حَدَّثَنَا ابْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنِ ابْنِ أَبِي خَالِدٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي أَوْفَى ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الأَحْزَابِ فَقَالَ " اللَّهُمَّ مُنْزِلَ الْكِتَابِ، سَرِيعَ الْحِسَابِ، اهْزِمِ الأَحْزَابَ، اهْزِمْهُمْ وَزَلْزِلْهُمْ ".
Ибн Салом, Вакиъдан, у Ибн Абу Холиддан ривоят қилади: Ибн Абу Авфони (розияллаҳу анҳумо) эшитдйм: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам аҳзоб(бирлашган лашкарлар)га қарши дуо қилдилар ва: «Аллаҳумма мунзилал китаб, сариъал ҳисаб, иҳзимил аҳзаба, иҳзимҳум ва залзилҳум (Аллаҳим, эй Китобни нозил қилувчи, ҳисоби тез Зот, аҳзобни мағлуб қил, уларни мағлуб қил ва ларзага сол)» дедилар, деди.
حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ فَضَالَةَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ ". فِي الرَّكْعَةِ الآخِرَةِ مِنْ صَلاَةِ الْعِشَاءِ قَنَتَ " اللَّهُمَّ أَنْجِ عَيَّاشَ بْنَ أَبِي رَبِيعَةَ، اللَّهُمَّ أَنْجِ الْوَلِيدَ بْنَ الْوَلِيدِ، اللَّهُمَّ أَنْجِ سَلَمَةَ بْنَ هِشَامٍ، اللَّهُمَّ أَنْجِ الْمُسْتَضْعَفِينَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ، اللَّهُمَّ اشْدُدْ وَطْأَتَكَ عَلَى مُضَرَ، اللَّهُمَّ اجْعَلْهَا سِنِينَ كَسِنِي يُوسُفَ ".
Муоз ибн Фазола, Ҳишомдан, у Яҳёдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хуфтон намозининг охирги ракъатида: «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деб айтганларида қунут қилар эдилар: «Аллаҳумма анжи Айёша бна Аби Робиъа, Аллаҳумманжи Валидабнал Валид, Аллаҳумманжи Саламата бна Ҳишом, Аллаҳумманжил мустазъафина минал муъминин, Аллаҳуммашдуд ватъатака ала Музар, Аллаҳуммажъалҳа сининан касини Юсуф (Аллаҳим, Айёш ибн Абу Рабиъани қутқар, Аллаҳим, Валид ибнул Валидни қутқар, Аллаҳим, Салама ибн Ҳишомни қутқар, Аллаҳим, мўминлардан заиф(мустазаф)ларни қутқар, Аллаҳим, Музарга қудратингни қаттиқ қил, Аллаҳим, уни Юсуф(замони)нинг йилларидек (қаҳат) йиллар қил)».
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الرَّبِيعِ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ بَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم سَرِيَّةً يُقَالُ لَهُمُ الْقُرَّاءُ فَأُصِيبُوا، فَمَا رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَجَدَ عَلَى شَىْءٍ مَا وَجَدَ عَلَيْهِمْ، فَقَنَتَ شَهْرًا فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ وَيَقُولُ " إِنَّ عُصَيَّةَ عَصَوُا اللَّهَ وَرَسُولَهُ ".
Ҳасан ибнур Рабиъ, Абул Аҳвасдан, у Осимдан, у Анасдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам «ал-Қурро» (қорийлар) деб аталувчи бир сария (қўшин) юбордилар, улар (ғофил ҳолда) ўлдирилди. Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни ҳеч нарсага — уларга(ўша қорийларга) қайғургандек — қайғурган ҳолда кўрмаганман. У киши бомдод намозида бир ой қунут қилдилар ва: «Албатта Усайя (қабиласи) Аллаҳ ва Унинг Расулига осий бўлди» дер эдилар, деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ الْيَهُودُ يُسَلِّمُونَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُونَ السَّامُ عَلَيْكَ. فَفَطِنَتْ عَائِشَةُ إِلَى قَوْلِهِمْ فَقَالَتْ عَلَيْكُمُ السَّامُ وَاللَّعْنَةُ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَهْلاً يَا عَائِشَةُ، إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الرِّفْقَ فِي الأَمْرِ كُلِّهِ ". فَقَالَتْ يَا نَبِيَّ اللَّهِ أَوَلَمْ تَسْمَعْ مَا يَقُولُونَ قَالَ " أَوَلَمْ تَسْمَعِي أَنِّي أَرُدُّ ذَلِكَ عَلَيْهِمْ فَأَقُولُ وَعَلَيْكُمْ ".
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад, Ҳишомдан: Бизга Маъмар, у Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилади: У: Яҳудийлар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: «Ассому алайка» (сенга ўлим бўлсин) деб салом берар эдилар. Оиша уларнинг сўзига эътибор бериб: Сизларга (ўлим) ва лаънат (бўлсин), деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Секин, эй Оиша! Албатта Аллаҳ ҳар бир ишда юмшоқлик (рифқ)ни яхши кўради» дедилар. У: Эй Аллаҳнинг Набийси, улар айтаётган нарсани эшитмадингизми? деди. У: «Мен буни уларга қайтараётганимни эшитмадингми? Мен: Ва алайкум (сизларга ҳам), деб айтаман» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ حَسَّانَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سِيرِينَ، حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الْخَنْدَقِ، فَقَالَ " مَلأَ اللَّهُ قُبُورَهُمْ وَبُيُوتَهُمْ نَارًا، كَمَا شَغَلُونَا عَنْ صَلاَةِ الْوُسْطَى حَتَّى غَابَتِ الشَّمْسُ ". وَهْىَ صَلاَةُ الْعَصْرِ.
Муҳаммад ибнул Мусанно, Ансорийдан: Бизга Ҳишом ибн Ҳассон: Бизга Муҳаммад ибн Сийрин: Бизга Абийда: Бизга Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу) айтиб берди: У: Биз Хандақ куни Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан эдик. У киши: «Аллаҳ уларнинг қабрларини ва уйларини ўт билан тўлдирсин, улар бизни — то қуёш ботгунигача — ўрта намоздан банд қилдилар» дедилар — у (ўрта намоз) — Аср намозидир, деди.