أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، عَنْ هُشَيْمٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم إِنَّ أَبِي أَدْرَكَهُ الْحَجُّ وَهُوَ شَيْخٌ كَبِيرٌ لاَ يَثْبُتُ عَلَى رَاحِلَتِهِ فَإِنْ شَدَدْتُهُ خَشِيتُ أَنْ يَمُوتَ أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " أَفَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَقَضَيْتَهُ أَكَانَ مُجْزِئًا ". قَالَ نَعَمْ. قَالَ " فَحُجَّ عَنْ أَبِيكَ ".
Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар берди, Ҳушаймдан, у Яҳё ибн Абу Исъҳоқдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Абдуллаҳ ибн Аббосдан (ривоят қилдики): Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Отамга ҳаж (вожиб бўлиб) етиб келди, у эса улови устида туролмайдиган кекса чол. Агар уни боғлаб қўйсам, ўлиб қолишидан қўрқаман. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Айтгин-чи, агар унинг зиммасида қарз бўлсаю, сен уни тўласанг, бу кифоя қилармиди?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Ундай бўлса, отангнинг ўрнига ҳаж қил,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ، أَنَّهُ كَانَ رَدِيفَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَهُ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أُمِّي عَجُوزٌ كَبِيرَةٌ إِنْ حَمَلْتُهَا لَمْ تَسْتَمْسِكْ وَإِنْ رَبَطْتُهَا خَشِيتُ أَنْ أَقْتُلَهَا. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَى أُمِّكَ دَيْنٌ أَكُنْتَ قَاضِيَهُ ". قَالَ نَعَمْ. قَالَ " فَحُجَّ عَنْ أُمِّكَ ".
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом Муҳаммаддан, у Яҳё ибн Абу Исъҳоқдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у ал-Фазл ибн ал-Аббосдан ривоят қилдики: У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида (уловда) ҳамроҳ эди. Бас, бир киши у зотнинг олдига келиб: «Ё Расулуллаҳ, онам кексайган кампир; агар уни (уловга) ўтқазсам, ушланиб туролмайди, агар уни боғласам, ўлдириб қўйишимдан қўрқаман,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Айтгин-чи, агар онангнинг зиммасида қарз бўлса, уни тўлар мидинг?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Ундай бўлса, онангнинг ўрнига ҳаж қил,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ نَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ يَسَارٍ، يُحَدِّثُهُ عَنِ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنَّ أَبِي شَيْخٌ كَبِيرٌ لاَ يَسْتَطِيعُ الْحَجَّ وَإِنْ حَمَلْتُهُ لَمْ يَسْتَمْسِكْ أَفَأَحُجَّ عَنْهُ قَالَ " حُجَّ عَنْ أَبِيكَ ". قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ سُلَيْمَانُ لَمْ يَسْمَعْ مِنَ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ.
Бизга Абу Довуд хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ибн Нофиъ ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Яҳё ибн Абу Исъҳоқдан ривоят қилди, у деди: мен Сулаймон ибн Ясорни ал-Фазл ибн ал-Аббосдан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Ё Набийяллаҳ, отам кексайган чол бўлиб, ҳаж қилишга қодир эмас; агар уни (уловга) ўтқазсам, ушланиб туролмайди. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Отангнинг ўрнига ҳаж қил,» дедилар. Абу Абдурраҳмон деди: Сулаймон ал-Фазл ибн ал-Аббосдан (бевосита) эшитмаган.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ أَبِي الشَّعْثَاءِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ أَبِي شَيْخٌ كَبِيرٌ أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " نَعَمْ أَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَقَضَيْتَهُ أَكَانَ يُجْزِئُ عَنْهُ ".
Бизга Муҳаммад ибн Маъмар хабар берди, у деди: бизга Абу Осим Закарийё ибн Исъҳоқдан, у Амр ибн Динордан, у Абуш-Шаъсодан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Отам кексайган чол. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Ҳа. Айтгин-чи, агар унинг зиммасида қарз бўлсаю, сен уни тўласанг, бу ундан (қарзни) адо этармиди?» дедилар.