حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى أَبُو عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا شَاذَانُ، أَخُو عَبْدَانَ حَدَّثَنَا أَبِي، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ بْنُ الْحَجَّاجِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ مَرَّ أَبُو بَكْرٍ وَالْعَبَّاسُ ـ رضى الله عنهما ـ بِمَجْلِسٍ مِنْ مَجَالِسِ الأَنْصَارِ وَهُمْ يَبْكُونَ، فَقَالَ مَا يُبْكِيكُمْ قَالُوا ذَكَرْنَا مَجْلِسَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنَّا. فَدَخَلَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَهُ بِذَلِكَ ـ قَالَ ـ فَخَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ عَصَبَ عَلَى رَأْسِهِ حَاشِيَةَ بُرْدٍ ـ قَالَ ـ فَصَعِدَ الْمِنْبَرَ وَلَمْ يَصْعَدْهُ بَعْدَ ذَلِكَ الْيَوْمِ، فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ، ثُمَّ قَالَ " أُوصِيكُمْ بِالأَنْصَارِ، فَإِنَّهُمْ كَرِشِي وَعَيْبَتِي، وَقَدْ قَضَوُا الَّذِي عَلَيْهِمْ، وَبَقِيَ الَّذِي لَهُمْ، فَاقْبَلُوا مِنْ مُحْسِنِهِمْ، وَتَجَاوَزُوا عَنْ مُسِيئِهِمْ ".
Муҳаммад ибн Яҳё Абу Али менга айтди, Шозон — Абдоннинг акаси — бизга айтди, отам бизга айтди, Шуъба ибнул-Ҳажжож бизга хабар берди, Ҳишом ибн Зайддан, у деди: Анас ибн Моликни шундай деганини эшитдим: Абу Бакр ва Аббос розияллаҳу анҳумо Ансорнинг мажлисларидан биридан ўтди, улар йиғлаб турган эди. (Бирови): «Сизларни нима йиғлатаяпди?», деди. Улар: «Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг биз билан (бўлган) мажлисини эсладик», дедилар. (Аббос) Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига кирди ва унга буни хабар берди. (Анас) деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқди, бошига бир бурднинг четини (ридони) боғлаган эди. (Анас) деди: У мимбарга чиқди ва шу кундан кейин унга (бошқа) чиқмади. У Аллаҳга ҳамд ва сано айтди, сўнг: «Сизларга Ансор ҳақида васият қиламен, чунки улар менинг ич-ичимда (сирдошларим) ва хос (ишончли) одамларимдир; улар ўзлари устидаги (вазифа)ни адо этдилар, улар учун (мукофот) қолди; бас, уларнинг яхшилик қилувчисидан қабул қилинглар ва ёмонлик қилувчисидан кечинглар», деди.