حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِهِ بِقَدَحِ لَبَنٍ وَقَدَحِ خَمْرٍ.
Абдон, Абдуллаҳдан: Бизга Юнус, у Зуҳрийдан, у Саид ибнул Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) хабар берди: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга (Исо) тунда сафар қилдирилган (Исро) кечаси бир қадаҳ сут ва бир қадаҳ хамр келтирилди, деди.
حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، سَمِعَ سُفْيَانَ، أَخْبَرَنَا سَالِمٌ أَبُو النَّضْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ عُمَيْرًا، مَوْلَى أُمِّ الْفَضْلِ يُحَدِّثُ عَنْ أُمِّ الْفَضْلِ، قَالَتْ شَكَّ النَّاسُ فِي صِيَامِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ عَرَفَةَ، فَأَرْسَلْتُ إِلَيْهِ بِإِنَاءٍ فِيهِ لَبَنٌ فَشَرِبَ. فَكَانَ سُفْيَانُ رُبَّمَا قَالَ شَكَّ النَّاسُ فِي صِيَامِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ عَرَفَةَ فَأَرْسَلَتْ إِلَيْهِ أُمُّ الْفَضْلِ. فَإِذَا وُقِفَ عَلَيْهِ قَالَ هُوَ عَنْ أُمِّ الْفَضْلِ.
Ҳумайдий: Суфённи эшитди: Бизга Салим Абун Назр хабар берди: У Уммул Фазлнинг озоди Умайрнинг Уммул Фазлдан айтиб бераётганини эшитди: У: Одамлар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Арафа куни рўза тутиши ҳақида шубҳа қилдилар. Мен у кишига сут солинган идишни юбордим, у ичдилар, деди. Суфён баъзан: Одамлар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Арафа куни рўза тутиши ҳақида шубҳа қилдилар, шунда Уммул Фазл унга юборди, дер эди. Унга (аниқлаб) тўхтаб сўралса: У Уммул Фазлдан, дер эди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، وَأَبِي، سُفْيَانَ عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْداللَّهِ، قَالَ جَاءَ أَبُو حُمَيْدٍ بِقَدَحٍ مِنْ لَبَنٍ مِنَ النَّقِيعِ، فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلاَّ خَمَّرْتَهُ وَلَوْ أَنْ تَعْرُضَ عَلَيْهِ عُودًا ".
Қутайба, Жарирдан, у Аъмашдан, у Абу Солиҳ ва Абу Суфёндан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилади: У: Абу Ҳумайд Нақиъдан бир қадаҳ сут олиб келди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Уни ёпиб (қоплаб) қўймадингми, агар устига бир чўп кўндаланг қўйсанг ҳам (бўлар эди)?» дедилар.
حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا صَالِحٍ، يَذْكُرُ ـ أُرَاهُ ـ عَنْ جَابِرٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ جَاءَ أَبُو حُمَيْدٍ ـ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ ـ مِنَ النَّقِيعِ بِإِنَاءٍ مِنْ لَبَنٍ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَلاَّ خَمَّرْتَهُ، وَلَوْ أَنْ تَعْرُضَ عَلَيْهِ عُودًا ". وَحَدَّثَنِي أَبُو سُفْيَانَ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا.
Умар ибн Ҳафс, отасидан: Бизга Аъмаш айтиб берди: Абу Солиҳнинг — ўйлайманки — Жобирдан (розияллаҳу анҳу) зикр қилаётганини эшитдим: У: Абу Ҳумайд — Ансордан бир киши — Нақиъдан бир идиш сут билан Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни ёпиб қўймадингми, агар устига бир чўп кўндаланг қўйсанг ҳам (бўлар эди)?» дедилар, деди. Менга Абу Суфён Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шуни айтиб берди.
حَدَّثَنِي مَحْمُودٌ، أَخْبَرَنَا النَّضْرُ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ الْبَرَاءَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنْ مَكَّةَ وَأَبُو بَكْرٍ مَعَهُ قَالَ أَبُو بَكْرٍ مَرَرْنَا بِرَاعٍ وَقَدْ عَطِشَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ فَحَلَبْتُ كُثْبَةً مِنْ لَبَنٍ فِي قَدَحٍ، فَشَرِبَ حَتَّى رَضِيتُ، وَأَتَانَا سُرَاقَةُ بْنُ جُعْشُمٍ عَلَى فَرَسٍ فَدَعَا عَلَيْهِ، فَطَلَبَ إِلَيْهِ سُرَاقَةُ أَنْ لاَ يَدْعُوَ عَلَيْهِ، وَأَنْ يَرْجِعَ فَفَعَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم.
