حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ مَسْرُوقٍ، ذَكَرَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ فَقَالَ لاَ أَزَالُ أُحِبُّهُ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " خُذُوا الْقُرْآنَ مِنْ أَرْبَعَةٍ مِنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَسَالِمٍ وَمُعَاذٍ وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ ".
Ҳафс ибн Умар, Шуъбадан, у Амрдан, у Иброҳимдан, у Масруқдан ривоят қилади: Абдуллаҳ ибн Амр Абдуллаҳ ибн Масъудни зикр қилиб: Мен уни доимо севаман, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни: «Қуръанни тўрт кишидан олинг: Абдуллаҳ ибн Масъуд, Солим, Муоз ва Убайй ибн Каъбдан» деганларини эшитдим, деди.
حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، حَدَّثَنَا شَقِيقُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ خَطَبَنَا عَبْدُ اللَّهِ فَقَالَ وَاللَّهِ لَقَدْ أَخَذْتُ مِنْ فِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِضْعًا وَسَبْعِينَ سُورَةً، وَاللَّهِ لَقَدْ عَلِمَ أَصْحَابُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنِّي مِنْ أَعْلَمِهِمْ بِكِتَابِ اللَّهِ وَمَا أَنَا بِخَيْرِهِمْ. قَالَ شَقِيقٌ فَجَلَسْتُ فِي الْحِلَقِ أَسْمَعُ مَا يَقُولُونَ فَمَا سَمِعْتُ رَادًّا يَقُولُ غَيْرَ ذَلِكَ.
Умар ибн Ҳафс, отасидан, у Аъмашдан: Бизга Шақиқ ибн Салама айтиб берди: Абдуллаҳ бизга хутба қилиб: Аллаҳга қасам, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг оғзидан етмиш неча сурани олдим. Аллаҳга қасам, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобалари мен уларнинг Аллаҳнинг китобини энг билувчиси эканимни билдилар, ҳолбуки мен уларнинг энг яхшиси эмасман, деди. Шақиқ айтди: Мен ҳалқаларда ўтириб, улар нима дейишини тингладим, аммо бунга эътироз билдирувчи бирор киши (бошқача) деганини эшитмадим.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ كُنَّا بِحِمْصَ فَقَرَأَ ابْنُ مَسْعُودٍ سُورَةَ يُوسُفَ، فَقَالَ رَجُلٌ مَا هَكَذَا أُنْزِلَتْ قَالَ قَرَأْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَحْسَنْتَ. وَوَجَدَ مِنْهُ رِيحَ الْخَمْرِ فَقَالَ أَتَجْمَعُ أَنْ تُكَذِّبَ بِكِتَابِ اللَّهِ وَتَشْرَبَ الْخَمْرَ. فَضَرَبَهُ الْحَدَّ.
Муҳаммад ибн Касир, Суфёндан, у Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан ривоят қилади: Биз Ҳимсда эдик. Ибн Масъуд Юсуф сурасини ўқиди. Бир киши: Бу шундай нозил қилинмаган, деди. У: Мен уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ўқидим, у: «Яхши қилдинг» дедилар, деди. (Ибн Масъуд) ундан хамр ҳидини сезди ва: Сен Аллаҳнинг китобини ёлғонга чиқариб, хамр ҳам ичишни жамлайсанми? деб унга ҳад (жазо) урди.
حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، حَدَّثَنَا مُسْلِمٌ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ وَاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ غَيْرُهُ مَا أُنْزِلَتْ سُورَةٌ مِنْ كِتَابِ اللَّهِ إِلاَّ أَنَا أَعْلَمُ أَيْنَ أُنْزِلَتْ وَلاَ أُنْزِلَتْ آيَةٌ مِنْ كِتَابِ اللَّهِ إِلاَّ أَنَا أَعْلَمُ فِيمَ أُنْزِلَتْ، وَلَوْ أَعْلَمُ أَحَدًا أَعْلَمَ مِنِّي بِكِتَابِ اللَّهِ تُبَلِّغُهُ الإِبِلُ لَرَكِبْتُ إِلَيْهِ.
