Пайғамбар уйларига кириш одоби

Payg'ambarning Qur'an tafsiri · 6 ҳадис

باب قَوْلِهِ ‏ {‏لاَ تَدْخُلُوا بُيُوتَ النَّبِيِّ إِلاَّ أَنْ يُؤْذَنَ لَكُمْ إِلَى طَعَامٍ غَيْرَ نَاظِرِينَ إِنَاهُ وَلَكِنْ إِذَا دُعِيتُمْ فَادْخُلُوا فَإِذَا طَعِمْتُمْ فَانْتَشِرُوا وَلاَ مُسْتَأْنِسِينَ لِحَدِيثٍ إِنَّ ذَلِكُمْ كَانَ يُؤْذِي النَّبِيَّ فَيَسْتَحْيِي مِنْكُمْ وَاللَّهُ لاَ يَسْتَحْيِي مِنَ الْحَقِّ وَإِذَا سَأَلْتُمُوهُنَّ مَتَاعًا فَاسْأَلُوهُنَّ مِنْ وَرَاءِ حِجَابٍ ذَلِكُمْ أَطْهَرُ لِقُلُوبِكُمْ وَقُلُوبِهِنَّ وَمَا كَانَ لَكُمْ أَنْ تُؤْذُوا رَسُولَ اللَّهِ وَلاَ أَنْ تَنْكِحُوا أَزْوَاجَهُ مِنْ بَعْدِهِ أَبَدًا إِنَّ ذَلِكُمْ كَانَ عِنْدَ اللَّهِ عَظِيمًا‏}‏

حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ عُمَرُ ـ رضى الله عنه ـ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ، يَدْخُلُ عَلَيْكَ الْبَرُّ وَالْفَاجِرُ، فَلَوْ أَمَرْتَ أُمَّهَاتِ الْمُؤْمِنِينَ بِالْحِجَابِ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ آيَةَ الْحِجَابِ‏.‏

Мусаддад, Яҳёдан, у Ҳумайддан, у Анасдан ривоят қилади: Умар (розияллаҳу анҳу) айтди: Мен: Эй Расулуллаҳ, сизнинг олдингизга яхши ҳам, ёмон (фожир) ҳам киради; агар мўминлар оналарига (хотинларингизга) ҳижобни буюрсангиз, дедим. Шунда Аллаҳ ҳижоб оятини нозил қилди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الرَّقَاشِيُّ، حَدَّثَنَا مُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يَقُولُ، حَدَّثَنَا أَبُو مِجْلَزٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ لَمَّا تَزَوَّجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم زَيْنَبَ ابْنَةَ جَحْشٍ دَعَا الْقَوْمَ، فَطَعِمُوا ثُمَّ جَلَسُوا يَتَحَدَّثُونَ وَإِذَا هُوَ كَأَنَّهُ يَتَهَيَّأُ لِلْقِيَامِ فَلَمْ يَقُومُوا، فَلَمَّا رَأَى ذَلِكَ قَامَ، فَلَمَّا قَامَ قَامَ مَنْ قَامَ، وَقَعَدَ ثَلاَثَةُ نَفَرٍ فَجَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِيَدْخُلَ فَإِذَا الْقَوْمُ جُلُوسٌ ثُمَّ إِنَّهُمْ قَامُوا، فَانْطَلَقْتُ فَجِئْتُ فَأَخْبَرْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُمْ قَدِ انْطَلَقُوا، فَجَاءَ حَتَّى دَخَلَ، فَذَهَبْتُ أَدْخُلُ فَأَلْقَى الْحِجَابَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ فَأَنْزَلَ اللَّهُ ‏{‏يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تَدْخُلُوا بُيُوتَ النَّبِيِّ‏}‏ الآيَةَ

