أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ آدَمَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنِ ابْنِ الْمُبَارَكِ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ أَوْسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْمُقْسِطِينَ عِنْدَ اللَّهِ تَعَالَى عَلَى مَنَابِرَ مِنْ نُورٍ عَلَى يَمِينِ الرَّحْمَنِ الَّذِينَ يَعْدِلُونَ فِي حُكْمِهِمْ وَأَهْلِيهِمْ وَمَا وَلُوا ". قَالَ مُحَمَّدٌ فِي حَدِيثِهِ " وَكِلْتَا يَدَيْهِ يَمِينٌ ".
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Суфён, Амрдан ривоят қилди. Ва бизга Муҳаммад ибн Одам ибн Сулаймон, Ибнул-Муборакдан, у Суфён ибн Уяйнадан, у Амр ибн Динордан, у Амр ибн Авсдан, у Абдуллоҳ ибн Амр ибнул-Ос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар берди, у: «Албатта, адолатли кишилар Аллоҳ таоло ҳузурида нурдан минбарлар устида, Раҳмоннинг ўнг томонида бўладилар; улар ўз ҳукмларида, оилаларида ва ўзларига топширилган нарсаларда адолат қилганлардир,» дедилар. Муҳаммад ўз ҳадисида: «Унинг икки қўли ҳам ўнгдир,» деди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ خُبَيْبِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ حَفْصِ بْنِ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " سَبْعَةٌ يُظِلُّهُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِ يَوْمَ لاَ ظِلَّ إِلاَّ ظِلُّهُ إِمَامٌ عَادِلٌ وَشَابٌّ نَشَأَ فِي عِبَادَةِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَرَجُلٌ ذَكَرَ اللَّهَ فِي خَلاَءٍ فَفَاضَتْ عَيْنَاهُ وَرَجُلٌ كَانَ قَلْبُهُ مُعَلَّقًا فِي الْمَسْجِدِ وَرَجُلاَنِ تَحَابَّا فِي اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَرَجُلٌ دَعَتْهُ امْرَأَةٌ ذَاتُ مَنْصِبٍ وَجَمَالٍ إِلَى نَفْسِهَا فَقَالَ إِنِّي أَخَافُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وَرَجُلٌ تَصَدَّقَ بِصَدَقَةٍ فَأَخْفَاهَا حَتَّى لاَ تَعْلَمَ شِمَالُهُ مَا صَنَعَتْ يَمِينُهُ ".
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Убайдуллоҳдан, у Хубайб ибн Абдурраҳмондан, у Ҳафс ибн Осимдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Етти (тоифа) одамни Аллоҳ азза ва жалла Қиёмат куни — ўз соясидан бошқа соя бўлмайдиган кунда — Ўз сояси (остида) соялайди: адолатли имом (раҳбар); Аллоҳ азза ва жалланинг ибодатида ўсган йигит; Аллоҳни хилватда зикр қилиб, кўзлари (ёшга) тўлиб оққан киши; қалби масжидга боғлиқ бўлган киши; Аллоҳ азза ва жалла йўлида бир-бирини севган икки киши; мартабали ва гўзал бир аёл ўзига (зинога) чорлаганда: «Мен Аллоҳ азза ва жалладан қўрқаман,» деган киши; ва садақани шундай яширин қилиб берган кишики, ҳатто чап қўли ўнг қўли нима қилганини билмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي بَكْرِ، {بْنِ} مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا حَكَمَ الْحَاكِمُ فَاجْتَهَدَ فَأَصَابَ فَلَهُ أَجْرَانِ وَإِذَا اجْتَهَدَ فَأَخْطَأَ فَلَهُ أَجْرٌ ".
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар, Суфёндан, у Яҳё ибн Саиддан, у Абу Бакр ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазмдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қачон ҳоким (қози) ҳукм қилиб, ижтиҳод қилса ва тўғри (хулосага) етса, унга икки ажр бордир; агар ижтиҳод қилиб, хато қилса, унга (бир) ажр бордир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ أَبِي عُمَيْسٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ أَتَانِي نَاسٌ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ فَقَالُوا اذْهَبْ مَعَنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِنَّ لَنَا حَاجَةً. فَذَهَبْتُ مَعَهُمْ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ اسْتَعِنْ بِنَا فِي عَمَلِكَ. قَالَ أَبُو مُوسَى فَاعْتَذَرْتُ مِمَّا قَالُوا وَأَخْبَرْتُ أَنِّي لاَ أَدْرِي مَا حَاجَتُهُمْ فَصَدَّقَنِي وَعَذَرَنِي. فَقَالَ " إِنَّا لاَ نَسْتَعِينُ فِي عَمَلِنَا بِمَنْ سَأَلَنَا ".
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Сулаймон ибн Ҳарб ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Али, Абу Умайсдан, у Саид ибн Абу Бурдадан, у отасидан, у Абу Мусо (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: Ашъарийлардан бир неча киши олдимга келиб: «Биз билан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига бор, бизнинг бир ҳожатимиз бор,» дедилар. Мен улар билан бордим. Улар: «Эй Расулуллаҳ, ўз ишингизда (мансабингизда) биздан фойдаланинг (бизни ишга тайинланг),» дедилар. Абу Мусо деди: Мен уларнинг гапидан ўзимни оқладим ва мен уларнинг ҳожати нима эканини билмаслигимни айтдим. У киши мени тасдиқладилар ва узримни қабул қилдилар. Сўнг: «Биз ўз ишимизда биздан (мансаб) сўраган кишидан фойдаланмаймиз (уни тайинламаймиз),» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يُحَدِّثُ عَنْ أُسَيْدِ بْنِ حُضَيْرٍ، أَنَّ رَجُلاً، مِنَ الأَنْصَارِ جَاءَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَلاَ تَسْتَعْمِلْنِي كَمَا اسْتَعْمَلْتَ فُلاَنًا قَالَ " إِنَّكُمْ سَتَلْقَوْنَ بَعْدِي أَثَرَةً فَاصْبِرُوا حَتَّى تَلْقَوْنِي عَلَى الْحَوْضِ ".
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Қатодадан ривоят қилди, у деди: мен Анасдан эшитдим, у Усайд ибн Ҳузайр (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилиб, ансорлардан бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдиларига келиб: «Фалончини тайинлаганингиз каби мени ҳам (ишга) тайинламайсизми?» деганини айтди. У киши: «Сизлар мендан кейин ўзингиздан бошқаларни афзал кўришни (яъни адолатсизликни) учратасизлар, бас, сабр қилинг, токи мени Ҳавзда (Ҳавзи Кавсар олдида) учратгунингизча,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَمُرَةَ، ح وَأَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَسْأَلِ الإِمَارَةَ فَإِنَّكَ إِنْ أُعْطِيتَهَا عَنْ مَسْأَلَةٍ وُكِلْتَ إِلَيْهَا وَإِنْ أُعْطِيتَهَا عَنْ غَيْرِ مَسْأَلَةٍ أُعِنْتَ عَلَيْهَا ".
Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Исмоил, Юнусдан, у ал-Ҳасандан, у Абдурраҳмон ибн Самурадан ривоят қилди. Ва бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Авн, ал-Ҳасандан, у Абдурраҳмон ибн Самура (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Амирликни (раҳбарликни) сўрама, чунки агар у сенга сўраш сабабли берилса, сен унга (ўзинг билан ўзинг) топшириб қўйиласан; агар у сенга сўрамасдан берилса, унда (Аллаҳ томонидан) ёрдам берилади,» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ آدَمَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنِ ابْنِ الْمُبَارَكِ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّكُمْ سَتَحْرِصُونَ عَلَى الإِمَارَةِ وَإِنَّهَا سَتَكُونُ نَدَامَةً وَحَسْرَةً يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَنِعْمَتِ الْمُرْضِعَةُ وَبِئْسَتِ الْفَاطِمَةُ ".
Бизга Муҳаммад ибн Одам ибн Сулаймон, Ибнул-Муборакдан, у Ибн Абу Зиъбдан, у ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у: «Албатта, сизлар амирликка (раҳбарликка) ҳирс қўясизлар, лекин у Қиёмат куни надомат ва ҳасрат бўлади. (Амирлик) қандай яхши эмизувчи ва қандай ёмон ажратувчидир (бошда ширин, охири аччиқдир),» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، قَدِمَ رَكْبٌ مِنْ بَنِي تَمِيمٍ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو بَكْرٍ أَمِّرِ الْقَعْقَاعَ بْنَ مَعْبَدٍ. وَقَالَ عُمَرُ رضى الله عنه بَلْ أَمِّرِ الأَقْرَعَ بْنَ حَابِسٍ. فَتَمَارَيَا حَتَّى ارْتَفَعَتْ أَصْوَاتُهُمَا فَنَزَلَتْ فِي ذَلِكَ {يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تُقَدِّمُوا بَيْنَ يَدَىِ اللَّهِ وَرَسُولِهِ} حَتَّى انْقَضَتِ الآيَةُ {وَلَوْ أَنَّهُمْ صَبَرُوا حَتَّى تَخْرُجَ إِلَيْهِمْ لَكَانَ خَيْرًا لَهُمْ}.
