حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، كُلُّهُمْ عَنْ أَبِي عَاصِمٍ، قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا الضَّحَّاكُ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ، بْنَ عَبْدِ اللَّهِ يَقُولُ أَخْبَرَنِي أَبُو حُمَيْدٍ السَّاعِدِيُّ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِقَدَحِ لَبَنٍ مِنَ النَّقِيعِ لَيْسَ مُخَمَّرًا فَقَالَ " أَلاَّ خَمَّرْتَهُ وَلَوْ تَعْرُضُ عَلَيْهِ عُودًا " . قَالَ أَبُو حُمَيْدٍ إِنَّمَا أُمِرَ بِالأَسْقِيَةِ أَنْ تُوكَأَ لَيْلاً وَبِالأَبْوَابِ أَنْ تُغْلَقَ لَيْلاً .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Муҳаммад ибнул Мусанно ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди — барчаси Абу Осимдан. Ибнул Мусанно: бизга Заҳҳок ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, деди, менга Абуз-Зубайр хабар берди: У Жобир ибн Абдуллаҳнинг шундай деётганини эшитди: Менга Абу Ҳумайд ас-Соидий хабар берди. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга Нақиъдан оғзи ёпилмаган бир қадаҳ сут келтирдим. Шунда у: «Уни ёпсанг бўлмасмиди, устига бир чўп кўндаланг қўйсанг ҳам эди», дедилар. Абу Ҳумайд деди: Албатта мешларни кечаси оғзини боғлашга ва эшикларни кечаси ёпишга буюрилгандир.
وَحَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ دِينَارٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، وَزَكَرِيَّاءُ، بْنُ إِسْحَاقَ قَالاَ أَخْبَرَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ أَخْبَرَنِي أَبُو حُمَيْدٍ، السَّاعِدِيُّ أَنَّهُ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِقَدَحِ لَبَنٍ . بِمِثْلِهِ . قَالَ وَلَمْ يَذْكُرْ زَكَرِيَّاءُ قَوْلَ أَبِي حُمَيْدٍ بِاللَّيْلِ .
Ва менга Иброҳим ибн Динор ривоят қилди, бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, бизга Ибн Журайж ва Закариё ибн Ишоқ ривоят қилди, иккаласи: бизга Абуз-Зубайр хабар берди, деди: У Жобир ибн Абдуллаҳнинг шундай деётганини эшитди: Менга Абу Ҳумайд ас-Соидий у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга бир қадаҳ сут келтиргани ҳақида хабар берди — унинг (олдинги ҳадис) мислидай. У деди: Закариё Абу Ҳумайднинг ‹кечаси› деган сўзини зикр қилмади.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كُرَيْبٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَسْقَى فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلاَ نَسْقِيكَ نَبِيذًا فَقَالَ " بَلَى " . قَالَ فَخَرَجَ الرَّجُلُ يَسْعَى فَجَاءَ بِقَدَحٍ فِيهِ نَبِيذٌ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلاَّ خَمَّرْتَهُ وَلَوْ تَعْرُضُ عَلَيْهِ عُودًا " . قَالَ فَشَرِبَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилди — лафз Абу Курайбники — иккаласи: бизга Абу Муовия ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди, деди. У деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга эдик, у (Расулуллаҳ) сув сўрадилар. Шунда бир киши: ‹Ё Расулуллаҳ, сизга набиз ичирмайликми?› деди. У: «Ҳа (ичиринглар)», дедилар. У деди: Шунда у киши югуриб чиқиб, ичида набиз бўлган бир қадаҳ олиб келди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни ёпсанг бўлмасмиди, устига бир чўп кўндаланг қўйсанг ҳам эди», дедилар. У деди: Сўнгра ичдилар.
وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، وَأَبِي، صَالِحٍ عَنْ جَابِرٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ يُقَالُ لَهُ أَبُو حُمَيْدٍ بِقَدَحٍ مِنْ لَبَنٍ مِنَ النَّقِيعِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلاَّ خَمَّرْتَهُ وَلَوْ تَعْرُضُ عَلَيْهِ عُودًا " .
Ва бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарир ал-Аъмашдан, у Абу Суфён ва Абу Солиҳдан, у Жобирдан ривоят қилди. У деди: Абу Ҳумайд деб аталадиган бир киши Нақиъдан бир қадаҳ сут келтирди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у кишига: «Уни ёпсанг бўлмасмиди, устига бир чўп кўндаланг қўйсанг ҳам эди», дедилар.