حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ، قَالَتْ بَايَعْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَرَأَ عَلَىَّ {أَنْ لاَ يُشْرِكْنَ بِاللَّهِ شَيْئًا} وَنَهَانَا عَنِ النِّيَاحَةِ، فَقَبَضَتِ امْرَأَةٌ مِنَّا يَدَهَا فَقَالَتْ فُلاَنَةُ أَسْعَدَتْنِي وَأَنَا أُرِيدُ أَنْ أَجْزِيَهَا، فَلَمْ يَقُلْ شَيْئًا، ثُمَّ رَجَعَتْ، فَمَا وَفَتِ امْرَأَةٌ إِلاَّ أُمُّ سُلَيْمٍ وَأُمُّ الْعَلاَءِ، وَابْنَةُ أَبِي سَبْرَةَ امْرَأَةُ مُعَاذٍ أَوِ ابْنَةُ أَبِي سَبْرَةَ وَامْرَأَةُ مُعَاذٍ.
Умму Атийя айтди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га байъат қилдик. У менга: «Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмасликка» — (оятни) ўқиди ва бизни ноҳа (ўлик устида дод-фарёд)дан қайтарди. Биздан бир аёл қўлини тортди ва: "Фалон(аёл) менга (мотамда) ёрдам берган эди, мен унга (хизматини) қайтаришни истайман" деди. (Набий) ҳеч нарса демади. Кейин у қайтди. Ҳеч бир аёл вафо қилмади — фақат Умму Сулайм, Умму ал-Ала ва Абу Сабранинг қизи — Муоз(нинг хотини) ёки Абу Сабранинг қизи ва Муознинг хотини (вафо қилди).