وَقَالَ الْحُسَيْنُ بْنُ الْوَلِيدِ النَّيْسَابُورِيُّ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبَّاسِ بْنِ سَهْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، وَأَبِي، أُسَيْدٍ قَالاَ تَزَوَّجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أُمَيْمَةَ بِنْتَ شَرَاحِيلَ، فَلَمَّا أُدْخِلَتْ عَلَيْهِ بَسَطَ يَدَهُ إِلَيْهَا فَكَأَنَّهَا كَرِهَتْ ذَلِكَ فَأَمَرَ أَبَا أُسَيْدٍ أَنْ يُجَهِّزَهَا وَيَكْسُوَهَا ثَوْبَيْنِ رَازِقِيَّيْنِ.
Ҳусайн ибнул Валид Найсобурий, Абдураҳмондан, у Аббос ибн Саҳлдан, у отасидан ва Абу Усайддан ривоят қилди: Улар: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Умайма бинти Шароҳилга уйландилар. У кишига киритилганида, у киши қўлини унга чўздилар, гўё у (аёл) буни ёқтирмади. Шунда у (Набий) Абу Усайдга уни жиҳозлаб, иккита розқий (оқ Миср) кийим кийдиришни буюрдилар, дедилар.