Муҳаммад ибн Абдуллаҳ Рақоший, Муътамир ибн Сулаймондан: Отам айтганини эшитдим: Бизга Абу Мижлаз Анас ибн Моликдан (розияллаҳу анҳу) айтиб берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Зайнаб бинти Жаҳшга уйланганларида қавмни (таомга) чақирдилар. Улар таом едилар, сўнг ўтириб суҳбатлашавердилар. У киши гўё туришга шайлангандек бўлдилар, аммо улар турмадилар. Буни кўриб у турдилар, у турганда ким турган бўлса турди, уч киши эса ўтириб қолди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам кирмоқчи бўлиб келдилар, аммо қавм ўтирган эди. Сўнг улар ҳам туришди. Мен бориб Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга улар кетди деб хабар бердим. У келиб кирдилар. Мен ҳам кирмоқчи бўлдим, шунда у киши мен билан ўзлари орасига ҳижобни ташладилар. Шунда Аллаҳ «Эй иймон келтирганлар, Набийнинг уйларига кирманглар...» оятини нозил қилди.

حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، قَالَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ أَنَا أَعْلَمُ النَّاسِ، بِهَذِهِ الآيَةِ آيَةِ الْحِجَابِ، لَمَّا أُهْدِيَتْ زَيْنَبُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَتْ مَعَهُ فِي الْبَيْتِ، صَنَعَ طَعَامًا، وَدَعَا الْقَوْمَ، فَقَعَدُوا يَتَحَدَّثُونَ، فَجَعَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْرُجُ، ثُمَّ يَرْجِعُ، وَهُمْ قُعُودٌ يَتَحَدَّثُونَ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى ‏{‏يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تَدْخُلُوا بُيُوتَ النَّبِيِّ إِلاَّ أَنْ يُؤْذَنَ لَكُمْ إِلَى طَعَامٍ غَيْرَ نَاظِرِينَ إِنَاهُ‏}‏ إِلَى قَوْلِهِ ‏{‏مِنْ وَرَاءِ حِجَابٍ‏}‏ فَضُرِبَ الْحِجَابُ، وَقَامَ الْقَوْمُ‏.‏

Сулаймон ибн Ҳарб, Ҳаммод ибн Зайддан, у Айюбдан, у Абу Қилобадан ривоят қилади: Анас ибн Молик айтди: Мен бу оят — ҳижоб ояти ҳақида одамларнинг энг билимдониман. Зайнаб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келтирилганда у киши у билан уйда эдилар. (У киши) таом тайёрлаб, қавмни чақирдилар. Улар ўтириб суҳбатлашавердилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқиб, сўнг қайтар, улар эса ҳамон ўтириб суҳбатлашардилар. Шунда Аллаҳ таоло «Эй иймон келтирганлар, Набийнинг уйларига, таомга изн берилмагунча, унинг пишишини кутмасдан кирманглар» дан то «ҳижоб ортидан» гача (оятини) нозил қилди. Шунда ҳижоб қўйилди ва қавм туриб (кетди).

حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ بُنِيَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِزَيْنَبَ ابْنَةِ جَحْشٍ بِخُبْزٍ وَلَحْمٍ فَأُرْسِلْتُ عَلَى الطَّعَامِ دَاعِيًا فَيَجِيءُ قَوْمٌ فَيَأْكُلُونَ وَيَخْرُجُونَ، ثُمَّ يَجِيءُ قَوْمٌ فَيَأْكُلُونَ وَيَخْرُجُونَ، فَدَعَوْتُ حَتَّى مَا أَجِدُ أَحَدًا أَدْعُو فَقُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ مَا أَجِدُ أَحَدًا أَدْعُوهُ قَالَ ارْفَعُوا طَعَامَكُمْ، وَبَقِيَ ثَلاَثَةُ رَهْطٍ يَتَحَدَّثُونَ فِي الْبَيْتِ، فَخَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَانْطَلَقَ إِلَى حُجْرَةِ عَائِشَةَ فَقَالَ ‏ "‏ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ أَهْلَ الْبَيْتِ وَرَحْمَةُ اللَّهِ ‏"‏‏.‏ فَقَالَتْ وَعَلَيْكَ السَّلاَمُ وَرَحْمَةُ اللَّهِ، كَيْفَ وَجَدْتَ أَهْلَكَ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فَتَقَرَّى حُجَرَ نِسَائِهِ كُلِّهِنَّ، يَقُولُ لَهُنَّ كَمَا يَقُولُ لِعَائِشَةَ، وَيَقُلْنَ لَهُ كَمَا قَالَتْ عَائِشَةُ، ثُمَّ رَجَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَإِذَا ثَلاَثَةُ رَهْطٍ فِي الْبَيْتِ يَتَحَدَّثُونَ، وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم شَدِيدَ الْحَيَاءِ، فَخَرَجَ مُنْطَلِقًا نَحْوَ حُجْرَةِ عَائِشَةَ فَمَا أَدْرِي آخْبَرْتُهُ أَوْ أُخْبِرَ أَنَّ الْقَوْمَ خَرَجُوا، فَرَجَعَ حَتَّى إِذَا وَضَعَ رِجْلَهُ فِي أُسْكُفَّةِ الْبَابِ دَاخِلَةً وَأُخْرَى خَارِجَةً أَرْخَى السِّتْرَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ، وَأُنْزِلَتْ آيَةُ الْحِجَابِ‏.‏

