди, токи мимбарга ўтирди. Сўнг Аллаҳга ҳамд ва сано айтди, сўнг: «Амма баъд, эй одамлар! Албатта одамлар кўпаяди, Ансор эса камаяди, токи улар таомдаги туздек (оз) бўлиб қоладилар. Бас, сизлардан ким бир ишга волий (бошлиқ) бўлиб, унда бировга зарар ёки нафъ етказа олса, уларнинг яхшилик қилувчисидан қабул қилсин ва ёмонлик қилувчисидан кечсин», деди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الأَنْصَارُ كَرِشِي وَعَيْبَتِي، وَالنَّاسُ سَيَكْثُرُونَ وَيَقِلُّونَ، فَاقْبَلُوا مِنْ مُحْسِنِهِمْ، وَتَجَاوَزُوا عَنْ مُسِيئِهِمْ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибн Башшор менга айтди, Ғундар бизга айтди, Шуъба бизга айтди, у деди: Қатодани эшитдим, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Ансор менинг ич-ичимда (сирдошларим) ва хос (ишончли) одамларимдир; одамлар тез орада кўпаяди ва улар (Ансор) камаяди; бас, уларнинг яхшилик қилувчисидан қабул қилинглар ва ёмонлик қилувчисидан кечинглар».