Маҳмуд, Назрдан: Бизга Шуъба, у Абу Ишоқдан хабар берди: Барони (розияллаҳу анҳу) эшитдим: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Маккадан келдилар, Абу Бакр улар билан бирга эди. Абу Бакр: Биз бир чўпон ёнидан ўтдик, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам чанқаган эдилар, деди. Абу Бакр (розияллаҳу анҳу): Мен бир қадаҳга бир оз сут соғдим, у киши мен рози бўлгунимгача ичдилар. Суроқа ибн Жуъшум бизнинг олдимизга от устида келди, у киши унга қарши (бад)дуо қилдилар. Суроқа ўзига қарши дуо қилмасликларини ва қайтишни сўради, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай қилдилар, деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " نِعْمَ الصَّدَقَةُ اللِّقْحَةُ الصَّفِيُّ مِنْحَةً، وَالشَّاةُ الصَّفِيُّ مِنْحَةً، تَغْدُو بِإِنَاءٍ، وَتَرُوحُ بِآخَرَ ".
Абул Ямон, Шуъайбдан: Бизга Абуз Зинод, у Абдураҳмондан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) айтиб берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Соғин (серсут) туя — вақтинча берилган (минҳа) совға (сифатида) — қанча яхши садақа! Ва соғин қўй — вақтинча берилган совға (сифатида) — эрталаб бир идиш (сут) билан келади, кечқурун бошқа бир (идиш) билан келади» дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَرِبَ لَبَنًا فَمَضْمَضَ وَقَالَ " إِنَّ لَهُ دَسَمًا ".
Абу Осим, Авзоийдан, у Ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сут ичдилар, сўнг оғизларини чайдилар ва: «Албатта унда ёғи (мойлиги) бордир» дедилар.
وَقَالَ إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رُفِعْتُ إِلَى السِّدْرَةِ فَإِذَا أَرْبَعَةُ أَنْهَارٍ، نَهَرَانِ ظَاهِرَانِ، وَنَهَرَانِ بَاطِنَانِ، فَأَمَّا الظَّاهِرَانِ النِّيلُ وَالْفُرَاتُ، وَأَمَّا الْبَاطِنَانِ فَنَهَرَانِ فِي الْجَنَّةِ فَأُتِيتُ بِثَلاَثَةِ أَقْدَاحٍ، قَدَحٌ فِيهِ لَبَنٌ، وَقَدَحٌ فِيهِ عَسَلٌ، وَقَدَحٌ فِيهِ خَمْرٌ، فَأَخَذْتُ الَّذِي فِيهِ اللَّبَنُ فَشَرِبْتُ فَقِيلَ لِي أَصَبْتَ الْفِطْرَةَ أَنْتَ وَأُمَّتُكَ ". قَالَ هِشَامٌ وَسَعِيدٌ وَهَمَّامٌ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنْ مَالِكِ بْنِ صَعْصَعَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الأَنْهَارِ نَحْوَهُ، وَلَمْ يَذْكُرُوا ثَلاَثَةَ أَقْدَاحٍ.
Иброҳим ибн Таҳмон, Шуъбадан, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилади: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мен Сидрага кўтарилдим, бирдан тўртта дарё (пайдо бўлди): иккита зоҳир (ошкора) дарё ва иккита ботин (яширин) дарё. Зоҳир иккиси — Нил ва Фурот, ботин иккиси эса — жаннатдаги икки дарёдир. Сўнг менга учта қадаҳ келтирилди: бирида сут, бирида асал, бирида хамр бор эди. Мен ичида сут бўлганини олдим ва ичдим. Менга: Сен ва умматинг фитратни топдинглар, дейилди» дедилар. Ҳишом, Саид ва Ҳаммом Қатодадан, у Анас ибн Моликдан, у Молик ибн Саъсаъадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан дарёлар ҳақида шунга ўхшаш (ривоят қилдилар), аммо учта қадаҳни зикр қилмадилар.