Умар ибн Ҳафс, отасидан, у Аъмашдан: Бизга Муслим, у Масруқдан айтиб берди: Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳу) айтди: Ундан ўзга илоҳ бўлмаган Аллаҳга қасам, Аллаҳнинг китобидан ҳеч бир сура нозил бўлмаганки, мен уни қаерда нозил бўлганини билмасам; ва Аллаҳнинг китобидан ҳеч бир оят нозил бўлмаганки, мен уни нима ҳақида нозил бўлганини билмасам. Агар мен ўзимдан Аллаҳнинг китобини билувчироқ, туя етиб борадиган (узоқ) бир кишини билсам, албатта унга (туяда) миниб борардим.
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، قَالَ سَأَلْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ مَنْ جَمَعَ الْقُرْآنَ عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَرْبَعَةٌ كُلُّهُمْ مِنَ الأَنْصَارِ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ وَمُعَاذُ بْنُ جَبَلٍ، وَزَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ، وَأَبُو زَيْدٍ. تَابَعَهُ الْفَضْلُ عَنْ حُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ عَنْ ثُمَامَةَ عَنْ أَنَسٍ.
Ҳафс ибн Умар, Ҳаммомдан, у Қатодадан ривоят қилади: Мен Анас ибн Моликдан (розияллаҳу анҳу): Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида Қуръанни ким жамлаган (ёдлаган)? деб сўрадим. У: Тўрт киши, уларнинг ҳаммаси Ансордан: Убайй ибн Каъб, Муоз ибн Жабал, Зайд ибн Собит ва Абу Зайд, деди. Буни Фазл Ҳусайн ибн Воқиддан, у Сумомадан, у Анасдан (ривоят қилиб) мутобаъа қилди.
حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنِي ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ، وَثُمَامَةُ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مَاتَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يَجْمَعِ الْقُرْآنَ غَيْرُ أَرْبَعَةٍ أَبُو الدَّرْدَاءِ وَمُعَاذُ بْنُ جَبَلٍ وَزَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ وَأَبُو زَيْدٍ. قَالَ وَنَحْنُ وَرِثْنَاهُ.
Муъалло ибн Асад, Абдуллаҳ ибнул Мусаннодан: Менга Собит Буноний ва Сумома Анасдан айтиб берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этганда Қуръанни тўрт кишидан бошқаси жамламаган эди: Абуд Дардо, Муоз ибн Жабал, Зайд ибн Собит ва Абу Зайд. (Анас): Биз унга (Абу Зайдга) мерос бўлдик (қариндошлари эдик), деди.
حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ الْفَضْلِ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ عُمَرُ أُبَىٌّ أَقْرَؤُنَا وَإِنَّا لَنَدَعُ مِنْ لَحَنِ أُبَىٍّ، وَأُبَىٌّ يَقُولُ أَخَذْتُهُ مِنْ فِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلاَ أَتْرُكُهُ لِشَىْءٍ قَالَ اللَّهُ تَعَالَى {مَا نَنْسَخْ مِنْ آيَةٍ أَوْ نَنْسَأْهَا نَأْتِ بِخَيْرٍ مِنْهَا أَوْ مِثْلِهَا}
Садақа ибнул Фазл, Яҳёдан, у Суфёндан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилади: Умар айтди: Убайй бизнинг энг (яхши) қоримиз, ҳолбуки биз Убаййнинг баъзи қироатини тарк қиламиз (қабул қилмаймиз), Убайй эса: Мен уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг оғзидан олдим, уни ҳеч нарсага тарк қилмайман, дейди. Аллаҳ таоло: «Биз бирор оятни насх қилсак (бекор қилсак) ёки уни (эслатишни) кечиктирсак, ундан яхшироқ ёки шунга ўхшашини келтирамиз» деди.