Васият қиладиган нарсаси йўқ киши васият қилмаслиги

Vasiyat kitobi · 8 ҳадис

باب تَرْكِ الْوَصِيَّةِ لِمَنْ لَيْسَ لَهُ شَىْءٌ يُوصِي فِيهِ ‏‏

4227-ҳадисXalqaro 1634

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ مِغْوَلٍ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى هَلْ أَوْصَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لاَ ‏.‏ قُلْتُ فَلِمَ كُتِبَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ الْوَصِيَّةُ أَوْ فَلِمَ أُمِرُوا بِالْوَصِيَّةِ قَالَ أَوْصَى بِكِتَابِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий Молик ибн Миғвалдан, Талҳа ибн Мусаррифдан хабар берди, у деди: Мен Абдуллаҳ ибн Аби Авфодан: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам васият қилдиларми?» - деб сўрадим. У: «Йўқ», - деди. Мен: «Ундай бўлса, нима учун мусулмонларга васият фарз қилинди, ёки нима учун улар васиятга буюрилди?» - дедим. У: «У Аллаҳ азза ва жалланинг Китобига васият қилди», - деди.

4228-ҳадисXalqaro 1634

وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، كِلاَهُمَا عَنْ مَالِكِ بْنِ مِغْوَلٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏ مِثْلَهُ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ وَكِيعٍ قُلْتُ فَكَيْفَ أُمِرَ النَّاسُ بِالْوَصِيَّةِ وَفِي حَدِيثِ ابْنِ نُمَيْرٍ قُلْتُ كَيْفَ كُتِبَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ الْوَصِيَّةُ

Буни бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди, (ҳ) бизга ибн Нумайр ҳам ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, иккаласи Молик ибн Миғвалдан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилдилар. Фақат Вакиъ ҳадисида: «Мен: ‹Ундай бўлса, одамлар қандай қилиб васиятга буюрилди?› - дедим», - дейилган. Ибн Нумайр ҳадисида эса: «Мен: ‹Мусулмонларга васият қандай фарз қилинди?› - дедим», - дейилган.

4229-ҳадисXalqaro 1635

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، وَأَبُو مُعَاوِيَةَ عَنِ الأَعْمَشِ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي وَأَبُو مُعَاوِيَةَ قَالاَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دِينَارًا وَلاَ دِرْهَمًا وَلاَ شَاةً وَلاَ بَعِيرًا وَلاَ أَوْصَى بِشَىْءٍ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Абу Муовия Аъмашдан ривоят қилдилар, (ҳ) бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ҳам ривоят қилди, бизга отам ва Абу Муовия ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Аъмаш Абу Воилдан, Масруқдан, Оишадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам на бир динор, на бир дирҳам, на бир қўй, на бир туя қолдирдилар ва бирор нарсага васият қилмадилар.

4230-ҳадисXalqaro 1635

وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، كُلُّهُمْ عَنْ جَرِيرٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، أَخْبَرَنَا عِيسَى، - وَهُوَ ابْنُ يُونُسَ - جَمِيعًا عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏ مِثْلَهُ ‏.‏

Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Усмон ибн Аби Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим ҳам ривоят қилдилар, уларнинг ҳаммаси Жарийрдан, (ҳ) бизга Алий ибн Хашрам ҳам ривоят қилди, бизга Ийсо - у ибн Юнус - хабар берди, иккови Аъмашдан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилдилар.

4231-ҳадисXalqaro 1636

وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ - وَاللَّفْظُ لِيَحْيَى - قَالَ أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ ذَكَرُوا عِنْدَ عَائِشَةَ أَنَّ عَلِيًّا كَانَ وَصِيًّا فَقَالَتْ مَتَى أَوْصَى إِلَيْهِ فَقَدْ كُنْتُ مُسْنِدَتَهُ إِلَى صَدْرِي - أَوْ قَالَتْ حَجْرِي - فَدَعَا بِالطَّسْتِ فَلَقَدِ انْخَنَثَ فِي حَجْرِي وَمَا شَعَرْتُ أَنَّهُ مَاتَ فَمَتَى أَوْصَى إِلَيْهِ

