حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كُرَيْبٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَسْقَى فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلاَ نَسْقِيكَ نَبِيذًا فَقَالَ " بَلَى " . قَالَ فَخَرَجَ الرَّجُلُ يَسْعَى فَجَاءَ بِقَدَحٍ فِيهِ نَبِيذٌ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلاَّ خَمَّرْتَهُ وَلَوْ تَعْرُضُ عَلَيْهِ عُودًا " . قَالَ فَشَرِبَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилди — лафз Абу Курайбники — иккаласи: бизга Абу Муовия ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди, деди. У деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга эдик, у (Расулуллаҳ) сув сўрадилар. Шунда бир киши: ‹Ё Расулуллаҳ, сизга набиз ичирмайликми?› деди. У: «Ҳа (ичиринглар)», дедилар. У деди: Шунда у киши югуриб чиқиб, ичида набиз бўлган бир қадаҳ олиб келди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни ёпсанг бўлмасмиди, устига бир чўп кўндаланг қўйсанг ҳам эди», дедилар. У деди: Сўнгра ичдилар.