حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ غَسِيلٍ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ أَبِي أُسَيْدٍ، عَنْ أَبِي أُسَيْدٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ خَرَجْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى انْطَلَقْنَا إِلَى حَائِطٍ يُقَالُ لَهُ الشَّوْطُ، حَتَّى انْتَهَيْنَا إِلَى حَائِطَيْنِ فَجَلَسْنَا بَيْنَهُمَا فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اجْلِسُوا هَا هُنَا ". وَدَخَلَ وَقَدْ أُتِيَ بِالْجَوْنِيَّةِ، فَأُنْزِلَتْ فِي بَيْتٍ فِي نَخْلٍ فِي بَيْتٍ أُمَيْمَةُ بِنْتُ النُّعْمَانِ بْنِ شَرَاحِيلَ وَمَعَهَا دَايَتُهَا حَاضِنَةٌ لَهَا، فَلَمَّا دَخَلَ عَلَيْهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " هَبِي نَفْسَكِ لِي ". قَالَتْ وَهَلْ تَهَبُ الْمَلِكَةُ نَفْسَهَا لِلسُّوقَةِ. قَالَ فَأَهْوَى بِيَدِهِ يَضَعُ يَدَهُ عَلَيْهَا لِتَسْكُنَ فَقَالَتْ أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْكَ. فَقَالَ " قَدْ عُذْتِ بِمَعَاذٍ ". ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا، فَقَالَ " يَا أَبَا أُسَيْدٍ اكْسُهَا رَازِقِيَّتَيْنِ وَأَلْحِقْهَا بِأَهْلِهَا".
Абу Нуъайм, Абдураҳмон ибн Ғасилдан, у Ҳамза ибн Абу Усайддан, у Абу Усайддан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан чиқдик, то Шавт деб аталувчи боғга кетгунча, то икки боғга етгунча, улар орасига ўтирдик. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мана шу ерда ўтиринглар» дедилар ва (ичкарига) кирдилар. Жавния (хотин) келтирилган эди, у хурмозордаги бир уйда — Умайма бинти Нуъмон ибн Шароҳилнинг уйида — жойлаштирилган эди, унинг ёнида эмизувчи энагаси бор эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг олдига кирганларида: «Ўзингни менга ҳиба қил» дедилар. У: Малика (подшоҳнинг қизи) ўзини оддий (фуқаро)га ҳиба қилармиди? деди. (Абу Усайд) айтди: У (киши) қўлларини унга — уни тинчлантириш учун — қўймоқчи бўлиб чўздилар. Шунда у: Мендан Аллаҳга паноҳ тилайман, деди. У: «Сен (ҳақиқатан) бир паноҳ билан паноҳ тиладинг» дедилар. Сўнг бизнинг олдимизга чиқиб: «Эй Абу Усайд, унга иккита розқий (оқ Миср) кийим кийдир ва уни аҳлига қайтар» дедилар.