أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ أَبِي الشَّعْثَاءِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ أَبِي شَيْخٌ كَبِيرٌ أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " نَعَمْ أَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَقَضَيْتَهُ أَكَانَ يُجْزِئُ عَنْهُ ".
Бизга Муҳаммад ибн Маъмар хабар берди, у деди: бизга Абу Осим Закарийё ибн Исъҳоқдан, у Амр ибн Динордан, у Абуш-Шаъсодан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Отам кексайган чол. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Ҳа. Айтгин-чи, агар унинг зиммасида қарз бўлсаю, сен уни тўласанг, бу ундан (қарзни) адо этармиди?» дедилар.