حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي عُبَيْدٍ، مَوْلَى سَلَمَةَ حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ الأَكْوَعِ، قَالَ خَرَجْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلَى خَيْبَرَ، قَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ أَيَا عَامِرُ لَوْ أَسْمَعْتَنَا مِنْ هُنَيْهَاتِكَ. فَنَزَلَ يَحْدُو بِهِمْ يُذَكِّرُ. تَاللَّهِ لَوْلاَ اللَّهُ مَا اهْتَدَيْنَا. وَذَكَرَ شِعْرًا غَيْرَ هَذَا، وَلَكِنِّي لَمْ أَحْفَظْهُ. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ هَذَا السَّائِقُ ". قَالُوا عَامِرُ بْنُ الأَكْوَعِ. قَالَ " يَرْحَمُهُ اللَّهُ ". وَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوْلاَ مَتَّعْتَنَا بِهِ، فَلَمَّا صَافَّ الْقَوْمَ قَاتَلُوهُمْ، فَأُصِيبَ عَامِرٌ بِقَائِمَةِ سَيْفِ نَفْسِهِ فَمَاتَ، فَلَمَّا أَمْسَوْا أَوْقَدُوا نَارًا كَثِيرَةً فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا هَذِهِ النَّارُ عَلَى أَىِّ شَىْءٍ تُوقِدُونَ ". قَالُوا عَلَى حُمُرٍ إِنْسِيَّةٍ. فَقَالَ " أَهْرِيقُوا مَا فِيهَا، وَكَسِّرُوهَا ". قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلاَ نُهَرِيقُ مَا فِيهَا وَنَغْسِلُهَا قَالَ " أَوْ ذَاكَ ".
Мусаддад, Яҳёдан, у Саламанинг озоди Язид ибн Абу Убайддан: Бизга Салама ибнул Акваъ айтиб берди: У: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Хайбарга чиқдик. Қавмдан бир киши: Эй Омир, бизга ўз (шеърларинг)дан эшиттирмайсанми? деди. У (Омир, туядан) тушиб, уларга ҳудо (шеър) айта бошлади — эслатар (эдики): «Таллаҳи, агар Аллаҳ бўлмаганида, биз ҳидоят топмас эдик» — ва бундан бошқа шеър ҳам айтди, аммо мен уни ёдлаб қолмадйм. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу ҳайдовчи ким?» дедилар. Улар: Омир ибнул Акваъ, дедилар. У: «Аллаҳ унга раҳм қилсин» дедилар. Қавмдан бир киши: Эй Расулуллаҳ, кошки бизни у билан (кўпроқ) фойдалантирган бўлсангиз (эди), деди. Қавм саф тортганида, улар билан жанг қилдилар, Омир ўз қиличининг дастаси (учи) билан ярадор бўлди ва ўлди. Кеч кирганида, улар кўп ўт ёқди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу ўт нима? Нима устида ёқяпсизлар?» дедилар. Улар: Уй эшаклари (гўшти) устида, дедилар. У: «Ундагини тўкинглар ва (қозонларни) синдиринглар» дедилар. Бир киши: Эй Расулуллаҳ, ундагини тўкиб, уларни ювмайликми? деди. У: «Ёки шундай (қилинглар)» дедилар.
حَدَّثَنَا مُسْلِمٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرٍو، سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي أَوْفَى ـ رضى الله عنهما كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَتَاهُ رَجُلٌ بِصَدَقَةٍ قَالَ " اللَّهُمَّ صَلِّ عَلَى آلِ فُلاَنٍ ". فَأَتَاهُ أَبِي فَقَالَ " اللَّهُمَّ صَلِّ عَلَى آلِ أَبِي أَوْفَى ".
