وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، - رضى الله عنهما - خَرَجَ فِي الْفِتْنَةِ مُعْتَمِرًا وَقَالَ إِنْ صُدِدْتُ عَنِ الْبَيْتِ صَنَعْنَا كَمَا صَنَعْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَخَرَجَ فَأَهَلَّ بِعُمْرَةٍ وَسَارَ حَتَّى إِذَا ظَهَرَ عَلَى الْبَيْدَاءِ الْتَفَتَ إِلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ مَا أَمْرُهُمَا إِلاَّ وَاحِدٌ أُشْهِدُكُمْ أَنِّي قَدْ أَوْجَبْتُ الْحَجَّ مَعَ الْعُمْرَةِ . فَخَرَجَ حَتَّى إِذَا جَاءَ الْبَيْتَ طَافَ بِهِ سَبْعًا وَبَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ سَبْعًا لَمْ يَزِدْ عَلَيْهِ وَرَأَى أَنَّهُ مُجْزِئٌ عَنْهُ وَأَهْدَى .
Ва бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Моликка ўқиб бердим, у Нофидан (ривоят қилдики), Абдуллаҳ ибн Умар (розияллаҳу анҳумо) фитна (даври)да умра қилиш учун чиқди ва: «Агар Байтдан тўсилсам, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан қилганимиздек қиламиз» деди. Шундай чиқиб, умрага эҳром боғлади ва йўл юрди; Байдо (чўли)га кўтарилгач, шерикларига ўгирилиб: «У иккисининг иши биттадан бошқа нарса эмас. Сизларни гувоҳ қиламанки, мен умра билан бирга ҳажни ҳам (ўзимга) вожиб қилдим» деди. Сўнг (йўл) чиқиб, Байтга келгач, уни етти марта тавоф қилди, Сафо ва Марва орасини ҳам етти марта (саъй қилди), бунга ортиқ (бирор нарса) қўшмади ва буни ўзига кифоя деб билди, ҳамда ҳадий (қурбонлик) атади.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ الْقَطَّانُ - عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنِي نَافِعٌ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، وَسَالِمَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، كَلَّمَا عَبْدَ اللَّهِ حِينَ نَزَلَ الْحَجَّاجُ لِقِتَالِ ابْنِ الزُّبَيْرِ قَالاَ لاَ يَضُرُّكَ أَنْ لاَ تَحُجَّ الْعَامَ فَإِنَّا نَخْشَى أَنْ يَكُونَ بَيْنَ النَّاسِ قِتَالٌ يُحَالُ بَيْنَكَ وَبَيْنَ الْبَيْتِ قَالَ فَإِنْ حِيلَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ فَعَلْتُ كَمَا فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا مَعَهُ حِينَ حَالَتْ كُفَّارُ قُرَيْشٍ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْبَيْتِ أُشْهِدُكُمْ أَنِّي قَدْ أَوْجَبْتُ عُمْرَةً . فَانْطَلَقَ حَتَّى أَتَى ذَا الْحُلَيْفَةِ فَلَبَّى بِالْعُمْرَةِ ثُمَّ قَالَ إِنْ خُلِّيَ سَبِيلِي قَضَيْتُ عُمْرَتِي وَإِنْ حِيلَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ فَعَلْتُ كَمَا فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا مَعَهُ . ثُمَّ تَلاَ { لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ} ثُمَّ سَارَ حَتَّى إِذَا كَانَ بِظَهْرِ الْبَيْدَاءِ قَالَ مَا أَمْرُهُمَا إِلاَّ وَاحِدٌ إِنْ حِيلَ بَيْنِي وَبَيْنَ الْعُمْرَةِ حِيلَ بَيْنِي وَبَيْنَ الْحَجِّ أُشْهِدُكُمْ أَنِّي قَدْ أَوْجَبْتُ حَجَّةً مَعَ عُمْرَةٍ . فَانْطَلَقَ حَتَّى ابْتَاعَ بِقُدَيْدٍ هَدْيًا ثُمَّ طَافَ لَهُمَا طَوَا��ًا وَاحِدًا بِالْبَيْتِ وَبَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ثُمَّ لَمْ يَحِلَّ مِنْهُمَا حَتَّى حَلَّ مِنْهُمَا بِحَجَّةٍ يَوْمَ النَّحْرِ .