وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، كِلاَهُمَا عَنْ مَالِكِ بْنِ مِغْوَلٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . مِثْلَهُ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ وَكِيعٍ قُلْتُ فَكَيْفَ أُمِرَ النَّاسُ بِالْوَصِيَّةِ وَفِي حَدِيثِ ابْنِ نُمَيْرٍ قُلْتُ كَيْفَ كُتِبَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ الْوَصِيَّةُ
Буни бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди, (ҳ) бизга ибн Нумайр ҳам ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, иккаласи Молик ибн Миғвалдан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилдилар. Фақат Вакиъ ҳадисида: «Мен: ‹Ундай бўлса, одамлар қандай қилиб васиятга буюрилди?› - дедим», - дейилган. Ибн Нумайр ҳадисида эса: «Мен: ‹Мусулмонларга васият қандай фарз қилинди?› - дедим», - дейилган.