باب مَعْرِفَةِ الرَّكْعَتَيْنِ اللَّتَيْنِ كَانَ يُصَلِّيهِمَا النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَعْدَ الْعَصْرِ
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو إِسْحَاقَ الشَّيْبَانِيُّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بْنِ الأَسْوَدِ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ صَلاَتَانِ مَا تَرَكَهُمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِي قَطُّ سِرًّا وَلاَ عَلاَنِيَةً رَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْفَجْرِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ .
Оиша айтди: Икки намоз борки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни менинг уйимда ҳеч қачон — сир(да) ҳам, ошкор(да) ҳам — тарк этмади: фажрдан олдинги икки ракат ва асрдан кейинги икки ракат.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، وَمَسْرُوقٍ، قَالاَ نَشْهَدُ عَلَى عَائِشَةَ أَنَّهَا قَالَتْ مَا كَانَ يَوْمُهُ الَّذِي كَانَ يَكُونُ عِنْدِي إِلاَّ صَلاَّهُمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِي . تَعْنِي الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ .
ал-Асвад ва Масруқ айтдилар: Биз Оишага гувоҳлик берамиз: «(Набий) менинг ҳузуримда бўладиган куни бўлса, илла Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни менинг уйимда ўқир эди» — яъни асрдан кейинги икки ракатни (назарда тутди).
حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى التُّجِيبِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، - وَهُوَ ابْنُ الْحَارِثِ - عَنْ بُكَيْرٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبَّاسٍ، وَعَبْدَ الرَّحْمَنِ، بْنَ أَزْهَرَ وَالْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ أَرْسَلُوهُ إِلَى عَائِشَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا اقْرَأْ عَلَيْهَا السَّلاَمَ مِنَّا جَمِيعًا وَسَلْهَا عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ وَقُلْ إِنَّا أُخْبِرْنَا أَنَّكِ تُصَلِّينَهُمَا وَقَدْ بَلَغَنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْهُمَا . قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ وَكُنْتُ أَصْرِفُ مَعَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ النَّاسَ عَنْهَا . قَالَ كُرَيْبٌ فَدَخَلْتُ عَلَيْهَا وَبَلَّغْتُهَا مَا أَرْسَلُونِي بِهِ . فَقَالَتْ سَلْ أُمَّ سَلَمَةَ . فَخَرَجْتُ إِلَيْهِمْ فَأَخْبَرْتُهُمْ بِقَوْلِهَا فَرَدُّونِي إِلَى أُمِّ سَلَمَةَ بِمِثْلِ مَا أَرْسَلُونِي بِهِ إِلَى عَائِشَةَ . فَقَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنْهُمَا ثُمَّ رَأَيْتُهُ يُصَلِّيهِمَا أَمَّا حِينَ صَلاَّهُمَا فَإِنَّهُ صَلَّى الْعَصْرَ ثُمَّ دَخَلَ وَعِنْدِي نِسْوَةٌ مِنْ بَنِي حَرَامٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَصَلاَّهُمَا فَأَرْسَلْتُ إِلَيْهِ الْجَارِيَةَ فَقُلْتُ قُومِي بِجَنْبِهِ فَقُولِي لَهُ تَقُولُ أُمُّ سَلَمَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَسْمَعُكَ تَنْهَى عَنْ هَاتَيْنِ الرَّكْعَتَيْنِ وَأَرَاكَ تُصَلِّيهِمَا فَإِنْ أَشَارَ بِيَدِهِ فَاسْتَأْخِرِي عَنْهُ - قَالَ - فَفَعَلَتِ الْجَارِيَةُ فَأَشَارَ بِيَدِهِ فَاسْتَأْخَرَتْ عَنْهُ فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ " يَا بِنْتَ أَبِي أُمَيَّةَ سَأَلْتِ عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ إِنَّهُ أَتَانِي نَاسٌ مِنْ عَبْدِ الْقَيْسِ بِالإِسْلاَمِ مِنْ قَوْمِهِمْ فَشَغَلُونِي عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ اللَّتَيْنِ بَعْدَ الظُّهْرِ فَهُمَا هَاتَانِ " .
