حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، وَقَالَ، لِي خَلِيفَةُ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَوَاءٍ، وَكَهْمَسُ بْنُ الْمِنْهَالِ، قَالاَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ صَعِدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى أُحُدٍ وَمَعَهُ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَعُثْمَانُ فَرَجَفَ بِهِمْ، فَضَرَبَهُ بِرِجْلِهِ، قَالَ " اثْبُتْ أُحُدُ فَمَا عَلَيْكَ إِلاَّ نَبِيٌّ أَوْ صِدِّيقٌ أَوْ شَهِيدَانِ ".
Мусаддад бизга айтди, Язид ибн Зурайъ бизга айтди, Саъид бизга айтди; (ва) Халифа менга айтди: Муҳаммад ибн Саво ва Каҳмас ибнул-Минҳол бизга айтдилар, улар иккиси: Саъид бизга айтди, Қатодадан, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Уҳуд (тоғига) чиқди, у билан Абу Бакр, Умар ва Усмон бор эди. Шунда (тоғ) улар билан тебранди (силкинди), (Набий) уни оёғи билан урди ва: «Собит (тинч) тур, эй Уҳуд! Сенинг устингда фақат бир Набий, ёки бир Сиддиқ, ёки икки шаҳид бор», деди.