حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِرَجُلٍ قَدْ شَرِبَ الْخَمْرَ فَجَلَدَهُ بِجَرِيدَتَيْنِ نَحْوَ أَرْبَعِينَ . قَالَ وَفَعَلَهُ أَبُو بَكْرٍ فَلَمَّا كَانَ عُمَرُ اسْتَشَارَ النَّاسَ فَقَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ أَخَفَّ الْحُدُودِ ثَمَانِينَ . فَأَمَرَ بِهِ عُمَرُ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, иккаласи: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, деди, бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: Мен Қатоданинг Анас ибн Моликдан ривоят қилаётганини эшитдим: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига хамр ичган бир киши келтирилди, У уни иккита хурмо шохи билан қирқ дарра атрофида калтакландилар. У деди: Абу Бакр ҳам шундай қилди. Умар бўлганда эса одамлар билан маслаҳатлашди, Абдурраҳмон: «Ҳадларнинг энг енгили саксон», деди. Шунда Умар шунга буюрди.
وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ الْحَارِثِيُّ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْحَارِثِ - حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ أُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِرَجُلٍ . فَذَكَرَ نَحْوَهُ .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ал-Ҳорисий ҳам ривоят қилди, бизга Холид — яъни Ибн ал-Ҳорис — ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, бизга Қатода ривоят қилди, у деди: Мен Анаснинг шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига бир киши келтирилди. Ва у шунга ўхшашини зикр қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ، بْنِ مَالِكٍ أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَلَدَ فِي الْخَمْرِ بِالْجَرِيدِ وَالنِّعَالِ ثُمَّ جَلَدَ أَبُو بَكْرٍ أَرْبَعِينَ . فَلَمَّا كَانَ عُمَرُ وَدَنَا النَّاسُ مِنَ الرِّيفِ وَالْقُرَى قَالَ مَا تَرَوْنَ فِي جَلْدِ الْخَمْرِ فَقَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ أَرَى أَنْ تَجْعَلَهَا كَأَخَفِّ الْحُدُودِ . قَالَ فَجَلَدَ عُمَرُ ثَمَانِينَ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, менга отам, Қатодадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам хамр учун хурмо шохлари ва кавушлар билан калтакладилар, сўнгра Абу Бакр қирқ дарра урди. Умар бўлганда ва одамлар қишлоқ ва шаҳарларга яқинлашганда, у: «Хамр калтаги ҳақида нима дейсизлар?» деди. Абдурраҳмон ибн Авф: «Мен буни ҳадларнинг энг енгили каби қилишни маслаҳат бераман», деди. У деди: Шунда Умар саксон дарра урди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, бизга Ҳишом шу иснод билан унинг мислини ривоят қилди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّوسلم كَانَ يَضْرِبُ فِي الْخَمْرِ بِالنِّعَالِ وَالْجَرِيدِ أَرْبَعِينَ . ثُمَّ ذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِهِمَا وَلَمْ يَذْكُرِ الرِّيفَ وَالْقُرَى .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Вакиъ, Ҳишомдан, у Қатодадан, у Анасдан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хамр учун кавушлар ва хурмо шохлари билан қирқ марта урар эдилар. Сўнгра у уларнинг икковининг ҳадисига ўхшашини зикр қилди ва қишлоқ ҳамда шаҳарларни зикр қилмади.