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож, Ибн Журайждан ривоят қилди, у деди: менга Ибн Абу Мулайка хабар берди, у Абдуллоҳ ибнуз-Зубайр (розияллаҳу анҳумо)дан ривоят қилиб айтдики: Бану Тамимдан бир гуруҳ (суворий) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келди. Абу Бакр (розияллаҳу анҳу): «Қаъқў ибн Маъбадни амир қилиб тайинланг,» деди. Умар (розияллаҳу анҳу) эса: «Йўқ, балки Ақраъ ибн Ҳобисни амир қилинг,» деди. Улар тортишдилар, ҳатто овозлари кўтарилди. Шунда бу ҳақда: «Эй иймон келтирганлар, Аллаҳ ва Унинг Расули олдида (сўз ёки иш билан) ўзингизни илгари сурманглар,» (ояти нозил бўлди), то оят тугагунча: «Агар улар сен уларнинг олдига чиққунингча сабр қилганларида, албатта ўзлари учун яхшироқ бўларди,» (Ҳужурот сураси, 1-5).
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، وَهُوَ ابْنُ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ {عَنْ أَبِيهِ،} عَنْ شُرَيْحِ بْنِ هَانِئٍ، عَنْ أَبِيهِ، هَانِئٍ أَنَّهُ لَمَّا وَفَدَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَمِعَهُ وَهُمْ يَكْنُونَ هَانِئًا أَبَا الْحَكَمِ فَدَعَاهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُ " إِنَّ اللَّهَ هُوَ الْحَكَمُ وَإِلَيْهِ الْحُكْمُ فَلِمَ تُكَنَّى أَبَا الْحَكَمِ ". فَقَالَ إِنَّ قَوْمِي إِذَا اخْتَلَفُوا فِي شَىْءٍ أَتَوْنِي فَحَكَمْتُ بَيْنَهُمْ فَرَضِيَ كِلاَ الْفَرِيقَيْنِ. قَالَ " مَا أَحْسَنَ مِنْ هَذَا فَمَا لَكَ مِنَ الْوُلْدِ ". قَالَ لِي شُرَيْحٌ وَعَبْدُ اللَّهِ وَمُسْلِمٌ. قَالَ " فَمَنْ أَكْبَرُهُمْ ". قَالَ شُرَيْحٌ. قَالَ " فَأَنْتَ أَبُو شُرَيْحٍ ". فَدَعَا لَهُ وَلِوَلَدِهِ.
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Язид — у Миқдом ибн Шурайҳнинг ўғлидир — отасидан, у Шурайҳ ибн Ҳонийдан, у отаси Ҳонийдан (ривоят қилдики): Ҳоний Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига вакил бўлиб келганида, улар Ҳонийни Абул-Ҳакам (Ҳакамнинг отаси) деб куня билан атаётганларини эшитди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни чақириб, унга: «Албатта, Аллаҳнинг Ўзи Ҳакамдир ва ҳукм Уникидир. Нега сен Абул-Ҳакам деб куня оласан?» дедилар. У: «Қавмим бирор нарсада ихтилоф қилсалар, менинг олдимга келадилар, мен улар ўртасида ҳукм қиламан ва ҳар икки гуруҳ ҳам рози бўлади,» деди. У: «Бундан кўра гўзалроқ нарса йўқ! Болаларингдан кимларинг бор?» дедилар. У: «Шурайҳ, Абдуллоҳ ва Муслим,» деди. У: «Уларнинг энг каттаси ким?» дедилар. У: «Шурайҳ,» деди. У: «Ундай бўлса, сен Абу Шурайҳсан,» дедилар ва унга ҳамда унинг боласига дуо қилдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، قَالَ عَصَمَنِي اللَّهُ بِشَىْءٍ سَمِعْتُهُ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمَّا هَلَكَ كِسْرَى قَالَ " مَنِ اسْتَخْلَفُوا ". قَالُوا بِنْتَهُ. قَالَ " لَنْ يُفْلِحَ قَوْمٌ وَلَّوْا أَمْرَهُمُ امْرَأَةً ".
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд ал-Ҳасандан, у Абу Бакрадан (ривоят қилди), у деди: Аллаҳ мени Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган бир нарса билан асради. Кисро ҳалок бўлганида, у: «Кимни ўринларига халифа қилибдилар?» дедилар. Улар: «Унинг қизини,» дедилар. У: «Ишларини бир аёлга топширган қавм ҳеч қачон нажот топмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ هَاشِمٍ، عَنِ الْوَلِيدِ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ كَانَ رَدِيفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَدَاةَ النَّحْرِ فَأَتَتْهُ امْرَأَةٌ مِنْ خَثْعَمٍ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ فَرِيضَةَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فِي الْحَجِّ عَلَى عِبَادِهِ أَدْرَكَتْ أَبِي شَيْخًا كَبِيرًا لاَ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَرْكَبَ إِلاَّ مُعْتَرِضًا أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " نَعَمْ حُجِّي عَنْهُ فَإِنَّهُ لَوْ كَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ قَضَيْتِيهِ ".
Бизга Муҳаммад ибн Ҳошим хабар берди, ал-Валиддан, у ал-Авзоийдан, у аз-Зуҳрийдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Ибн Аббосдан, у ал-Фазл ибн Аббосдан (ривоят қилдики): У Қурбон куни тонгида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида (уловда) ҳамроҳ эди. Бас, Хасъам қабиласидан бир аёл у зотнинг ҳузурига келди ва: «Ё Расулуллаҳ, Аллаҳ азза ва жалланинг бандаларига ҳаж фарзлиги отамга кексайган чол ҳолида етиб келди; у фақат (эгарга) кўндаланг боғланган ҳолдагина мина олади, холос. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Ҳа, унинг ўрнига ҳаж қил. Зеро, агар унинг зиммасида қарз бўлса, сен уни тўлар эдинг,» дедилар.
أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ شِهَابٍ، ح وَأَخْبَرَنِي مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ امْرَأَةً مِنْ خَثْعَمٍ اسْتَفْتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالْفَضْلُ رَدِيفُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ فَرِيضَةَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فِي الْحَجِّ عَلَى عِبَادِهِ أَدْرَكَتْ أَبِي شَيْخًا كَبِيرًا لاَ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَسْتَوِيَ عَلَى الرَّاحِلَةِ فَهَلْ يُجْزِئُ قَالَ مَحْمُودٌ فَهَلْ يَقْضِي - أَنْ أَحُجَّ عَنْهُ فَقَالَ لَهَا " نَعَمْ ". قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ فَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ مَا ذَكَرَ الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ.
Менга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ривоят қилди, ал-Авзоийдан, у деди: менга Ибн Шиҳоб хабар берди; (бошқа санад билан) яна менга Маҳмуд ибн Холид хабар берди, у деди: бизга Умар ал-Авзоийдан ривоят қилди, менга аз-Зуҳрий Сулаймон ибн Ясордан ривоят қилдики, Ибн Аббос унга хабар бердики: Хасъам қабиласидан бир аёл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради, ал-Фазл эса Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида (уловда) ҳамроҳ эди. У: «Ё Расулуллаҳ, Аллаҳ азза ва жалланинг бандаларига ҳаж фарзлиги отамга кексайган чол ҳолида етиб келди; у улов устида тик ўтира олмайди. (Отамнинг ўрнига) мен ҳаж қилсам, кифоя қиладими?» деди — Маҳмуд: «(отамнинг ҳақини) адо этадими?» деди —. Шунда у (Расулуллаҳ) унга: «Ҳа,» дедилар. Абу Абдурраҳмон деди: бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан биттадан ортиқ киши ривоят қилган, аммо уларнинг ҳеч бири ал-Валид ибн Муслим зикр қилган нарсани зикр қилмаган.
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ الْفَضْلُ بْنُ عَبَّاسٍ رَدِيفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَتْهُ امْرَأَةٌ مِنْ خَثْعَمٍ تَسْتَفْتِيهِ فَجَعَلَ الْفَضْلُ يَنْظُرُ إِلَيْهَا وَتَنْظُرُ إِلَيْهِ وَجَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصْرِفُ وَجْهَ الْفَضْلِ إِلَى الشِّقِّ الآخَرِ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ فَرِيضَةَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى عِبَادِهِ فِي الْحَجِّ أَدْرَكَتْ أَبِي شَيْخًا كَبِيرًا لاَ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَثْبُتَ عَلَى الرَّاحِلَةِ أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " نَعَمْ ". وَذَلِكَ فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ.
