أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَوْهَبٍ، سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِرَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ لِيُصَلِّيَ عَلَيْهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " صَلُّوا عَلَى صَاحِبِكُمْ فَإِنَّ عَلَيْهِ دَيْنًا " . قَالَ أَبُو قَتَادَةَ هُوَ عَلَىَّ . قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " بِالْوَفَاءِ " . قَالَ بِالْوَفَاءِ . فَصَلَّى عَلَيْهِ .
«Бизга Маҳмуд ибн Ғайлоон хабар берди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Усмон ибн Абдуллаҳ ибн Мавҳабдан, (у деди:) Абдуллаҳ ибн Абу Қатодани эшитдим, у отасидан ривоят қилардики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига ансорлардан бир киши (вафот этиб) намоз ўқиш учун келтирилди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Соҳибингизга (ўртоғингизга) намоз ўқинглар, чунки унинг зиммасида қарз бор,» дедилар. Абу Қатода: «У менга (менинг зиммамга),» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тўлиқ адо этишга (кафилмисан)?» дедилар. У: «Тўлиқ адо этишга,» деди. Шунда У унга намоз ўқидилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ أَبِي عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَلَمَةُ، - يَعْنِي ابْنَ الأَكْوَعِ - قَالَ أُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِجَنَازَةٍ فَقَالُوا يَا نَبِيَّ اللَّهِ صَلِّ عَلَيْهَا . قَالَ " هَلْ تَرَكَ عَلَيْهِ دَيْنًا " . قَالُوا نَعَمْ . قَالَ " هَلْ تَرَكَ مِنْ شَىْءٍ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " صَلُّوا عَلَى صَاحِبِكُمْ " . قَالَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ يُقَالُ لَهُ أَبُو قَتَادَةَ صَلِّ عَلَيْهِ وَعَلَىَّ دَيْنُهُ . فَصَلَّى عَلَيْهِ .
Бизга Амр ибн Али ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, улар дедилар: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Абу Убайд ривоят қилди, у деди: бизга Салама — яъни ибн ал-Акваъ — ривоят қилиб, деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бир жаноза келтирилди. Улар: «Эй Аллаҳнинг Набийси, унга (жаноза) намозини ўқинг,» дедилар. У: «У ўзига (зиммасига) қарз қолдирганми?» дедилар. Улар: «Ҳа,» дедилар. У: «(Уни тўлаш учун) бирор нарса қолдирганми?» дедилар. Улар: «Йўқ,» дедилар. У: «Шерикларингизга (ўзларингиз) намоз ўқинг,» дедилар. Ансорлардан Абу Қатода деб аталадиган бир киши: «Унга намоз ўқинг, қарзи менинг зиммамга,» деди. Шунда у (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга намоз ўқидилар.
أَخْبَرَنَا نُوحُ بْنُ حَبِيبٍ الْقُومِسِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لاَ يُصَلِّي عَلَى رَجُلٍ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَأُتِيَ بِمَيِّتٍ فَسَأَلَ " أَعَلَيْهِ دَيْنٌ " . قَالُوا نَعَمْ عَلَيْهِ دِينَارَانِ . قَالَ " صَلُّوا عَلَى صَاحِبِكُمْ " . قَالَ أَبُو قَتَادَةَ هُمَا عَلَىَّ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَصَلَّى عَلَيْهِ فَلَمَّا فَتَحَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَنَا أَوْلَى بِكُلِّ مُؤْمِنٍ مِنْ نَفْسِهِ مَنْ تَرَكَ دَيْنًا فَعَلَىَّ وَمَنْ تَرَكَ مَالاً فَلِوَرَثَتِهِ " .
Бизга Нуҳ ибн Ҳабиб ал-Қумисий хабар бериб, деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар, Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Жобирдан хабар бериб, (Жобир) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) зиммасида қарз бўлган кишига (жаноза) намозини ўқимас эдилар. Бир маротаба у зотга бир маййит келтирилди. У: «Унинг зиммасида қарз борми?» деб сўрадилар. Улар: «Ҳа, унинг зиммасида икки динор бор,» дедилар. У: «Шерикларингизга (ўзларингиз) намоз ўқинг,» дедилар. Абу Қатода: «Улар менинг зиммамга, эй Расулуллаҳ,» деди. Шунда у унга намоз ўқидилар. Аллаҳ Ўз Расулига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (фатҳ) ғалаба берганида у: «Мен ҳар бир мўминга унинг ўзидан ҳам яқинроқман. Ким қарз қолдирса, (унинг қарзи) менинг зиммамга, ким мол қолдирса, у унинг ворисларига (қолади),» дедилар.
أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، وَابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا تُوُفِّيَ الْمُؤْمِنُ وَعَلَيْهِ دَيْنٌ سَأَلَ " هَلْ تَرَكَ لِدَيْنِهِ مِنْ قَضَاءٍ " . فَإِنْ قَالُوا نَعَمْ صَلَّى عَلَيْهِ وَإِنْ قَالُوا لاَ قَالَ " صَلُّوا عَلَى صَاحِبِكُمْ " . فَلَمَّا فَتَحَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَنَا أَوْلَى بِالْمُؤْمِنِينَ مِنْ أَنْفُسِهِمْ فَمَنْ تُوُفِّيَ وَعَلَيْهِ دَيْنٌ فَعَلَىَّ قَضَاؤُهُ وَمَنْ تَرَكَ مَالاً فَهُوَ لِوَرَثَتِهِ " .
Бизга Юнус ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга ибн Ваҳб хабар бериб, деди: менга Юнус ва ибн Абу Зиъб, ибн Шиҳобдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан хабар бердиларки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) зиммасида қарз бўлган мўмин вафот этганида: «У ўз қарзини тўлаш учун (бирор нарса) қолдирганми?» деб сўрар эдилар. Агар улар: «Ҳа,» десалар, у унга намоз ўқир эдилар; агар: «Йўқ,» десалар, у: «Шерикларингизга (ўзларингиз) намоз ўқинг,» дер эдилар. Аллаҳ азза ва жалла Ўз Расулига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (фатҳ) ғалаба берганида у: «Мен мўминларга уларнинг ўзларидан ҳам яқинроқман. Ким вафот этиб, зиммасида қарз қолдирса, уни тўлаш менинг зиммамга, ким мол қолдирса, у унинг ворисларига (қолади),» дедилар.