Бизга Яҳё ибн Яҳё ва Абу Бакр ибн Аби Шайба ривоят қилдилар - лафз Яҳёга тегишли - у деди: бизга Исмоийл ибн Улайя ибн Авндан, Иброҳимдан, Асвад ибн Язиддан хабар берди, у деди: Оишанинг ҳузурида Алийнинг васий бўлганини зикр қилдилар. У: «Унга қачон васият қилди? Мен уни кўкрагимга - ёки: бағримга - суяб турган эдим, у тоғорани сўради. Сўнг бағримда эшилди ва мен унинг вафот этганини сезмай қолдим. Бас, унга қачон васият қилди?» - деди.

4232-ҳадисXalqaro 1637

حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَعَمْرٌو النَّاقِدُ - وَاللَّفْظُ لِسَعِيدٍ - قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سُلَيْمَانَ الأَحْوَلِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ يَوْمُ الْخَمِيسِ وَمَا يَوْمُ الْخَمِيسِ ثُمَّ بَكَى حَتَّى بَلَّ دَمْعُهُ الْحَصَى ‏.‏ فَقُلْتُ يَا ابْنَ عَبَّاسٍ وَمَا يَوْمُ الْخَمِيسِ قَالَ اشْتَدَّ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَجَعُهُ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ ائْتُونِي أَكْتُبْ لَكُمْ كِتَابًا لاَ تَضِلُّوا بَعْدِي ‏"‏ ‏.‏ فَتَنَازَعُوا وَمَا يَنْبَغِي عِنْدَ نَبِيٍّ تَنَازُعٌ ‏.‏ وَقَالُوا مَا شَأْنُهُ أَهَجَرَ اسْتَفْهِمُوهُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ دَعُونِي فَالَّذِي أَنَا فِيهِ خَيْرٌ أُوصِيكُمْ بِثَلاَثٍ أَخْرِجُوا الْمُشْرِكِينَ مِنْ جَزِيرَةِ الْعَرَبِ وَأَجِيزُوا الْوَفْدَ بِنَحْوِ مَا كُنْتُ أُجِيزُهُمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَسَكَتَ عَنِ الثَّالِثَةِ أَوْ قَالَهَا فَأُنْسِيتُهَا ‏.‏ قَالَ أَبُو إِسْحَاقَ إِبْرَاهِيمُ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ بِشْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، بِهَذَا الْحَدِيثِ

Бизга Саъийд ибн Мансур ва Қутайба ибн Саъийд ва Абу Бакр ибн Аби Шайба ва Амр ан-Ноқид ривоят қилдилар - лафз Саъийдга тегишли - улар дедилар: бизга Суфён Сулаймон ал-Аҳвалдан, Саъийд ибн Жубайрдан ривоят қилди, у деди: ибн Аббос: «Пайшанба куни, пайшанба куни қандай кун!» - деди, сўнг кўз ёшлари тошларни ҳўл қилгунча йиғлади. Мен: «Эй ибн Аббос, пайшанба куни нима бўлди?» - дедим. У: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг касалликлари кучайди. Сўнг у: ‹Менга келтиринглар, мендан кейин адашмаслигингиз учун сизларга бир ёзув ёзиб бераман›, - дедилар. Шунда улар тортишдилар - ҳолбуки набий ҳузурида тортишиш лойиқ эмас - ва: ‹Унга нима бўлди? Алаҳсирадими? Ундан сўраб олинг›, - дедилар. У: ‹Мени қўйинглар, мен бўлган ҳолат яхшироқдир. Сизларга уч нарсани васият қиламан: мушрикларни Араб ярим оролидан чиқаринглар, вакилларни мен мукофотлагандек мукофотланглар›, - дедилар. У деди: Учинчисидан сукут қилдилар, ёки айтдилару мен унутдим», - деди. Абу Ишоқ Иброҳим деди: бизга Ҳасан ибн Бишр ривоят қилди, у деди: бизга Суфён шу ҳадисни ривоят қилди.