Курайб — Ибн Аббоснинг озоди — (ривоят қилди)ки: Абдуллаҳ ибн Аббос, Абдурраҳмон ибн Азҳар ва Мисвар ибн Махрама уни Оиша — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси — олдига жўнатди ва: «Унга бизнинг ҳаммамиздан салом ўқи ва ундан асрдан кейинги икки ракат ҳақида сўра; ва: ‹Бизга сен уларни ўқийсан деб хабар берилди; ҳолбуки бизга етиб келдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улардан қайтарган› де» дедилар. Ибн Аббос: «Мен Умар ибн ал-Хаттоб билан бирга одамларни ундан (шу намоздан) қайтарар эдим» деди. Курайб: Бас мен унинг олдига кирдим ва мени нима билан жўнатганларини унга етказдим. У: «Умму Саламадан сўра» деди. Бас мен уларнинг олдига чиқдим ва уларга унинг сўзини хабар бердим; бас улар мени — Оишага жўнатганлари мисли — Умму Саламага (қайтариб) жўнатдилар. Умму Салама: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни улардан қайтараётган ҳолда эшитдим, кейин уни ўқиётган ҳолда кўрдим. Уни ўқиган пайтига келса: у асрни ўқиди, кейин кирди — менинг янимда Ансордан Бану Ҳаром аёлларидан (баъзи) аёллар бор эди — бас уларни ўқиди. Мен унга чўрини (канизни) жўнатдим ва: ‹Унинг ёнига туриб, унга: «Умму Салама айтадики: Эй Расулуллаҳ, мен сени бу икки ракатдан қайтараётган ҳолда эшитаман, аммо сени уларни ўқиётган ҳолда кўраман» де; агар қўли билан ишора қилса, ундан орқага чекин (кут)› дедим. Бас чўри шундай қилди; у қўли билан ишора қилди; бас (чўри) ундан орқага чекинди. (Намоздан) қайтганида: ‹Эй Абу Умайянинг қизи, сен асрдан кейинги икки ракат ҳақида сўрадинг; албатта менга Абдул-Қайсдан баъзи кишилар ўз қавмларидан Ислом (хабари) билан келди; бас улар мени пешиндан кейинги икки ракатдан машғул қилди (қолдирди); мана шулар ўша (икки ракат)дир› деди» деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ ابْنُ أَيُّوبَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ جَعْفَرٍ - أَخْبَرَنِي مُحَمَّدٌ، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي حَرْمَلَةَ - قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ عَنِ السَّجْدَتَيْنِ اللَّتَيْنِ، كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّيهِمَا بَعْدَ الْعَصْرِ فَقَالَتْ كَانَ يُصَلِّيهِمَا قَبْلَ الْعَصْرِ ثُمَّ إِنَّهُ شُغِلَ عَنْهُمَا أَوْ نَسِيَهُمَا فَصَلاَّهُمَا بَعْدَ الْعَصْرِ ثُمَّ أَثْبَتَهُمَا وَكَانَ إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَثْبَتَهَا . قَالَ يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ قَالَ إِسْمَاعِيلُ تَعْنِي دَاوَمَ عَلَيْهَا .
Абу Салама (ривоят қилди)ки: У Оишадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан кейин ўқийдиган икки сажда (ракат) ҳақида сўради. У: «У уларни асрдан олдин ўқир эди; кейин улардан машғул бўлиб қолди — ёки уларни унутди — бас уларни асрдан кейин ўқиди; кейин уларни (давомли қилиб) мустаҳкамлади; у бир намозни ўқиса, уни мустаҳкамлар (давомли қилар) эди» деди. Яҳё ибн Айюб: Исмоил: «Унга давом қилди (дегани)ни назарда тутди» деди.
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي جَمِيعًا، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ عِنْدِي قَطُّ .
Оиша айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менинг олдимда асрдан кейинги икки ракатни ҳеч қачон тарк этмади.