حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنِي سُلَيْمَانُ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَسَمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَسْمًا فَقَالَ رَجُلٌ إِنَّ هَذِهِ لَقِسْمَةٌ مَا أُرِيدَ بِهَا وَجْهُ اللَّهِ. فَأَخْبَرْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَغَضِبَ حَتَّى رَأَيْتُ الْغَضَبَ فِي وَجْهِهِ وَقَالَ " يَرْحَمُ اللَّهُ مُوسَى، لَقَدْ أُوذِيَ بِأَكْثَرَ مِنْ هَذَا فَصَبَرَ ".
Ҳафс ибн Умар, Шуъбадан: Менга Сулаймон, у Абу Воилдан, у Абдуллаҳдан хабар берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир тақсимот қилдилар. Бир киши: Бу — унда Аллаҳнинг юзи (розилиги) ирода қилинмаган бир тақсимотдир, деди. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга хабар бердйм, у киши ғазабландилар, ҳатто мен ғазабни у кишининг юзларида кўрдйм ва: «Аллаҳ Мусога раҳм қилсин, у бундан кўпроқ озорланди, аммо сабр қилди» дедилар, деди.