أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، عَنْ هُشَيْمٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ أَبِي أَدْرَكَهُ الْحَجُّ وَهُوَ شَيْخٌ كَبِيرٌ لاَ يَثْبُتُ عَلَى رَاحِلَتِهِ فَإِنْ شَدَدْتُهُ خَشِيتُ أَنْ يَمُوتَ أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " أَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَقَضَيْتَهُ أَكَانَ مُجْزِئًا " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " فَحُجَّ عَنْ أَبِيكَ " .
Бизга Мужоҳид ибн Мусо Ҳушаймдан хабар берди, у Яҳё ибн Абу Ишоқдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Абдуллаҳ ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Отамга ҳаж (фаризаси) етди, ҳолбуки у улган чол, туяси устида тура олмайди; агар уни (эгарга) боғласам, ўлиб қолишидан қўрқаман; мен у номидан ҳажж қилайми?» деди. У: «Айтгинчи, агар унинг устида қарз бўлиб, сен уни адо этсанг, кифоя бўлармиди?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Бас, отанг номидан ҳажж қилгин,» дедилар.