Ал-Ҳорис ибн Мискин — унинг олдида (китоб) ўқилар ва мен эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан (хабар берди); менга Молик Ибн Шиҳобдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Абдуллоҳ ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: ал-Фазл ибн Аббос Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида (уловда) ҳамроҳ эди. Бас, Хасъам қабиласидан бир аёл у зотдан фатво сўраб келди. Ал-Фазл унга қарай бошлади, у ҳам ал-Фазлга қарай бошлади. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса ал-Фазлнинг юзини бошқа тарафга буриб қўя бошладилар. У (аёл): «Ё Расулуллаҳ, Аллаҳ азза ва жалланинг бандаларига ҳаж фарзлиги отамга кексайган чол ҳолида етиб келди; у улов устида туролмайди. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Ҳа,» дедилар. Бу Видолашув ҳажи (Ҳажжатул-вадо) пайтида бўлган эди.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ سُلَيْمَانَ بْنَ يَسَارٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ امْرَأَةً مِنْ خَثْعَمٍ قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ فَرِيضَةَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فِي الْحَجِّ عَلَى عِبَادِهِ أَدْرَكَتْ أَبِي شَيْخًا كَبِيرًا لاَ يَسْتَوِي عَلَى الرَّاحِلَةِ فَهَلْ يَقْضِي عَنْهُ أَنْ أَحُجَّ عَنْهُ قَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ ". فَأَخَذَ الْفَضْلُ يَلْتَفِتُ إِلَيْهَا - وَكَانَتِ امْرَأَةً حَسْنَاءَ - وَأَخَذَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْفَضْلَ فَحَوَّلَ وَجْهَهُ مِنَ الشِّقِّ الآخَرِ.
Бизга Абу Довуд хабар берди, у деди: бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: менга отам Солиҳ ибн Кайсондан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилдики, Сулаймон ибн Ясор унга хабар бердики, Ибн Аббос унга хабар бердики: Хасъам қабиласидан бир аёл: «Ё Расулуллаҳ, Аллаҳ азза ва жалланинг бандаларига ҳаж фарзлиги отамга кексайган чол ҳолида етиб келди; у улов устида тик ўтира олмайди. (Отамнинг ўрнига) мен ҳаж қилсам, унинг (ҳақи) адо бўладими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Ҳа,» дедилар. Шунда ал-Фазл унга — у гўзал аёл эди — қарай бошлади ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ал-Фазлни (ушлаб), унинг юзини бошқа тарафга буриб қўйдилар.
أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، عَنْ هُشَيْمٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم إِنَّ أَبِي أَدْرَكَهُ الْحَجُّ وَهُوَ شَيْخٌ كَبِيرٌ لاَ يَثْبُتُ عَلَى رَاحِلَتِهِ فَإِنْ شَدَدْتُهُ خَشِيتُ أَنْ يَمُوتَ أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " أَفَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَقَضَيْتَهُ أَكَانَ مُجْزِئًا ". قَالَ نَعَمْ. قَالَ " فَحُجَّ عَنْ أَبِيكَ ".
Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар берди, Ҳушаймдан, у Яҳё ибн Абу Исъҳоқдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Абдуллоҳ ибн Аббосдан (ривоят қилдики): Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Отамга ҳаж (вожиб бўлиб) етиб келди, у эса улови устида туролмайдиган кекса чол. Агар уни боғлаб қўйсам, ўлиб қолишидан қўрқаман. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Айтгин-чи, агар унинг зиммасида қарз бўлсаю, сен уни тўласанг, бу кифоя қилармиди?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Ундай бўлса, отангнинг ўрнига ҳаж қил,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ، أَنَّهُ كَانَ رَدِيفَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَهُ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أُمِّي عَجُوزٌ كَبِيرَةٌ إِنْ حَمَلْتُهَا لَمْ تَسْتَمْسِكْ وَإِنْ رَبَطْتُهَا خَشِيتُ أَنْ أَقْتُلَهَا. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَى أُمِّكَ دَيْنٌ أَكُنْتَ قَاضِيَهُ ". قَالَ نَعَمْ. قَالَ " فَحُجَّ عَنْ أُمِّكَ ".
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом Муҳаммаддан, у Яҳё ибн Абу Исъҳоқдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у ал-Фазл ибн ал-Аббосдан ривоят қилдики: У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида (уловда) ҳамроҳ эди. Бас, бир киши у зотнинг олдига келиб: «Ё Расулуллаҳ, онам кексайган кампир; агар уни (уловга) ўтқазсам, ушланиб туролмайди, агар уни боғласам, ўлдириб қўйишимдан қўрқаман,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Айтгин-чи, агар онангнинг зиммасида қарз бўлса, уни тўлар мидинг?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Ундай бўлса, онангнинг ўрнига ҳаж қил,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ نَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ يَسَارٍ، يُحَدِّثُهُ عَنِ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنَّ أَبِي شَيْخٌ كَبِيرٌ لاَ يَسْتَطِيعُ الْحَجَّ وَإِنْ حَمَلْتُهُ لَمْ يَسْتَمْسِكْ أَفَأَحُجَّ عَنْهُ قَالَ " حُجَّ عَنْ أَبِيكَ ". قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ سُلَيْمَانُ لَمْ يَسْمَعْ مِنَ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ.
Бизга Абу Довуд хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ибн Нофиъ ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Яҳё ибн Абу Исъҳоқдан ривоят қилди, у деди: мен Сулаймон ибн Ясорни ал-Фазл ибн ал-Аббосдан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Ё Набийяллаҳ, отам кексайган чол бўлиб, ҳаж қилишга қодир эмас; агар уни (уловга) ўтқазсам, ушланиб туролмайди. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Отангнинг ўрнига ҳаж қил,» дедилар. Абу Абдурраҳмон деди: Сулаймон ал-Фазл ибн ал-Аббосдан (бевосита) эшитмаган.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ أَبِي الشَّعْثَاءِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ أَبِي شَيْخٌ كَبِيرٌ أَفَأَحُجُّ عَنْهُ قَالَ " نَعَمْ أَرَأَيْتَ لَوْ كَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَقَضَيْتَهُ أَكَانَ يُجْزِئُ عَنْهُ ".
Бизга Муҳаммад ибн Маъмар хабар берди, у деди: бизга Абу Осим Закарийё ибн Исъҳоқдан, у Амр ибн Динордан, у Абуш-Шаъсодан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Отам кексайган чол. Мен унинг ўрнига ҳаж қилсам бўладими?» деди. У: «Ҳа. Айтгин-чи, агар унинг зиммасида қарз бўлсаю, сен уни тўласанг, бу ундан (қарзни) адо этармиди?» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ، هُوَ ابْنُ عُمَيْرٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ أَكْثَرُوا عَلَى عَبْدِ اللَّهِ ذَاتَ يَوْمٍ فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ إِنَّهُ قَدْ أَتَى عَلَيْنَا زَمَانٌ وَلَسْنَا نَقْضِي وَلَسْنَا هُنَالِكَ ثُمَّ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدَّرَ عَلَيْنَا أَنْ بَلَغْنَا مَا تَرَوْنَ فَمَنْ عَرَضَ لَهُ مِنْكُمْ قَضَاءٌ بَعْدَ الْيَوْمِ فَلْيَقْضِ بِمَا فِي كِتَابِ اللَّهِ فَإِنْ جَاءَ أَمْرٌ لَيْسَ فِي كِتَابِ اللَّهِ فَلْيَقْضِ بِمَا قَضَى بِهِ نَبِيُّهُ صلى الله عليه وسلم فَإِنْ جَاءَ أَمْرٌ لَيْسَ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَلاَ قَضَى بِهِ نَبِيُّهُ صلى الله عليه وسلم فَلْيَقْضِ بِمَا قَضَى بِهِ الصَّالِحُونَ فَإِنْ جَاءَ أَمْرٌ لَيْسَ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَلاَ قَضَى بِهِ نَبِيُّهُ صلى الله عليه وسلم وَلاَ قَضَى بِهِ الصَّالِحُونَ فَلْيَجْتَهِدْ رَأْيَهُ وَلاَ يَقُولُ إِنِّي أَخَافُ وَإِنِّي أَخَافُ فَإِنَّ الْحَلاَلَ بَيِّنٌ وَالْحَرَامَ بَيِّنٌ وَبَيْنَ ذَلِكَ أُمُورٌ مُشْتَبِهَاتٌ فَدَعْ مَا يَرِيبُكَ إِلَى مَا لاَ يَرِيبُكَ. قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا الْحَدِيثُ جَيِّدٌ جَيِّدٌ.
