أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْمُكَاتَبِ يُقْتَلُ بِدِيَةِ الْحُرِّ عَلَى قَدْرِ مَا أَدَّى .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Муборак ривоят қилди, у Яҳёдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўлдирилган мукотаб (озодлик пули тўлашга шартлашган қул) ҳақида, у тўлаган миқдорига кўра озод кишининг дияти (тўланишини) ҳукм қилдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الطَّرَائِفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى فِي الْمُكَاتَبِ أَنْ يُودَى بِقَدْرِ مَا عَتَقَ مِنْهُ دِيَةَ الْحُرِّ .
Бизга Муҳаммад ибн Убайдуллаҳ ибн Язид хабар бериб, деди: бизга Усмон ибн Абдурраҳмон ат-Тороифий ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ривоят қилди, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мукотаб ҳақида, ундан озод бўлган миқдорича озод кишининг дияти тўланишини ҳукм қилдилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْلَى، عَنِ الْحَجَّاجِ الصَّوَّافِ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْمُكَاتَبِ يُودَى بِقَدْرِ مَا أَدَّى مِنْ مُكَاتَبَتِهِ دِيَةَ الْحُرِّ وَمَا بَقِيَ دِيَةَ الْعَبْدِ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилиб, деди: бизга Яъло ривоят қилди, у Ҳажжож ас-Саввофдан, у Яҳёдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мукотаб ҳақида ҳукм қилдиларки, у ўзининг котаба (шартнома) пулидан тўлаган миқдорича озод кишининг дияти, қолган миқдори эса қулнинг дияти (билан) тўланади.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى بْنِ النَّقَّاشِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - يَعْنِي ابْنَ هَارُونَ - قَالَ أَنْبَأَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ خِلاَسٍ، عَنْ عَلِيٍّ، وَعَنْ أَيُّوبَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْمُكَاتَبُ يَعْتِقُ بِقَدْرِ مَا أَدَّى وَيُقَامُ عَلَيْهِ الْحَدُّ بِقَدْرِ مَا عَتَقَ مِنْهُ وَيَرِثُ بِقَدْرِ مَا عَتَقَ مِنْهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Исо ибн ан-Наққош хабар берди, у деди: бизга Язид — яъни ибн Ҳорун — ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод хабар берди, Қатодадан, у Хилосдан, у Алидан, ва Айюбдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). У: «Мукотаб (озодлик баҳосини) қанча тўлаган бўлса, шу миқдорда озод бўлади; унга озод бўлган қисми миқдорича ҳад жазоси татбиқ этилади ва озод бўлган қисми миқдорича мерос олади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَمْرٍو الأَشْعَثِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، وَعَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ مُكَاتَبًا، قُتِلَ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ أَنْ يُودَى مَا أَدَّى دِيَةَ الْحُرِّ وَمَا لاَ دِيَةَ الْمَمْلُوكِ .
Бизга ал-Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар берди, у деди: бизга Саид ибн Амр ал-Ашъасий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Айюбдан, у Икримадан, ва Яҳё ибн Абу Касирдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида бир мукотаб ўлдирилди. Шунда у (Набий): у тўлаган қисмига ҳур (озод) кишининг дияти миқдорича, тўламаган қисмига эса қул (мамлук)нинг дияти миқдорича тўлансин, деб буюрдилар.