وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ عُلَيَّةَ - عَنِ ابْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ الدَّانَاجِ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ - وَاللَّفْظُ لَهُ - أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَمَّادٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ الْمُخْتَارِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ فَيْرُوزَ، مَوْلَى ابْنِ عَامِرٍ الدَّانَاجِ حَدَّثَنَا حُضَيْنُ بْنُ الْمُنْذِرِ أَبُو سَاسَانَ، قَالَ شَهِدْتُ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ وَأُتِيَ بِالْوَلِيدِ قَدْ صَلَّى الصُّبْحَ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ قَالَ أَزِيدُكُمْ فَشَهِدَ عَلَيْهِ رَجُلاَنِ أَحَدُهُمَا حُمْرَانُ أَنَّهُ شَرِبَ الْخَمْرَ وَشَهِدَ آخَرُ أَنَّهُ رَآهُ يَتَقَيَّأُ فَقَالَ عُثْمَانُ إِنَّهُ لَمْ يَتَقَيَّأْ حَتَّى شَرِبَهَا فَقَالَ يَا عَلِيُّ قُمْ فَاجْلِدْهُ . فَقَالَ عَلِيٌّ قُمْ يَا حَسَنُ فَاجْلِدْهُ . فَقَالَ الْحَسَنُ وَلِّ حَارَّهَا مَنْ تَوَلَّى قَارَّهَا - فَكَأَنَّهُ وَجَدَ عَلَيْهِ - فَقَالَ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ جَعْفَرٍ قُمْ فَاجْلِدْهُ . فَجَلَدَهُ وَعَلِيٌّ يَعُدُّ حَتَّى بَلَغَ أَرْبَعِينَ فَقَالَ أَمْسِكْ . ثُمَّ قَالَ جَلَدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعِينَ وَجَلَدَ أَبُو بَكْرٍ أَرْبَعِينَ وَعُمَرُ ثَمَانِينَ وَكُلٌّ سُنَّةٌ وَهَذَا أَحَبُّ إِلَىَّ . زَادَ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ فِي رِوَايَتِهِ قَالَ إِسْمَاعِيلُ وَقَدْ سَمِعْتُ حَدِيثَ الدَّانَاجِ مِنْهُ فَلَمْ أَحْفَظْهُ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Али ибн Ҳужр ривоят қилди, улар: бизга Исмоил — яъни Ибн Улайя — Ибн Абу Арўбадан, у Абдуллаҳ ад-Донождан ривоят қилди, дедилар. (ҳ) Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий ҳам ривоят қилди — ва лафз уники — бизга Яҳё ибн Ҳаммод хабар берди, бизга Абдулазиз ибн ал-Мухтор ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Файруз, Ибн Омирнинг мавлоси ад-Донож ривоят қилди, бизга Ҳузайн ибн ал-Мунзир Абу Сосон ривоят қилди, у деди: Мен Усмон ибн Аффоннинг ҳузурида ҳозир бўлдим, олдига Валидни келтиришди — у бомдод намозини икки ракат ўқиб, сўнгра: «Сизларга яна зиёда қилайми?» деган эди. Унга икки киши гувоҳлик берди: улардан бири Ҳумрон унинг хамр ичганига, бошқаси эса унинг қусаётганини кўрганига гувоҳлик берди. Усмон: «У хамр ичмагунча қусмади», деди. Сўнгра: «Эй Али, тур, уни калтакла», деди. Али: «Эй Ҳасан, тур, уни калтакла», деди. Ҳасан: «Унинг иссиғини унинг совуғига эга бўлган киши ўз зиммасига олсин» деди — гўё у (Ҳасан) бунга хафа бўлгандек эди. Шунда у: «Эй Абдуллаҳ ибн Жаъфар, тур, уни калтакла», деди. У эса уни калтаклади ва Али қирққача етгунча санаб турди, сўнгра: «Тўхта», деди. Кейин: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қирқ дарра урдилар, Абу Бакр қирқ, Умар саксон урди, ҳаммаси суннатдир, бу менга кўпроқ ёқимлидир», деди. Али ибн Ҳужр ўз ривоятида зиёда қилди: Исмоил деди: Мен ад-Доножнинг ҳадисини ундан эшитган эдим, лекин уни ёдлаб қола олмадим.