Бизга Муҳаммад ибн ал-Алой хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ал-Аъмашдан, у Уморадан — у Ибн Умайрдир —, у Абдурраҳмон ибн Язиддан ривоят қилди, у деди: Бир куни Абдуллоҳ (ибн Масъуд)га кўп (савол) беришди. Шунда Абдуллоҳ деди: Бизга шундай бир замон келган эдики, биз на ҳукм қилар ва на ўша мавқеда эдик. Сўнг Аллаҳ азза ва жалла бизга сиз кўриб турган (мавқега) етишимизни тақдир қилди. Бас, сизлардан кимгаки шу кундан кейин ҳукм қилиш (лозим) бўлса, Аллаҳнинг Китобида бор нарса билан ҳукм қилсин. Агар Аллаҳнинг Китобида бўлмаган иш келса, Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳукм қилган нарса билан ҳукм қилсин. Агар Аллаҳнинг Китобида бўлмаган ва Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳам ҳукм қилмаган иш келса, солиҳлар ҳукм қилган нарса билан ҳукм қилсин. Агар Аллаҳнинг Китобида бўлмаган, Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳам ҳукм қилмаган ва солиҳлар ҳам ҳукм қилмаган иш келса, ўз фикри билан ижтиҳод қилсин ва: «Мен қўрқаман, мен қўрқаман,» демасин. Зеро, ҳалол равшандир, ҳаром равшандир, улар ўртасида эса шубҳали ишлар бордир. Бас, сени шубҳага соладиган нарсани тарк этиб, шубҳага солмайдиган нарсага ўт. Абу Абдурраҳмон деди: бу ҳадис жуда яхши, жуда яхшидир.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفِرْيَابِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ حُرَيْثِ بْنِ ظُهَيْرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ أَتَى عَلَيْنَا حِينٌ وَلَسْنَا نَقْضِي وَلَسْنَا هُنَالِكَ وَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدَّرَ أَنْ بَلَغْنَا مَا تَرَوْنَ فَمَنْ عَرَضَ لَهُ قَضَاءٌ بَعْدَ الْيَوْمِ فَلْيَقْضِ فِيهِ بِمَا فِي كِتَابِ اللَّهِ فَإِنْ جَاءَ أَمْرٌ لَيْسَ فِي كِتَابِ اللَّهِ فَلْيَقْضِ بِمَا قَضَى بِهِ نَبِيُّهُ فَإِنْ جَاءَ أَمْرٌ لَيْسَ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَلَمْ يَقْضِ بِهِ نَبِيُّهُ صلى الله عليه وسلم فَلْيَقْضِ بِمَا قَضَى بِهِ الصَّالِحُونَ وَلاَ يَقُولُ أَحَدُكُمْ إِنِّي أَخَافُ وَإِنِّي أَخَافُ فَإِنَّ الْحَلاَلَ بَيِّنٌ وَالْحَرَامَ بَيِّنٌ وَبَيْنَ ذَلِكَ أُمُورٌ مُشْتَبِهَةٌ فَدَعْ مَا يَرِيبُكَ إِلَى مَا لاَ يَرِيبُكَ.
Менга Муҳаммад ибн Али ибн Маймун хабар берди, у деди: бизга ал-Фирёбий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ал-Аъмашдан, у Умора ибн Умайрдан, у Ҳурайс ибн Зуҳайрдан, у Абдуллоҳ ибн Масъуддан ривоят қилди, у деди: Бизга шундай бир вақт келган эдики, биз на ҳукм қилар ва на ўша мавқеда эдик. Албатта, Аллаҳ азза ва жалла биз сиз кўриб турган (мавқега) етишимизни тақдир қилди. Бас, кимгаки шу кундан кейин ҳукм қилиш (лозим) бўлса, унда Аллаҳнинг Китобида бор нарса билан ҳукм қилсин. Агар Аллаҳнинг Китобида бўлмаган иш келса, Набийси ҳукм қилган нарса билан ҳукм қилсин. Агар Аллаҳнинг Китобида бўлмаган ва Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳам ҳукм қилмаган иш келса, солиҳлар ҳукм қилган нарса билан ҳукм қилсин ва сизлардан бирон киши: «Мен қўрқаман, мен қўрқаман,» демасин. Зеро, ҳалол равшандир, ҳаром равшандир, улар ўртасида эса шубҳали ишлар бордир. Бас, сени шубҳага соладиган нарсани тарк этиб, шубҳага солмайдиган нарсага ўт.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ شُرَيْحٍ، أَنَّهُ كَتَبَ إِلَى عُمَرَ يَسْأَلُهُ فَكَتَبَ إِلَيْهِ أَنِ اقْضِ بِمَا فِي كِتَابِ اللَّهِ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِي كِتَابِ اللَّهِ فَبِسُنَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَلاَ فِي سُنَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاقْضِ بِمَا قَضَى بِهِ الصَّالِحُونَ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَلاَ فِي سُنَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يَقْضِ بِهِ الصَّالِحُونَ فَإِنْ شِئْتَ فَتَقَدَّمْ وَإِنْ شِئْتَ فَتَأَخَّرْ وَلاَ أَرَى التَّأَخُّرَ إِلاَّ خَيْرًا لَكَ وَالسَّلاَمُ عَلَيْكُمْ.
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абу Омир ривоят қилди, у деди: бизга Суфён аш-Шайбонийдан, у аш-Шаъбийдан, у Шурайҳдан (ривоят қилдики): У Умарга (савол бериб) хат ёзди. Шунда у (Умар) унга шундай деб ёзди: Аллаҳнинг Китобида бор нарса билан ҳукм қил. Агар Аллаҳнинг Китобида бўлмаса, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннати билан. Агар Аллаҳнинг Китобида ҳам, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатида ҳам бўлмаса, солиҳлар ҳукм қилган нарса билан ҳукм қил. Агар Аллаҳнинг Китобида ҳам, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатида ҳам бўлмаса ва солиҳлар ҳам ҳукм қилмаган бўлса, хоҳласанг (олдинга) интил, хоҳласанг ортга чекин. Мен эса ортга чекинишни сен учун яхшироқ деб биламан. Вассалому алайкум.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَتْ مُلُوكٌ بَعْدَ عِيسَى ابْنِ مَرْيَمَ عَلَيْهِ الصَّلاَةُ وَالسَّلاَمُ بَدَّلُوا التَّوْرَاةَ وَالإِنْجِيلَ وَكَانَ فِيهِمْ مُؤْمِنُونَ يَقْرَءُونَ التَّوْرَاةَ قِيلَ لِمُلُوكِهِمْ مَا نَجِدُ شَتْمًا أَشَدَّ مِنْ شَتْمٍ يَشْتِمُونَّا هَؤُلاَءِ إِنَّهُمْ يَقْرَءُونَ {وَمَنْ لَمْ يَحْكُمْ بِمَا أَنْزَلَ اللَّهُ فَأُولَئِكَ هُمُ الْكَافِرُونَ} وَهَؤُلاَءِ الآيَاتِ مَعَ مَا يَعِيبُونَّا بِهِ فِي أَعْمَالِنَا فِي قِرَاءَتِهِمْ فَادْعُهُمْ فَلْيَقْرَءُوا كَمَا نَقْرَأُ وَلْيُؤْمِنُوا كَمَا آمَنَّا. فَدَعَاهُمْ فَجَمَعَهُمْ وَعَرَضَ عَلَيْهِمُ الْقَتْلَ أَوْ يَتْرُكُوا قِرَاءَةَ التَّوْرَاةِ وَالإِنْجِيلِ إِلاَّ مَا بَدَّلُوا مِنْهَا فَقَالُوا مَا تُرِيدُونَ إِلَى ذَلِكَ دَعُونَا. فَقَالَتْ طَائِفَةٌ مِنْهُمُ ابْنُوا لَنَا أُسْطُوَانَةً ثُمَّ ارْفَعُونَا إِلَيْهَا ثُمَّ اعْطُونَا شَيْئًا نَرْفَعُ بِهِ طَعَامَنَا وَشَرَابَنَا فَلاَ نَرِدُ عَلَيْكُمْ. وَقَالَتْ طَائِفَةٌ مِنْهُمْ دَعُونَا نَسِيحُ فِي الأَرْضِ وَنَهِيمُ وَنَشْرَبُ كَمَا يَشْرَبُ الْوَحْشُ فَإِنْ قَدَرْتُمْ عَلَيْنَا فِي أَرْضِكُمْ فَاقْتُلُونَا. وَقَالَتْ طَائِفَةٌ مِنْهُمُ ابْنُوا لَنَا دُورًا فِي الْفَيَافِي وَنَحْتَفِرُ الآبَارَ وَنَحْتَرِثُ الْبُقُولَ فَلاَ نَرِدُ عَلَيْكُمْ وَلاَ نَمُرُّ بِكُمْ وَلَيْسَ أَحَدٌ مِنَ الْقَبَائِلِ إِلاَّ وَلَهُ حَمِيمٌ فِيهِمْ. قَالَ فَفَعَلُوا ذَلِكَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ {وَرَهْبَانِيَّةً ابْتَدَعُوهَا مَا كَتَبْنَاهَا عَلَيْهِمْ إِلاَّ ابْتِغَاءَ رِضْوَانِ اللَّهِ فَمَا رَعَوْهَا حَقَّ رِعَايَتِهَا} وَالآخَرُونَ قَالُوا نَتَعَبَّدُ كَمَا تَعَبَّدَ فُلاَنٌ وَنَسِيحُ كَمَا سَاحَ فُلاَنٌ وَنَتَّخِذُ دُورًا كَمَا اتَّخَذَ فُلاَنٌ. وَهُمْ عَلَى شِرْكِهِمْ لاَ عِلْمَ لَهُمْ بِإِيمَانِ الَّذِينَ اقْتَدَوْا بِهِ فَلَمَّا بَعَثَ اللَّهُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يَبْقَ مِنْهُمْ إِلاَّ قَلِيلٌ انْحَطَّ رَجُلٌ مِنْ صَوْمَعَتِهِ وَجَاءَ سَائِحٌ مِنْ سِيَاحَتِهِ وَصَاحِبُ الدَّيْرِ مِنْ دَيْرِهِ فَآمَنُوا بِهِ وَصَدَّقُوهُ فَقَالَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى {يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اتَّقُوا اللَّهَ وَآمِنُوا بِرَسُولِهِ يُؤْتِكُمْ كِفْلَيْنِ مِنْ رَحْمَتِهِ} أَجْرَيْنِ بِإِيمَانِهِمْ بِعِيسَى وَبِالتَّوْرَاةِ وَالإِنْجِيلِ وَبِإِيمَانِهِمْ بِمُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم وَتَصْدِيقِهِمْ قَالَ {يَجْعَلْ لَكُمْ نُورًا تَمْشُونَ بِهِ} الْقُرْآنَ وَاتِّبَاعَهُمُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ {لِئَلاَّ يَعْلَمَ أَهْلُ الْكِتَابِ} يَتَشَبَّهُونَ بِكُمْ {أَنْ لاَ يَقْدِرُونَ عَلَى شَىْءٍ مِنْ فَضْلِ اللَّهِ} الآيَةَ.