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Яҳё — у ал-Қаттон — Убайдуллаҳдан ривоят қилди, менга Нофиъ ривоят қилдики, Ҳажжож Ибн аз-Зубайр билан жанг қилиш учун (Маккага) тушган пайтда Абдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ва Солим ибн Абдуллаҳ Абдуллаҳга (оталарига): «Бу йил ҳаж қилмасанг, сенга зарар йўқ; биз одамлар ўртасида жанг бўлиб, сен билан Байтнинг ораси тўсилишидан қўрқамиз» дедилар. У: «Агар мен билан унинг (Байтнинг) ораси тўсилса, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — мен у билан бирга бўлганимда, Қурайш кофирлари у билан Байтнинг орасини тўсган пайтда — қилгани каби қиламан. Сизларни гувоҳ қиламанки, мен умрани (ўзимга) вожиб қилдим» деди. Сўнг йўлга чиқиб, Зул-Ҳулайфага келди ва умрага талбия айтди, кейин: «Агар йўлим очиқ қолдирилса, умрамни адо этаман; агар мен билан унинг ораси тўсилса, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — мен у билан бирга — қилгани каби қиламан» деди. Сўнг: ‹Албатта, сизлар учун Аллаҳнинг Расулида гўзал ўрнак бордир› (оятини) тиловат қилди. Кейин йўл юрди; Байдо чўлининг устига келганда: «У иккисининг иши биттадан бошқа нарса эмас. Агар мен билан умра ораси тўсилса, мен билан ҳаж ораси (ҳам) тўсилади. Сизларни гувоҳ қиламанки, мен умра билан бирга ҳажни (ўзимга) вожиб қилдим» деди. Сўнг йўл юриб, Қудайдда бир ҳадий сотиб олди, кейин Байт ҳамда Сафо ва Марва орасида у иккиси (ҳаж ва умра) учун битта тавоф қилди; сўнг наҳр куни иккисидан (бирваракайига) ҳаж билан чиққунича у иккисидан чиқмади (эҳромда қолди).
وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، قَالَ أَرَادَ ابْنُ عُمَرَ الْحَجَّ حِينَ نَزَلَ الْحَجَّاجُ بِابْنِ الزُّبَيْرِ . وَاقْتَصَّ الْحَدِيثَ بِمِثْلِ هَذِهِ الْقِصَّةِ وَقَالَ فِي آخِرِ الْحَدِيثِ وَكَانَ يَقُولُ مَنْ جَمَعَ بَيْنَ الْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ كَفَاهُ طَوَافٌ وَاحِدٌ وَلَمْ يَحِلَّ حَتَّى يَحِلَّ مِنْهُمَا جَمِيعًا .
Ва бизга буни Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ Нофидан ривоят қилди, у деди: Ҳажжож Ибн аз-Зубайр (устига Маккага) тушган пайтда Ибн Умар ҳаж қилмоқчи бўлди — ва у ҳадисни шу қисса каби нақл қилди, ҳадис охирида эса: «У: ‹Ким ҳаж билан умрани жамласа, унга битта тавоф кифоя; у иккисидан (бирваракайига) чиққунича (эҳромдан) чиқмайди›, дерди» деди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، ح وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، أَرَادَ الْحَجَّ عَامَ نَزَلَ الْحَجَّاجُ بِابْنِ الزُّبَيْرِ فَقِيلَ لَهُ إِنَّ النَّاسَ كَائِنٌ بَيْنَهُمْ قِتَالٌ وَإِنَّا نَخَافُ أَنْ يَصُدُّوكَ فَقَالَ لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ أَصْنَعُ كَمَا صَنَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنِّي أُشْهِدُكُمْ أَنِّي قَدْ أَوْجَبْتُ عُمْرَةً . ثُمَّ خَرَجَ حَتَّى كَانَ بِظَاهِرِ الْبَيْدَاءِ قَالَ مَا شَأْنُ الْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ إِلاَّ وَاحِدٌ اشْهَدُوا - قَالَ ابْنُ رُمْحٍ أُشْهِدُكُمْ - أَنِّي قَدْ أَوْجَبْتُ حَجًّا مَعَ عُمْرَتِي . وَأَهْدَى هَدْيًا اشْتَرَاهُ بِقُدَيْدٍ ثُمَّ انْطَلَقَ يُهِلُّ بِهِمَا جَمِيعًا حَتَّى قَدِمَ مَكَّةَ فَطَافَ بِالْبَيْتِ وَبِالصَّفَا وَالْمَرْوَةِ وَلَمْ يَزِدْ عَلَى ذَلِكَ وَلَمْ يَنْحَرْ وَلَمْ يَحْلِقْ وَلَمْ يُقَصِّرْ وَلَمْ يَحْلِلْ مِنْ شَىْءٍ حَرُمَ مِنْهُ حَتَّى كَانَ يَوْمُ النَّحْرِ فَنَحَرَ وَحَلَقَ وَرَأَى أَنْ قَدْ قَضَى طَوَافَ الْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ بِطَوَافِهِ الأَوَّلِ . وَقَالَ ابْنُ عُمَرَ كَذَلِكَ فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Ва бизга Муҳаммад ибн Румҳ ривоят қилди, бизга ал-Лайс хабар берди; (ҳ) ва бизга Қутайба — лафз уники — ривоят қилди, бизга Лайс Нофидан ривоят қилдики, Ҳажжож Ибн аз-Зубайр (устига) тушган йили Ибн Умар ҳаж қилмоқчи бўлди. Унга: «Одамлар ўртасида жанг бўлади, биз сени тўсиб қўйишларидан қўрқамиз» дейилди. У: «Албатта, сизлар учун Аллаҳнинг Расулида гўзал ўрнак бордир; мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилгани каби қиламан. Сизларни гувоҳ қиламанки, мен умрани (ўзимга) вожиб қилдим» деди. Сўнг чиқиб, Байдо чўлининг устига келганда: «Ҳаж билан умранинг иши биттадан бошқа нарса эмас. Гувоҳ бўлинглар — Ибн Румҳ: ‹сизларни гувоҳ қиламан› деди — мен умрам билан бирга ҳажни (ўзимга) вожиб қилдим» деди. У Қудайдда сотиб олган бир ҳадийни атади, сўнг иккисига (ҳаж ва умрага) бирваракайига талбия айтиб йўл юрди, ҳатто Маккага келди; Байт ҳамда Сафо ва Марвани тавоф қилди ва бунга ортиқ (нарса) қўшмади, наҳр ҳам қилмади, соч ҳам олдирмади, қисқартирмади ҳам ва (эҳромда) ҳаром бўлган бирор нарсадан чиқмади — токи наҳр куни бўлганда наҳр қилди ва соч олдирди, ҳамда биринчи тавофи билан ҳаж ва умра тавофини адо этган деб билди. Ибн Умар: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳам шундай қилган» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، وَأَبُو كَامِلٍ قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، ح وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ، حَرْبٍ حَدَّثَنِي إِسْمَاعِيلُ، كِلاَهُمَا عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، . بِهَذِهِ الْقِصَّةِ . وَلَمْ يَذْكُرِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ فِي أَوَّلِ الْحَدِيثِ حِينَ قِيلَ لَهُ يَصُدُّوكَ عَنِ الْبَيْتِ . قَالَ إِذًا أَفْعَلَ كَمَا فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . وَلَمْ يَذْكُرْ فِي آخِرِ الْحَدِيثِ هَكَذَا فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . كَمَا ذَكَرَهُ اللَّيْثُ .
Бизга Абур-Робиъ аз-Заҳроний ва Абу Комил ривоят қилиб, иккаласи: бизга Ҳаммод ривоят қилди, дедилар; (ҳ) ва менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, менга Исмоил ривоят қилди — иккаласи Айюбдан, у Нофидан, у Ибн Умардан — шу қиссани (ривоят қилди). У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни фақат ҳадис бошида — унга «сени Байтдан тўсиб қўйишади» дейилганда — зикр қилди. У: «Ундай бўлса, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилгани каби қиламан» деди. Лайс зикр қилганидек «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай қилган» (деган жумлани) ҳадис охирида зикр қилмади.