Аёлларнинг байъати

Hukm chiqarish · 3 ҳадис

باب بَيْعَةِ النِّسَاءِ

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، وَقَالَ اللَّيْثُ، حَدَّثَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيُّ، أَنَّهُ سَمِعَ عُبَادَةَ بْنَ الصَّامِتِ، يَقُولُ قَالَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ فِي مَجْلِسٍ ‏ "‏ تُبَايِعُونِي عَلَى أَنْ لاَ تُشْرِكُوا بِاللَّهِ شَيْئًا، وَلاَ تَسْرِقُوا، وَلاَ تَزْنُوا، وَلاَ تَقْتُلُوا أَوْلاَدَكُمْ، وَلاَ تَأْتُوا بِبُهْتَانٍ تَفْتَرُونَهُ بَيْنَ أَيْدِيكُمْ وَأَرْجُلِكُمْ وَلاَ تَعْصُوا فِي مَعْرُوفٍ، فَمَنْ وَفَى مِنْكُمْ فَأَجْرُهُ عَلَى اللَّهِ، وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَعُوقِبَ فِي الدُّنْيَا فَهْوَ كَفَّارَةٌ لَهُ، وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَسَتَرَهُ اللَّهُ فَأَمْرُهُ إِلَى اللَّهِ إِنْ شَاءَ عَاقَبَهُ وَإِنْ شَاءَ عَفَا عَنْهُ ‏"‏، فَبَايَعْنَاهُ عَلَى ذَلِكَ‏.‏

Убада ибн Сомит айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга — биз бир мажлисда эдик — деди: "Менга — Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмасликка, ўғирламасликка, зино қилмасликка, болаларингизни ўлдирмасликка, қўл ва оёқларингиз орасидан тўқиб (уйдириб) бўҳтон келтирмасликка, маъруф(иш)да осий бўлмасликка — байъат қилинглар. Ким сиздан вафо қилса, унинг ажри Аллаҳ зиммасида. Ким шулардан бирортасини қилиб, дунёда ( жазоланса) — у унга каффорат. Ким шулардан бирортасини қилиб, Аллаҳ уни яширса — унинг иши Аллаҳга (ҳавола) — истаса азоблайди, истаса кечиради" деди. Биз унга шу узра байъат қилдик.

حَدَّثَنَا مَحْمُودٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُبَايِعُ النِّسَاءَ بِالْكَلاَمِ بِهَذِهِ الآيَةِ ‏{‏لاَ يُشْرِكْنَ بِاللَّهِ شَيْئًا‏}‏ قَالَتْ وَمَا مَسَّتْ يَدُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَ امْرَأَةٍ، إِلاَّ امْرَأَةً يَمْلِكُهَا‏.‏

Оиша (розияллаҳу анҳо) айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аёлларга бу оят — «Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмасликка» — билан, (фақат) сўз билан байъат олар эди. У айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қўли — ўзи (никоҳ билан) эгалик қиладиган аёлдан бошқа — бирор аёлнинг қўлига тегмаган.

حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ، قَالَتْ بَايَعْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَرَأَ عَلَىَّ ‏{‏أَنْ لاَ يُشْرِكْنَ بِاللَّهِ شَيْئًا‏}‏ وَنَهَانَا عَنِ النِّيَاحَةِ، فَقَبَضَتِ امْرَأَةٌ مِنَّا يَدَهَا فَقَالَتْ فُلاَنَةُ أَسْعَدَتْنِي وَأَنَا أُرِيدُ أَنْ أَجْزِيَهَا، فَلَمْ يَقُلْ شَيْئًا، ثُمَّ رَجَعَتْ، فَمَا وَفَتِ امْرَأَةٌ إِلاَّ أُمُّ سُلَيْمٍ وَأُمُّ الْعَلاَءِ، وَابْنَةُ أَبِي سَبْرَةَ امْرَأَةُ مُعَاذٍ أَوِ ابْنَةُ أَبِي سَبْرَةَ وَامْرَأَةُ مُعَاذٍ‏.‏

Умму Атийя айтди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га байъат қилдик. У менга: «Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмасликка» — (оятни) ўқиди ва бизни ноҳа (ўлик устида дод-фарёд)дан қайтарди. Биздан бир аёл қўлини тортди ва: "Фалон(аёл) менга (мотамда) ёрдам берган эди, мен унга (хизматини) қайтаришни истайман" деди. (Набий) ҳеч нарса демади. Кейин у қайтди. Ҳеч бир аёл вафо қилмади — фақат Умму Сулайм, Умму ал-Ала ва Абу Сабранинг қизи — Муоз(нинг хотини) ёки Абу Сабранинг қизи ва Муознинг хотини (вафо қилди).