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо Суфён ибн Саиддан, у Ато ибн ас-Соибдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан хабар берди, у деди: Исо ибн Марям (алайҳис-салоту вассалом)дан кейин шундай подшоҳлар бўлдики, улар Таврот ва Инжилни ўзгартириб юбордилар. Уларнинг орасида Тавротни ўқийдиган мўминлар бор эди. Подшоҳларига: «Бизни бу кишилар ҳақорат қилганидан оғирроқ ҳақорат топмаймиз; улар: Ким Аллаҳ нозил қилган нарса билан ҳукм қилмаса, ана ўшалар кофирлардир, дейилган оятни ўқийдилар ва шу оятлар билан бизнинг амалларимиздаги (айбларни) қоралайдилар. Бас, уларни чақиргин, биз ўқигандек ўқисинлар, биз иймон келтиргандек иймон келтирсинлар,» дейилди. У (подшоҳ) уларни чақириб, жамлади ва уларга: ё ўлдирилишни, ёки ўзгартириб юборилганидан бошқа Таврот ва Инжилни ўқишни тарк этишни таклиф қилди. Улар: «Бундан нима истайсизлар? Бизни қўйиб юборинг,» дедилар. Улардан бир тоифа: «Бизга бир минора қуриб беринг, сўнг бизни унга кўтаринг, сўнг бизга таом ва ичимлигимизни кўтариб берадиган нарса беринг, биз сизларнинг олдингизга тушмаймиз,» деди. Яна бир тоифа: «Бизни қўйиб юборинг, биз ер юзида саёҳат қиламиз, кезамиз ва ёввойи ҳайвонлар ичгандек (сувдан) ичамиз. Агар бизни ўз ерингизда қўлга олсангиз, ўлдиринглар,» деди. Яна бир тоифа: «Бизга саҳроларда уйлар қуриб беринг, биз қудуқлар қазиб, кўкатлар экамиз, сизларнинг олдингизга тушмаймиз ва ёнингиздан ўтмаймиз,» деди — қабилалардан ҳеч бири йўқ эдики, уларнинг орасида (буларнинг) яқин қариндоши бўлмасин. У (Ибн Аббос) деди: Улар шуни қилдилар. Бас, Аллаҳ азза ва жалла: «Ва улар ўзлари ихтиро қилган тарки дунёчиликни Биз уларга фарз қилмаган эдик, фақат Аллаҳнинг розилигини истаб (ўзлари уни ихтиро қилдилар). Бас, унга лойиқ амал қила олмадилар,» (оятини) нозил қилди. Бошқалар эса: «Биз фалончи ибодат қилгандек ибодат қиламиз, фалончи саёҳат қилгандек саёҳат қиламиз ва фалончи уйлар тутгандек уйлар тутамиз,» дедилар. Ҳолбуки, улар ўз ширкларида эдилар, ўзлари эргашган кишиларнинг иймонидан хабарлари йўқ эди. Аллаҳ Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни юборганида, улардан оз қисмидан бошқаси қолмаган эди. Бир киши ўз савмаасидан тушди, бир сайёҳ ўз саёҳатидан, бир дайр (соҳиби) ўз ибодатхонасидан келиб, у зотга иймон келтирдилар ва уни тасдиқладилар. Шунда Аллаҳ таборак ва таоло: «Эй иймон келтирганлар! Аллаҳдан қўрқинглар ва Унинг Расулига иймон келтиринглар, (шунда) У сизларга Ўз раҳматидан икки улуш беради,» — яъни уларнинг Исо, Таврот ва Инжилга иймон келтирганликлари ҳамда Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га иймон келтириб, уни тасдиқ қилганликлари учун икки ажр (беради). У: «ва сизларга (унинг ёрдамида) юрадиган нур беради,» — яъни Қуръон ва уларнинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га эргашганликлари (нури). У: «Токи аҳли китоб билиб қўйсин,» — сизларга ўхшамоқчи бўладилар — «улар Аллаҳнинг фазлидан бирор нарсага қодир эмасликларини...» деган оятни (нозил қилди).
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّكُمْ تَخْتَصِمُونَ إِلَىَّ وَإِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ وَلَعَلَّ بَعْضَكُمْ أَلْحَنُ بِحُجَّتِهِ مِنْ بَعْضٍ فَمَنْ قَضَيْتُ لَهُ مِنْ حَقِّ أَخِيهِ شَيْئًا فَلاَ يَأْخُذْهُ فَإِنَّمَا أَقْطَعُهُ بِهِ قِطْعَةً مِنَ النَّارِ " .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у деди: менга отам Зайнаб бинти Абу Саламадан, у Умму Саламадан (ривоят қилдики): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлар менинг олдимга (хусуматларингизни) ҳакамликка олиб келасизлар. Мен эса фақат бир башарман, сизлардан баъзиларингиз ўз ҳужжатини (далилини) баён қилишда бошқалардан кўра устароқ бўлиши мумкин. Бас, мен кимга биродарининг ҳақидан бирор нарсани (ноўрин) ҳукм қилиб берсам, уни олмасин. Зеро, мен унга жаҳаннамдан бир бўлакни кесиб берган бўламан, холос,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ بَكَّارِ بْنِ رَاشِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَيَّاشٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو الزِّنَادِ، مِمَّا حَدَّثَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجُ، مِمَّا ذَكَرَ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يُحَدِّثُ بِهِ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ وَقَالَ " بَيْنَمَا امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا ابْنَاهُمَا جَاءَ الذِّئْبُ فَذَهَبَ بِابْنِ إِحْدَاهُمَا فَقَالَتْ هَذِهِ لِصَاحِبَتِهَا إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ . وَقَالَتِ الأُخْرَى إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ . فَتَحَاكَمَتَا إِلَى دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى فَخَرَجَتَا إِلَى سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ فَأَخْبَرَتَاهُ فَقَالَ ائْتُونِي بِالسِّكِّينِ أَشُقُّهُ بَيْنَهُمَا . فَقَالَتِ الصُّغْرَى لاَ تَفْعَلْ يَرْحَمُكَ اللَّهُ هُوَ ابْنُهَا . فَقَضَى بِهِ لِلصُّغْرَى " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَاللَّهِ مَا سَمِعْتُ بِالسِّكِّينِ قَطُّ إِلاَّ يَوْمَئِذٍ مَا كُنَّا نَقُولُ إِلاَّ الْمُدْيَةَ .
