حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ فَضَالَةَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ ". فِي الرَّكْعَةِ الآخِرَةِ مِنْ صَلاَةِ الْعِشَاءِ قَنَتَ " اللَّهُمَّ أَنْجِ عَيَّاشَ بْنَ أَبِي رَبِيعَةَ، اللَّهُمَّ أَنْجِ الْوَلِيدَ بْنَ الْوَلِيدِ، اللَّهُمَّ أَنْجِ سَلَمَةَ بْنَ هِشَامٍ، اللَّهُمَّ أَنْجِ الْمُسْتَضْعَفِينَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ، اللَّهُمَّ اشْدُدْ وَطْأَتَكَ عَلَى مُضَرَ، اللَّهُمَّ اجْعَلْهَا سِنِينَ كَسِنِي يُوسُفَ ".
Муоз ибн Фазола, Ҳишомдан, у Яҳёдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хуфтон намозининг охирги ракъатида: «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деб айтганларида қунут қилар эдилар: «Аллаҳумма анжи Айёша бна Аби Робиъа, Аллаҳумманжи Валидабнал Валид, Аллаҳумманжи Саламата бна Ҳишом, Аллаҳумманжил мустазъафина минал муъминин, Аллаҳуммашдуд ватъатака ала Музар, Аллаҳуммажъалҳа сининан касини Юсуф (Аллаҳим, Айёш ибн Абу Рабиъани қутқар, Аллаҳим, Валид ибнул Валидни қутқар, Аллаҳим, Салама ибн Ҳишомни қутқар, Аллаҳим, мўминлардан заиф(мустазаф)ларни қутқар, Аллаҳим, Музарга қудратингни қаттиқ қил, Аллаҳим, уни Юсуф(замони)нинг йилларидек (қаҳат) йиллар қил)».