4233-ҳадисXalqaro 1637

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مَالِكِ بْنِ مِغْوَلٍ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ قَالَ يَوْمُ الْخَمِيسِ وَمَا يَوْمُ الْخَمِيسِ ‏.‏ ثُمَّ جَعَلَ تَسِيلُ دُمُوعُهُ حَتَّى رَأَيْتُ عَلَى خَدَّيْهِ كَأَنَّهَا نِظَامُ اللُّؤْلُؤِ ‏.‏ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ ائْتُونِي بِالْكَتِفِ وَالدَّوَاةِ - أَوِ اللَّوْحِ وَالدَّوَاةِ - أَكْتُبْ لَكُمْ كِتَابًا لَنْ تَضِلُّوا بَعْدَهُ أَبَدًا ‏"‏ ‏.‏ فَقَالُوا إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَهْجُرُ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Вакиъ Молик ибн Миғвалдан, Талҳа ибн Мусаррифдан, Саъийд ибн Жубайрдан, ибн Аббосдан хабар берди: у: «Пайшанба куни, пайшанба куни қандай кун!» - деди. Сўнг кўз ёшлари оқишга бошлаб, мен унинг икки ёноғида гўё марварид доналаридек кўрдим. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Менга курак суяги ва сиёҳдонни - ёки тахта ва сиёҳдонни - келтиринглар, сизларга шундан кейин ҳеч қачон адашмайдиган бир ёзув ёзиб бераман», - дедилар. Шунда улар: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам алаҳсирамоқдалар», - дедилар.

4234-ҳадисXalqaro 1637

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، - قَالَ عَبْدٌ أَخْبَرَنَا وَقَالَ ابْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، - أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَمَّا حُضِرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَفِي الْبَيْتِ رِجَالٌ فِيهِمْ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَلُمَّ أَكْتُبْ لَكُمْ كِتَابًا لاَ تَضِلُّونَ بَعْدَهُ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ غَلَبَ عَلَيْهِ الْوَجَعُ وَعِنْدَكُمُ الْقُرْآنُ حَسْبُنَا كِتَابُ اللَّهِ ‏.‏ فَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْبَيْتِ فَاخْتَصَمُوا فَمِنْهُمْ مَنْ يَقُولُ قَرِّبُوا يَكْتُبْ لَكُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كِتَابًا لَنْ تَضِلُّوا بَعْدَهُ ‏.‏ وَمِنْهُمْ مَنْ يَقُولُ مَا قَالَ عُمَرُ ‏.‏ فَلَمَّا أَكْثَرُوا اللَّغْوَ وَالاِخْتِلاَفَ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ قُومُوا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ فَكَانَ ابْنُ عَبَّاسٍ يَقُولُ إِنَّ الرَّزِيَّةَ كُلَّ الرَّزِيَّةِ مَا حَالَ بَيْنَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبَيْنَ أَنْ يَكْتُبَ لَهُمْ ذَلِكَ الْكِتَابَ مِنِ اخْتِلاَفِهِمْ وَلَغَطِهِمْ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн Рофеъ ва Абд ибн Ҳумайд ҳам ривоят қилдилар - Абд: «хабар берди», деди, ибн Рофеъ: «бизга Абдурраззоқ ривоят қилди», деди - бизга Маъмар Зуҳрийдан, Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утбадан, ибн Аббосдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ажаллари яқинлашганида, уйда ичида Умар ибнул Хаттоб бўлган кишилар бор эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Келинглар, сизларга шундан кейин адашмайдиган бир ёзув ёзиб берай», - дедилар. Умар: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга касаллик ғолиб келди, сизларда Қуръан бор, бизга Аллаҳнинг Китоби кифоя», - деди. Шунда уй аҳли ихтилоф қилиб, тортишдилар. Улардан баъзилари: «Яқинлаштиринглар, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сизларга шундан кейин адашмайдиган бир ёзув ёзиб берсинлар», - дер эди. Улардан баъзилари эса Умар айтган гапни айтар эди. Улар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурида беҳуда гап ва ихтилофни кўпайтирганларида, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Туринглар», - дедилар. Убайдуллаҳ деди: ибн Аббос: «Албатта мусибат, бутун мусибат шуки, уларнинг ихтилофи ва шовқини Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан уларга ўша ёзувни ёзиб беришларининг орасини тўсиб қўйди», - дер эди.