Бизга Имрон ибн Баккор ибн Рошид хабар берди, у деди: бизга Али ибн Айёш ривоят қилди, у деди: бизга Шуайб ривоят қилди, у деди: менга Абуз-Зинод Абдурраҳмон ал-Аъраж унга ривоят қилган нарсадан (ривоят қилди), у (ал-Аъраж) Абу Ҳурайрани Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилаётганини эшитганлигини зикр қилди. У деди ва айтди: «Икки аёл ўзлари билан бирга ўғилларини олиб турганларида, бўри келиб, уларнинг бирининг ўғлини олиб кетди. Шунда бу (аёл) ҳамроҳига: «(Бўри) сенинг ўғлингни олиб кетди,» деди. Бошқаси эса: «(Бўри) сенинг ўғлингни олиб кетди,» деди. Бас, улар Довуд (алайҳиссалом)га ҳакамликка мурожаат қилдилар. У (Довуд) уни (қолган ўғилни) каттасига (каттароқ аёлга) ҳукм қилди. Сўнг улар Сулаймон ибн Довуднинг олдига чиқиб, унга (воқеани) айтиб бердилар. У: «Менга пичоқ келтиринглар, мен уни (болани) иккалангиз ўртангизда бўлиб бераман,» деди. Шунда кичиги (кичик аёл): «Бундай қилма, Аллаҳ сенга раҳм қилсин! У (бола) уники (каттасиники),» деди. Бас, у (Сулаймон) уни кичигига ҳукм қилди,» дедилар. Абу Ҳурайра деди: Аллоҳга қасамки, мен «ас-сиккин» (пичоқ) сўзини ўша кунгача ҳеч қачон эшитмаган эдим; биз фақат «ал-мудя» (пичоқ) дер эдик, холос.
أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ اللَّيْثِ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " خَرَجَتِ امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا صَبِيَّانِ لَهُمَا فَعَدَا الذِّئْبُ عَلَى إِحْدَاهُمَا فَأَخَذَ وَلَدَهَا فَأَصْبَحَتَا تَخْتَصِمَانِ فِي الصَّبِيِّ الْبَاقِي إِلَى دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى مِنْهُمَا فَمَرَّتَا عَلَى سُلَيْمَانَ فَقَالَ كَيْفَ أَمْرُكُمَا فَقَصَّتَا عَلَيْهِ فَقَالَ ائْتُونِي بِالسِّكِّينِ أَشُقُّ الْغُلاَمَ بَيْنَهُمَا . فَقَالَتِ الصُّغْرَى أَتَشُقُّهُ قَالَ نَعَمْ . فَقَالَتْ لاَ تَفْعَلْ حَظِّي مِنْهُ لَهَا . قَالَ . هُوَ ابْنُكِ . فَقَضَى بِهِ لَهَا " .
Бизга ар-Рабиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Шуайб ибн ал-Лайс ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс Ибн Ажлондан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдики, у зот дедилар: «Икки аёл ўзлари билан икки боласини олиб чиқишди. Бас, бўри уларнинг бирига ҳужум қилиб, унинг боласини олиб кетди. Эртасига улар қолган бола ҳақида Довуд (алайҳиссалом)нинг ҳузурида хусуматлаша бошладилар. У (Довуд) уни уларнинг каттасига (каттароқ аёлга) ҳукм қилди. Сўнг улар Сулаймоннинг олдидан ўтдилар, у: «Ишингиз қандай?» деди. Улар унга (воқеани) ҳикоя қилиб беришди. У: «Менга пичоқ келтиринглар, мен бу болани иккангиз ўртангизда бўламан,» деди. Кичиги (кичик аёл): «Уни бўласанми?» деди. У: «Ҳа,» деди. У (аёл): «Бундай қилма, менинг ундаги улушим уники (каттасиники) бўлсин,» деди. У: «У сенинг боланг,» деди ва уни унга (кичигига) ҳукм қилди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْكِينُ بْنُ بُكَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَرَجَتِ امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا وَلَدَاهُمَا فَأَخَذَ الذِّئْبُ أَحَدَهُمَا فَاخْتَصَمَتَا فِي الْوَلَدِ إِلَى دَاوُدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى مِنْهُمَا فَمَرَّتَا عَلَى سُلَيْمَانَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَالَ كَيْفَ قَضَى بَيْنَكُمَا قَالَتْ قَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى . قَالَ سُلَيْمَانُ أَقْطَعُهُ بِنِصْفَيْنِ لِهَذِهِ نِصْفٌ وَلِهَذِهِ نِصْفٌ . قَالَتِ الْكُبْرَى نَعَمِ اقْطَعُوهُ . فَقَالَتِ الصُّغْرَى لاَ تَقْطَعْهُ هُوَ وَلَدُهَا . فَقَضَى بِهِ لِلَّتِي أَبَتْ أَنْ يَقْطَعَهُ " .
Бизга ал-Муғийра ибн Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Мискин ибн Букайр ривоят қилди, у деди: бизга Шуайб ибн Абу Ҳамза Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у зот дедилар: «Икки аёл ўзлари билан болаларини олиб чиқишди. Бас, бўри уларнинг бирини (боласини) олиб кетди. Шунда улар бола ҳақида Довуд Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида хусуматлашдилар. У (Довуд) уни уларнинг каттасига (каттароқ аёлга) ҳукм қилди. Сўнг улар Сулаймон (алайҳиссалом)нинг олдидан ўтдилар, у: «У иккангиз ўртангизда қандай ҳукм қилди?» деди. У (аёл): «Уни каттасига ҳукм қилди,» деди. Сулаймон: «Мен уни икки бўлакка бўламан: бунга (аёлга) ярми, бунга (бошқасига) ярми,» деди. Каттаси: «Ҳа, уни бўлинглар,» деди. Кичиги эса: «Уни бўлма, у унинг (каттасининг) боласи,» деди. Бас, у (Сулаймон) уни, болани бўлишни рад этган (аёл)га ҳукм қилди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ السَّرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ مَعْمَرٍ، ح وَأَنْبَأَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ يُوسُفَ، وَعَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ بَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم خَالِدَ بْنَ الْوَلِيدِ إِلَى بَنِي جَذِيمَةَ فَدَعَاهُمْ إِلَى الإِسْلاَمِ فَلَمْ يُحْسِنُوا أَنْ يَقُولُوا أَسْلَمْنَا فَجَعَلُوا يَقُولُونَ صَبَأْنَا وَجَعَلَ خَالِدٌ قَتْلاً وَأَسْرًا - قَالَ - فَدَفَعَ إِلَى كُلِّ رَجُلٍ أَسِيرَهُ حَتَّى إِذَا أَصْبَحَ يَوْمُنَا أَمَرَ خَالِدُ بْنُ الْوَلِيدِ أَنْ يَقْتُلَ كُلُّ رَجُلٍ مِنَّا أَسِيرَهُ . قَالَ ابْنُ عُمَرَ فَقُلْتُ وَاللَّهِ لاَ أَقْتُلُ أَسِيرِي وَلاَ يَقْتُلُ أَحَدٌ - وَقَالَ بِشْرٌ - مِنْ أَصْحَابِي أَسِيرَهُ - قَالَ - فَقَدِمْنَا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَذُكِرَ لَهُ صُنْعُ خَالِدٍ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَرَفَعَ يَدَيْهِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَبْرَأُ إِلَيْكَ مِمَّا صَنَعَ خَالِدٌ " . قَالَ زَكَرِيَّا فِي حَدِيثِهِ فَذُكِرَ وَفِي حَدِيثِ بِشْرٍ فَقَالَ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَبْرَأُ إِلَيْكَ مِمَّا صَنَعَ خَالِدٌ " . مَرَّتَيْنِ .
Бизга Закариё ибн Яҳё хабар бериб, деди: бизга Абдул-Аъло ибн Ҳаммод ривоят қилди, у деди: бизга Бишр ибн ас-Сарий ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, Маъмардан; (бошқа санад билан) бизга Аҳмад ибн Алий ибн Саид ҳам хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Маъийн ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Юсуф ва Абдурраззоқ ривоят қилди, Маъмардан, у Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Холид ибн ал-Валидни Бану Жазийма (қабиласи)га жўнатдилар. У уларни Исломга даъват қилди, лекин улар «Асламно (мусулмон бўлдик)» дейишни яхши билмас эдилар, шу сабабли «Сабаъно (динимизни ўзгартирдик)» дея бошладилар. Холид (уларни) ўлдириш ва асир олишга киришди. У ҳар бир кишига ўз асирини топширди. Эртаси кун тонгида Холид ибн ал-Валид биздан ҳар бир кишига ўз асирини ўлдиришни буюрди. Ибн Умар деди: мен: «Аллаҳга қасамки, мен ўз асиримни ўлдирмайман ва менинг шерикларимдан ҳам ҳеч ким ўз асирини ўлдирмайди,» дедим — Бишр (ўз ривоятида) «шерикларимдан» деди. — Кейин биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келдик ва у зотга Холиднинг қилмиши айтилди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки қўлларини кўтариб: «Эй Аллаҳ, мен Холиднинг қилган ишидан Сенга (юзланиб) безорман,» дедилар. Закариё ўз ҳадисида «айтилди» деди, Бишрнинг ҳадисида эса у: «Эй Аллаҳ, мен Холиднинг қилган ишидан Сенга (юзланиб) безорман,» деб икки марта айтди (дейилди).
