أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، عَنْ هُشَيْمٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم إِنَّ أَبِي أَدْرَكَهُ الْحَجُّ وَهُوَ شَيْخٌ كَبِيرٌ لاَ يَثْبُتُ عَلَى رَاحِلَتِهِ فَإِنْ شَدَدْتُهُ خَشِيتُ أَنْ يَمُوتَ أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " أَفَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَقَضَيْتَهُ أَكَانَ مُجْزِئًا ". قَالَ نَعَمْ. قَالَ " فَحُجَّ عَنْ أَبِيكَ ".
Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар берди, Ҳушаймдан, у Яҳё ибн Абу Исъҳоқдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Абдуллаҳ ибн Аббосдан (ривоят қилдики): Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Отамга ҳаж (вожиб бўлиб) етиб келди, у эса улови устида туролмайдиган кекса чол. Агар уни боғлаб қўйсам, ўлиб қолишидан қўрқаман. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Айтгин-чи, агар унинг зиммасида қарз бўлсаю, сен уни тўласанг, бу кифоя қилармиди?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Ундай бўлса, отангнинг ўрнига ҳаж қил,» дедилар.