حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ سَأَلْتُ الزُّهْرِيَّ أَىُّ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم اسْتَعَاذَتْ مِنْهُ قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ ابْنَةَ الْجَوْنِ لَمَّا أُدْخِلَتْ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَدَنَا مِنْهَا قَالَتْ أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْكَ. فَقَالَ لَهَا " لَقَدْ عُذْتِ بِعَظِيمٍ، الْحَقِي بِأَهْلِكِ ". قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ رَوَاهُ حَجَّاجُ بْنُ أَبِي مَنِيعٍ عَنْ جَدِّهِ عَنِ الزُّهْرِيِّ أَنَّ عُرْوَةَ أَخْبَرَهُ أَنَّ عَائِشَةَ قَالَتْ.
Ҳумайдий, Валиддан, у Авзоийдан ривоят қилади: Мен Зуҳрийдан: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қайси завжаси ундан паноҳ тилади? деб сўрадим. У: Менга Урва Оишадан (розияллаҳу анҳо) хабар берди: Жавннинг қизи Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига киритилганида ва у киши унга яқинлашганида, у: Сендан Аллаҳга паноҳ тилайман, деди. У унга: «Сен (ҳақиқатан) улуғ (зот)дан паноҳ тиладинг. Аҳлингга қўшил» дедилар, деди. Абу Абдуллаҳ (Бухорий): Буни Ҳажжож ибн Абу Маниъ бобосидан, у Зуҳрийдан: Урва унга хабар берди, Оиша айтди (деб) ривоят қилди.
حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ غَسِيلٍ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ أَبِي أُسَيْدٍ، عَنْ أَبِي أُسَيْدٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ خَرَجْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى انْطَلَقْنَا إِلَى حَائِطٍ يُقَالُ لَهُ الشَّوْطُ، حَتَّى انْتَهَيْنَا إِلَى حَائِطَيْنِ فَجَلَسْنَا بَيْنَهُمَا فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اجْلِسُوا هَا هُنَا ". وَدَخَلَ وَقَدْ أُتِيَ بِالْجَوْنِيَّةِ، فَأُنْزِلَتْ فِي بَيْتٍ فِي نَخْلٍ فِي بَيْتٍ أُمَيْمَةُ بِنْتُ النُّعْمَانِ بْنِ شَرَاحِيلَ وَمَعَهَا دَايَتُهَا حَاضِنَةٌ لَهَا، فَلَمَّا دَخَلَ عَلَيْهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " هَبِي نَفْسَكِ لِي ". قَالَتْ وَهَلْ تَهَبُ الْمَلِكَةُ نَفْسَهَا لِلسُّوقَةِ. قَالَ فَأَهْوَى بِيَدِهِ يَضَعُ يَدَهُ عَلَيْهَا لِتَسْكُنَ فَقَالَتْ أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْكَ. فَقَالَ " قَدْ عُذْتِ بِمَعَاذٍ ". ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا، فَقَالَ " يَا أَبَا أُسَيْدٍ اكْسُهَا رَازِقِيَّتَيْنِ وَأَلْحِقْهَا بِأَهْلِهَا".
Абу Нуъайм, Абдураҳмон ибн Ғасилдан, у Ҳамза ибн Абу Усайддан, у Абу Усайддан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан чиқдик, то Шавт деб аталувчи боғга кетгунча, то икки боғга етгунча, улар орасига ўтирдик. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мана шу ерда ўтиринглар» дедилар ва (ичкарига) кирдилар. Жавния (хотин) келтирилган эди, у хурмозордаги бир уйда — Умайма бинти Нуъмон ибн Шароҳилнинг уйида — жойлаштирилган эди, унинг ёнида эмизувчи энагаси бор эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг олдига кирганларида: «Ўзингни менга ҳиба қил» дедилар. У: Малика (подшоҳнинг қизи) ўзини оддий (фуқаро)га ҳиба қилармиди? деди. (Абу Усайд) айтди: У (киши) қўлларини унга — уни тинчлантириш учун — қўймоқчи бўлиб чўздилар. Шунда у: Мендан Аллаҳга паноҳ тилайман, деди. У: «Сен (ҳақиқатан) бир паноҳ билан паноҳ тиладинг» дедилар. Сўнг бизнинг олдимизга чиқиб: «Эй Абу Усайд, унга иккита розқий (оқ Миср) кийим кийдир ва уни аҳлига қайтар» дедилар.
وَقَالَ الْحُسَيْنُ بْنُ الْوَلِيدِ النَّيْسَابُورِيُّ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبَّاسِ بْنِ سَهْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، وَأَبِي، أُسَيْدٍ قَالاَ تَزَوَّجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أُمَيْمَةَ بِنْتَ شَرَاحِيلَ، فَلَمَّا أُدْخِلَتْ عَلَيْهِ بَسَطَ يَدَهُ إِلَيْهَا فَكَأَنَّهَا كَرِهَتْ ذَلِكَ فَأَمَرَ أَبَا أُسَيْدٍ أَنْ يُجَهِّزَهَا وَيَكْسُوَهَا ثَوْبَيْنِ رَازِقِيَّيْنِ.
Ҳусайн ибнул Валид Найсобурий, Абдураҳмондан, у Аббос ибн Саҳлдан, у отасидан ва Абу Усайддан ривоят қилди: Улар: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Умайма бинти Шароҳилга уйландилар. У кишига киритилганида, у киши қўлини унга чўздилар, гўё у (аёл) буни ёқтирмади. Шунда у (Набий) Абу Усайдга уни жиҳозлаб, иккита розқий (оқ Миср) кийим кийдиришни буюрдилар, дедилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ أَبِي الْوَزِيرِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ حَمْزَةَ، عَنْ أَبِيهِ، وَعَنْ عَبَّاسِ بْنِ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، بِهَذَا.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад, Иброҳим ибн Абул Вазирдан, у Абдураҳмондан, у Ҳамзадан, у отасидан ва Аббос ибн Саҳл ибн Саъддан, у отасидан шуни (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي غَلاَّبٍ، يُونُسَ بْنِ جُبَيْرٍ قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ عُمَرَ رَجُلٌ طَلَّقَ امْرَأَتَهُ وَهْىَ حَائِضٌ. فَقَالَ تَعْرِفُ ابْنَ عُمَرَ إِنَّ ابْنَ عُمَرَ طَلَّقَ امْرَأَتَهُ وَهْىَ حَائِضٌ فَأَتَى عُمَرُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَأَمَرَهُ أَنْ يُرَاجِعَهَا فَإِذَا طَهُرَتْ فَأَرَادَ أَنْ يُطَلِّقَهَا فَلْيُطَلِّقْهَا، قُلْتُ فَهَلْ عَدَّ ذَلِكَ طَلاَقًا قَالَ أَرَأَيْتَ إِنْ عَجَزَ وَاسْتَحْمَقَ.
Ҳажжож ибн Минҳол, Ҳаммом ибн Яҳёдан, у Қатодадан, у Абу Ғаллоб Юнус ибн Жубайрдан ривоят қилади: Мен Ибн Умарга: Бир киши хотинини ҳайз ҳолатида талоқ қилди (нима бўлади)? дедим. У: Ибн Умарни танийсанми? Ибн Умар хотинини ҳайз ҳолатида талоқ қилди. Умар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиға келиб, буни унга зикр қилди. У унга — унга қайтишни ва у (аёл) покланганида, агар талоқ қилишни истаса, талоқ қилишни — буюрди, деди. Мен: У буни талоқ деб ҳисобладими? дедим. У: Айтинг-чи, агар у (эр) ожиз бўлиб, телбалик қилса (нима бўлар эди)? деди.