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ، قَالَ كَتَبَ أَبِي وَكَتَبْتُ لَهُ إِلَى عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ وَهُوَ قَاضِي سِجِسْتَانَ أَنْ لاَ، تَحْكُمَ بَيْنَ اثْنَيْنِ وَأَنْتَ غَضْبَانُ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يَحْكُمْ أَحَدٌ بَيْنَ اثْنَيْنِ وَهُوَ غَضْبَانُ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Абдулмалик ибн Умайрдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Бакрадан (ривоят қилдики), у деди: отам — мен у учун ёзиб бердим — Сижистоннинг қозиси бўлган Убайдуллоҳ ибн Абу Бакрага: «Ғазабнок ҳолингда икки киши орасида ҳукм қилма, чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: ‹Ҳеч ким ғазабнок ҳолида икки киши орасида ҳукм қилмасин,› деганларини эшитганман,» деб ёзди.
أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، وَاللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، حَدَّثَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ الزُّبَيْرِ حَدَّثَهُ عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ، أَنَّهُ خَاصَمَ رَجُلاً مِنَ الأَنْصَارِ قَدْ شَهِدَ بَدْرًا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي شِرَاجِ الْحَرَّةِ كَانَا يَسْقِيَانِ بِهِ كِلاَهُمَا النَّخْلَ فَقَالَ الأَنْصَارِيُّ سَرِّحِ الْمَاءَ يَمُرَّ عَلَيْهِ . فَأَبَى عَلَيْهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اسْقِ يَا زُبَيْرُ ثُمَّ أَرْسِلِ الْمَاءَ إِلَى جَارِكَ " . فَغَضِبَ الأَنْصَارِيُّ وَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنْ كَانَ ابْنَ عَمَّتِكَ فَتَلَوَّنَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ " يَا زُبَيْرُ اسْقِ ثُمَّ احْبِسِ الْمَاءَ حَتَّى يَرْجِعَ إِلَى الْجَدْرِ " . فَاسْتَوْفَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِلزُّبَيْرِ حَقَّهُ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَبْلَ ذَلِكَ أَشَارَ عَلَى الزُّبَيْرِ بِرَأْىٍ فِيهِ السَّعَةُ لَهُ وَلِلأَنْصَارِيِّ فَلَمَّا أَحْفَظَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الأَنْصَارِيُّ اسْتَوْفَى لِلزُّبَيْرِ حَقَّهُ فِي صَرِيحِ الْحُكْمِ . قَالَ الزُّبَيْرُ لاَ أَحْسَبُ هَذِهِ الآيَةَ أُنْزِلَتْ إِلاَّ فِي ذَلِكَ { فَلاَ وَرَبِّكَ لاَ يُؤْمِنُونَ حَتَّى يُحَكِّمُوكَ فِيمَا شَجَرَ بَيْنَهُمْ } وَأَحَدُهُمَا يَزِيدُ عَلَى صَاحِبِهِ فِي الْقِصَّةِ .
Бизга Юнус ибн Абдул-Аъло ва ал-Ҳорис ибн Мискийн хабар бериб, Ибн Ваҳбдан (ривоят қилдилар); у деди: менга Юнус ибн Язид ва ал-Лайс ибн Саъд хабар берди, Ибн Шиҳобдан, Урва ибнуз-Зубайр унга ривоят қилганки, Абдуллоҳ ибнуз-Зубайр унга аз-Зубайр ибнул-Аввомдан ривоят қилдики, у Анслардан бўлган, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Бадрда қатнашган бир киши билан ал-Ҳарра (деган жойдаги) сув ариқлари тўғрисида тортишиб қолди — иккалови ҳам у билан хурмоларини суғорар эдилар. Ансорий: «Сувни қўйиб юбор, ўтиб кетсин,» деди. Лекин (Зубайр) бунга кўнмади. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Зубайр, (аввал ўзинг) суғор, кейин сувни қўшнингга оқизиб юбор,» дедилар. Ансорий ғазабланиб: «Эй Расулуллаҳ, у сизнинг аммангизнинг ўғли бўлгани учунми?» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг юзлари ўзгарди, сўнг: «Эй Зубайр, суғор, кейин сувни тўсиб, деворларга (туп томирларига) қайтгунча (ушлаб) тур,» дедилар. Шундай қилиб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зубайр учун унинг ҳаққини тўла адо этдилар. Бундан олдин эса Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зубайрга унга ҳам, Ансорийга ҳам кенг (қулай) бўладиган бир маслаҳат кўрсатган эдилар. Ансорий Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ғазаблантиргач, у зот Зубайр учун ҳаққини очиқ-ойдин ҳукм билан тўла адо этдилар. Зубайр: «Ўйлайманки, бу оят фақат шу (воқеа) ҳақида нозил бўлган: ‹Йўқ, Роббингга қасамки, улар ўз ораларида чиққан жанжалларда сени ҳакам қилмагунларича имон келтирмайдилар,› (Нисо сураси, 65),» деди. Улардан (ровуйлардан) бири иккинчисидан воқеани (баён қилишда) ортиқроқ қилди.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، قَالَ أَنْبَأَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ تَقَاضَى ابْنَ أَبِي حَدْرَدٍ دَيْنًا كَانَ عَلَيْهِ فَارْتَفَعَتْ أَصْوَاتُهُمَا حَتَّى سَمِعَهُمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ فِي بَيْتِهِ فَخَرَجَ إِلَيْهِمَا فَكَشَفَ سِتْرَ حُجْرَتِهِ فَنَادَى " يَا كَعْبُ " . قَالَ لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " ضَعْ مِنْ دَيْنِكَ هَذَا " . وَأَوْمَأَ إِلَى الشَّطْرِ قَالَ قَدْ فَعَلْتُ . قَالَ " قُمْ فَاقْضِهِ " .