Муслим, Шуъбадан, у Амрдан: Ибн Абу Авфони (розияллаҳу анҳумо) эшитдйм: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга бир киши садақа келтирса, у киши: «Аллаҳим, фалоннинг оиласига саловат (раҳмат) йўлла» дер эдилар. Отам у кишига келди, у киши: «Аллаҳим, Абу Авфонинг оиласига саловат йўлла» дедилар.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ قَيْسٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَرِيرًا، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلاَ تُرِيحُنِي مِنْ ذِي الْخَلَصَةِ ". وَهْوَ نُصُبٌ كَانُوا يَعْبُدُونَهُ يُسَمَّى الْكَعْبَةَ الْيَمَانِيَةَ. قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي رَجُلٌ لاَ أَثْبُتُ عَلَى الْخَيْلِ، فَصَكَّ فِي صَدْرِي فَقَالَ " اللَّهُمَّ ثَبِّتْهُ وَاجْعَلْهُ هَادِيًا مَهْدِيًّا ". قَالَ فَخَرَجْتُ فِي خَمْسِينَ مِنْ أَحْمَسَ مِنْ قَوْمِي ـ وَرُبَّمَا قَالَ سُفْيَانُ فَانْطَلَقْتُ فِي عُصْبَةٍ مِنْ قَوْمِي ـ فَأَتَيْتُهَا فَأَحْرَقْتُهَا، ثُمَّ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ، وَاللَّهِ مَا أَتَيْتُكَ حَتَّى تَرَكْتُهَا مِثْلَ الْجَمَلِ الأَجْرَبِ. فَدَعَا لأَحْمَسَ وَخَيْلِهَا.
Али ибн Абдуллаҳ, Суфёндан, у Исмоилдан, у Қайсдан ривоят қилади: Жарирни эшитдим: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Мени Зул-Халасадан тинчитмайсанми (қутқармайсанми)?» дедилар — у (Зул-Халаса) улар сиғинадиган бир бут (нусуб) эди, Каъбатул Ямания деб аталувчи (эди). Мен: Эй Расулуллаҳ, мен отда (маҳкам) тура олмайдиган кишиман, дедим. У киши кўкрагимга урдилар ва: «Аллаҳим, уни (отда) собит қил ва уни ҳидоят қилувчи, ҳидоят топган қил» дедилар. Мен ўз қавмим Аҳмасдан эллик (киши) билан чиқдйм — Суфён баъзан: Мен ўз қавмимдан бир гуруҳ билан кетдйм, дер эди — ва унга (Зул-Халасага) келиб, уни ёқиб (ёндириб) юбордим, сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: Эй Расулуллаҳ, валлаҳи, мен сенга — уни қўтирли туядек (куйдирилган, вайрон) қолдирмагунимча — келмадйм, дедим. У киши Аҳмас ва унинг отлиқларига дуо қилдилар, деди.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ الرَّبِيعِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، قَالَ قَالَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَسٌ خَادِمُكَ. قَالَ " اللَّهُمَّ أَكْثِرْ مَالَهُ وَوَلَدَهُ، وَبَارِكْ لَهُ فِيمَا أَعْطَيْتَهُ ".
Саид ибнур Рабиъ, Шуъбадан, у Қатодадан ривоят қилади: Анасни эшитдйм: У: Умму Сулайм Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: Анас — сенинг хизматкоринг, деди. У: «Аллаҳим, унинг молини ва фарзандини кўпайтир, унга берган нарсангда унга барака бер» дедилар, деди.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ سَمِعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً يَقْرَأُ فِي الْمَسْجِدِ فَقَالَ " رَحِمَهُ اللَّهُ، لَقَدْ أَذْكَرَنِي كَذَا وَكَذَا آيَةً أَسْقَطْتُهَا فِي سُورَةِ كَذَا وَكَذَا ".
Усмон ибн Абу Шайба, Абдадан, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилади: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кишининг масжидда (Қуръан) ўқияётганини эшитдилар ва: «Аллаҳ унга раҳм қилсин, у менга — мен фалон сурада тушиб қолдирган — фалон-фалон оятни эслатди» дедилар, деди.
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنِي سُلَيْمَانُ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَسَمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَسْمًا فَقَالَ رَجُلٌ إِنَّ هَذِهِ لَقِسْمَةٌ مَا أُرِيدَ بِهَا وَجْهُ اللَّهِ. فَأَخْبَرْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَغَضِبَ حَتَّى رَأَيْتُ الْغَضَبَ فِي وَجْهِهِ وَقَالَ " يَرْحَمُ اللَّهُ مُوسَى، لَقَدْ أُوذِيَ بِأَكْثَرَ مِنْ هَذَا فَصَبَرَ ".
Ҳафс ибн Умар, Шуъбадан: Менга Сулаймон, у Абу Воилдан, у Абдуллаҳдан хабар берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир тақсимот қилдилар. Бир киши: Бу — унда Аллаҳнинг юзи (розилиги) ирода қилинмаган бир тақсимотдир, деди. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга хабар бердйм, у киши ғазабландилар, ҳатто мен ғазабни у кишининг юзларида кўрдйм ва: «Аллаҳ Мусога раҳм қилсин, у бундан кўпроқ озорланди, аммо сабр қилди» дедилар, деди.