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ عُلَيَّةَ - عَنِ ابْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ الدَّانَاجِ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ - وَاللَّفْظُ لَهُ - أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَمَّادٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ الْمُخْتَارِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ فَيْرُوزَ، مَوْلَى ابْنِ عَامِرٍ الدَّانَاجِ حَدَّثَنَا حُضَيْنُ بْنُ الْمُنْذِرِ أَبُو سَاسَانَ، قَالَ شَهِدْتُ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ وَأُتِيَ بِالْوَلِيدِ قَدْ صَلَّى الصُّبْحَ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ قَالَ أَزِيدُكُمْ فَشَهِدَ عَلَيْهِ رَجُلاَنِ أَحَدُهُمَا حُمْرَانُ أَنَّهُ شَرِبَ الْخَمْرَ وَشَهِدَ آخَرُ أَنَّهُ رَآهُ يَتَقَيَّأُ فَقَالَ عُثْمَانُ إِنَّهُ لَمْ يَتَقَيَّأْ حَتَّى شَرِبَهَا فَقَالَ يَا عَلِيُّ قُمْ فَاجْلِدْهُ . فَقَالَ عَلِيٌّ قُمْ يَا حَسَنُ فَاجْلِدْهُ . فَقَالَ الْحَسَنُ وَلِّ حَارَّهَا مَنْ تَوَلَّى قَارَّهَا - فَكَأَنَّهُ وَجَدَ عَلَيْهِ - فَقَالَ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ جَعْفَرٍ قُمْ فَاجْلِدْهُ . فَجَلَدَهُ وَعَلِيٌّ يَعُدُّ حَتَّى بَلَغَ أَرْبَعِينَ فَقَالَ أَمْسِكْ . ثُمَّ قَالَ جَلَدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعِينَ وَجَلَدَ أَبُو بَكْرٍ أَرْبَعِينَ وَعُمَرُ ثَمَانِينَ وَكُلٌّ سُنَّةٌ وَهَذَا أَحَبُّ إِلَىَّ . زَادَ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ فِي رِوَايَتِهِ قَالَ إِسْمَاعِيلُ وَقَدْ سَمِعْتُ حَدِيثَ الدَّانَاجِ مِنْهُ فَلَمْ أَحْفَظْهُ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Али ибн Ҳужр ривоят қилди, улар: бизга Исмоил — яъни Ибн Улайя — Ибн Абу Арўбадан, у Абдуллаҳ ад-Донождан ривоят қилди, дедилар. (ҳ) Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий ҳам ривоят қилди — ва лафз уники — бизга Яҳё ибн Ҳаммод хабар берди, бизга Абдулазиз ибн ал-Мухтор ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Файруз, Ибн Омирнинг мавлоси ад-Донож ривоят қилди, бизга Ҳузайн ибн ал-Мунзир Абу Сосон ривоят қилди, у деди: Мен Усмон ибн Аффоннинг ҳузурида ҳозир бўлдим, олдига Валидни келтиришди — у бомдод намозини икки ракат ўқиб, сўнгра: «Сизларга яна зиёда қилайми?» деган эди. Унга икки киши гувоҳлик берди: улардан бири Ҳумрон унинг хамр ичганига, бошқаси эса унинг қусаётганини кўрганига гувоҳлик берди. Усмон: «У хамр ичмагунча қусмади», деди. Сўнгра: «Эй Али, тур, уни калтакла», деди. Али: «Эй Ҳасан, тур, уни калтакла», деди. Ҳасан: «Унинг иссиғини унинг совуғига эга бўлган киши ўз зиммасига олсин» деди — гўё у (Ҳасан) бунга хафа бўлгандек эди. Шунда у: «Эй Абдуллаҳ ибн Жаъфар, тур, уни калтакла», деди. У эса уни калтаклади ва Али қирққача етгунча санаб турди, сўнгра: «Тўхта», деди. Кейин: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қирқ дарра урдилар, Абу Бакр қирқ, Умар саксон урди, ҳаммаси суннатдир, бу менга кўпроқ ёқимлидир», деди. Али ибн Ҳужр ўз ривоятида зиёда қилди: Исмоил деди: Мен ад-Доножнинг ҳадисини ундан эшитган эдим, лекин уни ёдлаб қола олмадим.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ مِنْهَالٍ الضَّرِيرُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ، عَنْ أَبِي حَصِينٍ، عَنْ عُمَيْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ مَا كُنْتُ أُقِيمُ عَلَى أَحَدٍ حَدًّا فَيَمُوتَ فِيهِ فَأَجِدَ مِنْهُ فِي نَفْسِي إِلاَّ صَاحِبَ الْخَمْرِ لأَنَّهُ إِنْ مَاتَ وَدَيْتُهُ لأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَسُنَّهُ .
Менга Муҳаммад ибн Минҳол аз-Зарир ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, бизга Суфён ас-Саврий, Абу Ҳасиндан, у Умайр ибн Саиддан, у Алидан ривоят қилди, у деди: Мен бирортага ҳад жазосини бажариб, у ўша сабаб ўлиб, ўз кўнглимда ундан бирор нарса ҳис қилмас эдим — хамр эгасидан бўлак. Чунки у ўлса, мен унинг хунини тўлардим, зеро Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни суннат қилмаганлар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Суфён шу иснод билан унинг мислини ривоят қилди.