Абу Маъмар, Абдулворисдан, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анасдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Зайнаб бинти Жаҳш билан нон ва гўшт билан (тўй қилиб) қовушдилар. Мен таомга чақирувчи қилиб юборилдим. Бир қавм келиб ер, чиқиб кетарди, сўнг яна бир қавм келиб ер, чиқиб кетарди. Мен чақиравердим, ҳатто чақирадиган ҳеч ким тополмай қолдим. Мен: Эй Аллаҳнинг Набийси, чақирадиган ҳеч ким тополмаяпман, дедим. У: «Таомингизни кўтаринглар» дедилар. Уч киши уйда қолиб суҳбатлашарди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқиб, Оишанинг ҳужрасига бордилар ва: «Ассалому алайкум, эй аҳли байт, ва раҳматуллаҳ» дедилар. У: Ва алайкас салом ва раҳматуллаҳ, аҳлингни қандай топдингиз, Аллаҳ сизга барака берсин, деди. У киши хотинларининг ҳамма ҳужраларини бирма-бир айланиб, Оишага айтганидек айтдилар, улар ҳам Оиша айтганидек айтдилар. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қайтдилар, мана уч киши уйда суҳбатлашиб ўтирибди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўта ҳаёли эдилар. У чиқиб Оишанинг ҳужраси томон йўл олдилар. Мен билмайман, уларнинг чиқиб кетганини мен у кишига хабар бердимми ёки у кишига (бошқа) хабар берилдими — у киши қайтиб, бир оёғини остона ичига, бошқасини ташқарига қўйган ҳолатда мен билан ўзлари орасига пардани туширдилар. Ва ҳижоб ояти нозил бўлди.

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَكْرٍ السَّهْمِيُّ، حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَوْلَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ بَنَى بِزَيْنَبَ ابْنَةِ جَحْشٍ فَأَشْبَعَ النَّاسَ خُبْزًا وَلَحْمًا ثُمَّ خَرَجَ إِلَى حُجَرِ أُمَّهَاتِ الْمُؤْمِنِينَ كَمَا كَانَ يَصْنَعُ صَبِيحَةَ بِنَائِهِ فَيُسَلِّمُ عَلَيْهِنَّ وَيَدْعُو لَهُنَّ وَيُسَلِّمْنَ عَلَيْهِ وَيَدْعُونَ لَهُ فَلَمَّا رَجَعَ إِلَى بَيْتِهِ رَأَى رَجُلَيْنِ جَرَى بِهِمَا الْحَدِيثُ، فَلَمَّا رَآهُمَا رَجَعَ عَنْ بَيْتِهِ، فَلَمَّا رَأَى الرَّجُلاَنِ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجَعَ عَنْ بَيْتِهِ وَثَبَا مُسْرِعَيْنِ، فَمَا أَدْرِي أَنَا أَخْبَرْتُهُ بِخُرُوجِهِمَا أَمْ أُخْبِرَ فَرَجَعَ حَتَّى دَخَلَ الْبَيْتَ، وَأَرْخَى السِّتْرَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ وَأُنْزِلَتْ آيَةُ الْحِجَابِ‏.‏ وَقَالَ ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ أَخْبَرَنَا يَحْيَى حَدَّثَنِي حُمَيْدٌ سَمِعَ أَنَسًا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم‏.‏

