حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ جَمِيلِ بْنِ طَرِيفِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الثَّقَفِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَاتِمٌ، - وَهُوَ ابْنُ إِسْمَاعِيلَ - عَنْ مُعَاوِيَةَ، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي مُزَرِّدٍ مَوْلَى بَنِي هَاشِمٍ - حَدَّثَنِي عَمِّي أَبُو الْحُبَابِ، سَعِيدُ بْنُ يَسَارٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ خَلَقَ الْخَلْقَ حَتَّى إِذَا فَرَغَ مِنْهُمْ قَامَتِ الرَّحِمُ فَقَالَتْ هَذَا مَقَامُ الْعَائِذِ مِنَ الْقَطِيعَةِ . قَالَ نَعَمْ أَمَا تَرْضَيْنَ أَنْ أَصِلَ مَنْ وَصَلَكِ وَأَقْطَعَ مَنْ قَطَعَكِ قَالَتْ بَلَى . قَالَ فَذَاكَ لَكِ " . ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اقْرَءُوا إِنْ شِئْتُمْ { فَهَلْ عَسَيْتُمْ إِنْ تَوَلَّيْتُمْ أَنْ تُفْسِدُوا فِي الأَرْضِ وَتُقَطِّعُوا أَرْحَامَكُمْ * أُولَئِكَ الَّذِينَ لَعَنَهُمُ اللَّهُ فَأَصَمَّهُمْ وَأَعْمَى أَبْصَارَهُمْ * أَفَلاَ يَتَدَبَّرُونَ الْقُرْآنَ أَمْ عَلَى قُلُوبٍ أَقْفَالُهَا} " .
Қутайба ибн Саид ибн Жамил ибн Тариф ибн Абдуллаҳ ас-Сақафий ва Муҳаммад ибн Аббод бизга ҳадис айтиб, иккаласи: Ҳотим — у Ибн Исмоил — бизга Муовиядан — у бану Ҳошимнинг озод қилинган қули Ибн Абу Музаррид — ҳадис айтди, менга амаким Абул-Ҳубаб Саид ибн Ясор Абу Ҳурайрадан ҳадис айтди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳ халқни яратди, уларни яратишни тугатгач, қариндошлик риштаси (раҳм) туриб: ‹Бу — қариндошлик узилишидан паноҳ тиловчининг мақомидир›, деди. Аллаҳ: ‹Ҳа, Мен сени улаган кишини улашимга ва сени узган кишини узишимга рози эмасмисан?› деди. У: ‹Ҳа›, деди. Аллаҳ: ‹Бас, бу сенга (ато этилди)›, деди», дедилар. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Хоҳласангиз, ўқинг: ‹Бас, агар (ҳокимиятдан) юз ўгирсангиз, ер юзида бузғунчилик қилишингиз ва қариндошлик ришталарингизни узишингиз эҳтимолдан узоқ эмас. Ана ўшалар Аллаҳ лаънатлаган, қулоқларини кар ва кўзларини кўр қилиб қўйган кишилардир. Улар Қуръан ҳақида фикр юритмайдиларми ёки қалблар устида қулфлар борми?›», дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ أَبِي مُزَرِّدٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ رُومَانَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الرَّحِمُ مُعَلَّقَةٌ بِالْعَرْشِ تَقُولُ مَنْ وَصَلَنِي وَصَلَهُ اللَّهُ وَمَنْ قَطَعَنِي قَطَعَهُ اللَّهُ " .
Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Зуҳайр ибн Ҳарб бизга ҳадис айтиб — лафз Абу Бакрники — иккаласи: Вакиъ бизга Муовия ибн Абу Музарриддан, у Язид ибн Румондан, у Урвадан, у Оишадан ҳадис айтди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Қариндошлик риштаси (раҳм) Аршга осилган бўлиб: ‹Ким мени уласа, Аллаҳ уни улайди, ким мени узса, Аллаҳ уни узади›, дейди», дедилар.
حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ، بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَدْخُلُ الْجَنَّةَ قَاطِعٌ " . قَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ قَالَ سُفْيَانُ يَعْنِي قَاطِعَ رَحِمٍ .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ибн Абу Умар ҳадис айтиб, иккаласи: Суфён бизга Зуҳрийдан, у Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтди. У зот: «Жаннатга узувчи (қотиъ) кирмайди», дедилар. Ибн Абу Умар айтди: Суфён: «Яъни қариндошлик риштасини узувчи», деди.
حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ الضُّبَعِيُّ، حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَنَّ مُحَمَّدَ بْنَ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَاهُ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَدْخُلُ الْجَنَّةَ قَاطِعُ رَحِمٍ " .
Менга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Асмў аз-Зубаий ҳадис айтди, Жувайрия бизга Моликдан, у Зуҳрийдан ҳадис айтдики, Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъим унга хабар бердики, отаси унга хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Жаннатга қариндошлик риштасини узувчи кирмайди», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . مِثْلَهُ وَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Муҳаммад ибн Рофиъ ва Абд ибн Ҳумайд бизга Абдурраззоқдан, у Маъмардан, у Зуҳрийдан, шу иснод билан худди шунга ўхшашини ҳадис айтдилар. Ва у: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитдим», деди.
حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى التُّجِيبِيُّ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ سَرَّهُ أَنْ يُبْسَطَ عَلَيْهِ رِزْقُهُ أَوْ يُنْسَأَ فِي أَثَرِهِ فَلْيَصِلْ رَحِمَهُ " .
Менга Ҳармала ибн Яҳё ат-Тужибий ҳадис айтди, Ибн Ваҳб бизга хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан, у Анас ибн Моликдан хабар берди, у айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: «Кимки ризқи кенг қилинишини ёки умри (ажалида) узайтирилишини севса, қариндошлик риштасини уласин», деганларини эшитдим.
وَحَدَّثَنِي عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ اللَّيْثِ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ جَدِّي، حَدَّثَنِي عُقَيْلُ بْنُ، خَالِدٍ قَالَ قَالَ ابْنُ شِهَابٍ أَخْبَرَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَحَبَّ أَنْ يُبْسَطَ لَهُ فِي رِزْقِهِ وَيُنْسَأَ لَهُ فِي أَثَرِهِ فَلْيَصِلْ رَحِمَهُ " .
Ва менга Абдулмалик ибн Шуайб ибн Лайс ҳадис айтди, менга отам бобомдан ҳадис айтди, менга Уқайл ибн Холид ҳадис айтиб, айтди: Ибн Шиҳоб айтди: Менга Анас ибн Молик хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Кимки ризқи кенг қилинишини ва умри (ажалида) узайтирилишини севса, қариндошлик риштасини уласин», дедилар.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ الْعَلاَءَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي، هُرَيْرَةَ أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي قَرَابَةً أَصِلُهُمْ وَيَقْطَعُونِي وَأُحْسِنُ إِلَيْهِمْ وَيُسِيئُونَ إِلَىَّ وَأَحْلُمُ عَنْهُمْ وَيَجْهَلُونَ عَلَىَّ . فَقَالَ " لَئِنْ كُنْتَ كَمَا قُلْتَ فَكَأَنَّمَا تُسِفُّهُمُ الْمَلَّ وَلاَ يَزَالُ مَعَكَ مِنَ اللَّهِ ظَهِيرٌ عَلَيْهِمْ مَا دُمْتَ عَلَى ذَلِكَ " .
Менга Муҳаммад ибнул-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ҳадис айтиб — лафз Ибнул-Мусанноники — иккаласи: Муҳаммад ибн Жаъфар бизга ҳадис айтди, Шуъба бизга ҳадис айтиб, айтди: Мен Алоо ибн Абдурраҳмоннинг отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб айтаётганини эшитдимки, бир киши: «Эй Расулуллаҳ, менинг қариндошларим бор, мен улар билан алоқа қиламан, улар эса мендан узилади; мен уларга яхшилик қиламан, улар эса менга ёмонлик қилишади; мен уларга ҳилм (сабр-бардош) қиламан, улар эса менга нодонлик қилишади», деди. Шунда у зот: «Агар сен айтганингдек бўлсанг, гўё уларга иссиқ кул ютқизаётгандексан, ва сен шундай турар экансан, Аллаҳ тарафидан сенга уларга қарши доимо бир ёрдамчи бўлиб туради», дедилар.