Ишоқ ибн Мансур, Абдуллаҳ ибн Бакр Саҳмийдан, у Ҳумайддан, у Анасдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Зайнаб бинти Жаҳш билан қовушганларида валима қилиб, одамларни нон ва гўшт билан тўйдирдилар. Сўнг мўминлар оналарининг ҳужраларига, қовушган кунлари одатда қилганларидек чиқиб, уларга салом бериб, дуо қилдилар, улар ҳам унга салом бериб, дуо қилдилар. У киши уйига қайтганларида суҳбат қуриб ўтирган икки кишини кўрдилар. Уларни кўриб уйларидан қайтиб кетдилар. Икки киши Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам уйидан қайтиб кетганини кўриб, шошилиб тез туриб кетишди. Мен билмайман, уларнинг чиқиб кетганини мен хабар бердимми ёки (бошқа) хабар берилдими — у киши қайтиб уйга кирдилар ва мен билан ўзлари орасига пардани туширдилар. Ва ҳижоб ояти нозил бўлди. Ибн Абу Марям айтди: Бизга Яҳё хабар берди: Менга Ҳумайд айтиб берди, у Анасдан эшитди, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан (ривоят қилди).

حَدَّثَنِي زَكَرِيَّاءُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ خَرَجَتْ سَوْدَةُ بَعْدَ مَا ضُرِبَ الْحِجَابُ لِحَاجَتِهَا، وَكَانَتِ امْرَأَةً جَسِيمَةً لاَ تَخْفَى عَلَى مَنْ يَعْرِفُهَا، فَرَآهَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَقَالَ يَا سَوْدَةُ أَمَا وَاللَّهِ مَا تَخْفَيْنَ عَلَيْنَا، فَانْظُرِي كَيْفَ تَخْرُجِينَ، قَالَتْ فَانْكَفَأَتْ رَاجِعَةً، وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِي، وَإِنَّهُ لَيَتَعَشَّى‏.‏ وَفِي يَدِهِ عَرْقٌ فَدَخَلَتْ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي خَرَجْتُ لِبَعْضِ حَاجَتِي فَقَالَ لِي عُمَرُ كَذَا وَكَذَا‏.‏ قَالَتْ فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَيْهِ ثُمَّ رُفِعَ عَنْهُ وَإِنَّ الْعَرْقَ فِي يَدِهِ مَا وَضَعَهُ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّهُ قَدْ أُذِنَ لَكُنَّ أَنْ تَخْرُجْنَ لِحَاجَتِكُنَّ ‏"‏‏.‏

Закариё ибн Яҳё, Абу Усомадан, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилади: Савда ҳижоб (ояти) тушганидан кейин ҳожати учун чиқди — у йирик гавдали аёл эди, танийдиган кишидан яширин қолмасди. Уни Умар ибн Хаттоб кўриб қолди ва: Эй Савда, Аллаҳга қасамки, сен биздан яширинмайсан, чиқишингни қандай қилаётганингни ўйлаб кўр, деди. (Савда) айтди: Шунда мен қайтиб келдим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг уйимда кечки таом еб ўтирган эдилар, қўлларида (гўштли) суяк бор эди. Мен кириб: Эй Расулуллаҳ, мен баъзи ҳожатим учун чиққан эдим, Умар менга шундай-шундай деди, дедим. (Оиша) айтди: Шунда Аллаҳга унга ваҳий келди, сўнг ундан кўтарилди, ҳолбуки суяк ҳамон қўлларида эди, уни қўймаган эдилар. Шунда у: «Сизларга ҳожатларингиз учун чиқишингизга изн берилди» дедилар.