Бизга Абу Довуд хабар бериб, деди: бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, у деди: бизга Юнус хабар берди, Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Каъбдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Ибн Абу Ҳадраддан ўзининг ундаги қарзини талаб қилди. Уларнинг овозлари шу қадар кўтарилдики, ўз уйида бўлган Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни эшитдилар ва уларнинг олдига чиқиб, ҳужрасининг пардасини кўтариб: «Эй Каъб!» деб чақирдилар. У: «Лаббай, эй Расулуллаҳ,» деди. У зот: «Мана бу қарзингдан (бир қисмини) тушир,» дедилар ва ярмига ишора қилдилар. У: «Қилдим (рози бўлдим),» деди. У зот (қарздорга): «Тур, уни адо эт,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مَنْصُورِ بْنِ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُبَشِّرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَزِينٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ حُسَيْنٍ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، جَعْفَرِ بْنِ إِيَاسٍ عَنْ عَبَّادِ بْنِ شَرَاحِيلَ، قَالَ قَدِمْتُ مَعَ عُمُومَتِي الْمَدِينَةَ فَدَخَلْتُ حَائِطًا مِنْ حِيطَانِهَا فَفَرَكْتُ مِنْ سُنْبُلِهِ فَجَاءَ صَاحِبُ الْحَائِطِ فَأَخَذَ كِسَائِي وَضَرَبَنِي فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَسْتَعْدِي عَلَيْهِ فَأَرْسَلَ إِلَى الرَّجُلِ فَجَاءُوا بِهِ فَقَالَ " مَا حَمَلَكَ عَلَى هَذَا " . فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّهُ دَخَلَ حَائِطِي فَأَخَذَ مِنْ سُنْبُلِهِ فَفَرَكَهُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا عَلَّمْتَهُ إِذْ كَانَ جَاهِلاً وَلاَ أَطْعَمْتَهُ إِذْ كَانَ جَائِعًا ارْدُدْ عَلَيْهِ كِسَاءَهُ " . وَأَمَرَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِوَسْقٍ أَوْ نِصْفِ وَسْقٍ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Мансур ибн Жаъфар хабар бериб, деди: бизга Мубашшир ибн Абдуллоҳ ибн Разийн ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Ҳусайн ривоят қилди, Абу Бишр Жаъфар ибн Иёсдан, у Аббод ибн Шароҳилдан (ривоят қилдики), у деди: мен амакиларим билан Мадинага келдим ва унинг боғларидан бирига кириб, бошоқларидан эзғилаб (дон) олдим. Боғ эгаси келиб, ёпинчиғимни олди ва мени урди. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келиб, унга қарши ёрдам сўрадим. У зот ўша кишига (одам) жўнатдилар, уни олиб келдилар. У зот: «Сени бунга нима ундади?» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, у менинг боғимга кириб, бошоқларидан олиб, эзғилади,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(У билмас) жоҳил бўлганида унга ўргатмадинг, оч бўлганида уни тўйдирмадинг. Ёпинчиғини унга қайтар,» дедилар. Ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга бир васқ ёки ярим васқ (дон беришни) буюрдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، أَنَّهُمَا أَخْبَرَاهُ أَنَّ رَجُلَيْنِ اخْتَصَمَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَحَدُهُمَا اقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ . وَقَالَ الآخَرُ وَهُوَ أَفْقَهُهُمَا . أَجَلْ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَائْذَنْ لِي فِي أَنْ أَتَكَلَّمَ . قَالَ إِنَّ ابْنِي كَانَ عَسِيفًا عَلَى هَذَا فَزَنَى بِامْرَأَتِهِ فَأَخْبَرُونِي أَنَّ عَلَى ابْنِي الرَّجْمَ فَافْتَدَيْتُ بِمِائَةِ شَاةٍ وَبِجَارِيَةٍ لِي ثُمَّ إِنِّي سَأَلْتُ أَهْلَ الْعِلْمِ فَأَخْبَرُونِي أَنَّمَا عَلَى ابْنِي جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ وَإِنَّمَا الرَّجْمُ عَلَى امْرَأَتِهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لأَقْضِيَنَّ بَيْنَكُمَا بِكِتَابِ اللَّهِ أَمَّا غَنَمُكَ وَجَارِيَتُكَ فَرَدٌّ إِلَيْكَ " . وَجَلَدَ ابْنَهُ مِائَةً وَغَرَّبَهُ عَامًا وَأَمَرَ أُنَيْسًا أَنْ يَأْتِيَ امْرَأَةَ الآخَرِ " فَإِنِ اعْتَرَفَتْ فَارْجُمْهَا " . فَاعْتَرَفَتْ فَرَجَمَهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон ибнул-Қосим хабар берди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утбадан, у Абу Ҳурайра ва Зайд ибн Холид ал-Жуҳанийдан (ривоят қилдики), иккалови унга хабар беришганки, икки киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га тортишиб (даъво) келтирди. Улардан бири: «Бизнинг орамизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қил,» деди. Иккинчиси — у иккаласидан донишмандроқ эди — деди: «Ҳа, эй Расулуллаҳ, менга гапиришимга изн беринг.» У деди: «Менинг ўғлим шу (киши)нинг ҳузурида ёлланма ишчи эди. У унинг хотини билан зино қилди. Менга ўғлимга тошбўрон (жазоси) бор дейишди, шунинг учун мен юзта қўй ва ўзимнинг бир чўрим билан (ўғлимни) товон тўлаб қутқардим. Кейин мен илм аҳлидан сўрадим, улар менга ўғлимга фақат юз дарра ва бир йил сургун бор, тошбўрон эса фақат унинг хотинида деб хабар беришди.» Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жоним Қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен ораларингизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қиламан. Қўйинг ва чўринг эса сенга қайтарилади,» дедилар. Ва ўғлига юз дарра урдириб, бир йил сургун қилдилар ҳамда Унайсга (бояги) бошқа кишининг хотини ҳузурига боришни буюриб: «Агар у (зиносини) тан олса, уни тошбўрон қил,» дедилар. У (аёл) тан олди, шунда у тошбўрон қилди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ، وَشِبْلٍ، قَالُوا كُنَّا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَامَ إِلَيْهِ رَجُلٌ فَقَالَ أَنْشُدُكَ بِاللَّهِ إِلاَّ مَا قَضَيْتَ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ . فَقَامَ خَصْمُهُ - وَكَانَ أَفْقَهَ مِنْهُ - فَقَالَ صَدَقَ اقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ . قَالَ " قُلْ " . قَالَ إِنَّ ابْنِي كَانَ عَسِيفًا عَلَى هَذَا فَزَنَى بِامْرَأَتِهِ فَافْتَدَيْتُ مِنْهُ بِمِائَةِ شَاةٍ وَخَادِمٍ - وَكَأَنَّهُ أُخْبِرَ أَنَّ عَلَى ابْنِهِ الرَّجْمَ فَافْتَدَى مِنْهُ - ثُمَّ سَأَلْتُ رِجَالاً مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ فَأَخْبَرُونِي أَنَّ عَلَى ابْنِي جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ . فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لأَقْضِيَنَّ بَيْنَكُمَا بِكِتَابِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَمَّا الْمِائَةُ شَاةٍ وَالْخَادِمُ فَرَدٌّ عَلَيْكَ وَعَلَى ابْنِكَ جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ اغْدُ يَا أُنَيْسُ عَلَى امْرَأَةِ هَذَا فَإِنِ اعْتَرَفَتْ فَارْجُمْهَا " . فَغَدَا عَلَيْهَا فَاعْتَرَفَتْ فَرَجَمَهَا .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Абу Ҳурайра, Зайд ибн Холид ва Шиблидан (ривоят қилдики), улар дедилар: биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида эдик. Бир киши у зотнинг олдида ўрнидан туриб: «Аллаҳ ҳақи, сендан илтимос қиламанки, орамизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қил,» деди. Унинг хасми — у ундан донишмандроқ эди — ўрнидан туриб: «Тўғри айтди, орамизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қил,» деди. У зот: «Гапир,» дедилар. У деди: «Менинг ўғлим шу (киши)нинг ҳузурида ёлланма ишчи эди. У унинг хотини билан зино қилди. Мен ундан юзта қўй ва бир хизматкор (чўри) билан (ўғлимни) товон тўлаб қутқардим — гўё унга ўғлига тошбўрон жазоси бор, дейилган-у, у шундан товон тўлаб қутқаргандек. — Кейин мен илм аҳлидан баъзи кишилардан сўрадим, улар менга ўғлимга юз дарра ва бир йил сургун бор деб хабар беришди.» Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Жоним Қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен ораларингизда Аллаҳ азза ва жалланинг Китоби билан ҳукм қиламан. Юзта қўй ва хизматкор сенга қайтарилади, ўғлингга эса юз дарра ва бир йил сургун (бор). Эй Унайс, эртага бу (киши)нинг хотини ҳузурига бор, агар у тан олса, уни тошбўрон қил,» дедилар. У эртага унинг ҳузурига борди, у (аёл) тан олди, шунда у тошбўрон қилди.
أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَحْمَدَ الْكَرْمَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الرَّبِيعِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِامْرَأَةٍ قَدْ زَنَتْ فَقَالَ " مِمَّنْ " . قَالَتْ مِنَ الْمُقْعَدِ الَّذِي فِي حَائِطِ سَعْدٍ . فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ فَأُتِيَ بِهِ مَحْمُولاً فَوُضِعَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَاعْتَرَفَ فَدَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِإِثْكَالٍ فَضَرَبَهُ وَرَحِمَهُ لِزَمَانَتِهِ وَخَفَّفَ عَنْهُ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Аҳмад ал-Кармоний хабар бериб, деди: бизга Абур-Робийъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Абу Умома ибн Саҳл ибн Ҳунайфдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига зино қилган бир аёл келтирилди. У зот: «Ким билан?» дедилар. У: «Саъднинг боғидаги шол (оёқсиз) киши билан,» деди. У зот унга (одам) жўнатдилар, уни кўтариб келтирдилар ва у зотнинг олдига қўйишди. У (зиносини) тан олди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (мевали) хурмо шингилини келтириб, у билан уни урдилар ва унинг ногиронлиги (касаллиги) сабабли унга раҳм қилиб, (жазони) енгиллаштирдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو حَازِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ سَهْلَ بْنَ سَعْدٍ السَّاعِدِيَّ، يَقُولُ وَقَعَ بَيْنَ حَيَّيْنِ مِنَ الأَنْصَارِ كَلاَمٌ حَتَّى تَرَامَوْا بِالْحِجَارَةِ فَذَهَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِيُصْلِحَ بَيْنَهُمْ فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَأَذَّنَ بِلاَلٌ وَانْتُظِرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاحْتُبِسَ فَأَقَامَ الصَّلاَةَ وَتَقَدَّمَ أَبُو بَكْرٍ رضى الله عنه فَجَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ يُصَلِّي بِالنَّاسِ فَلَمَّا رَآهُ النَّاسُ صَفَّحُوا - وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ لاَ يَلْتَفِتُ فِي الصَّلاَةِ - فَلَمَّا سَمِعَ تَصْفِيحَهُمُ الْتَفَتَ فَإِذَا هُوَ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَرَادَ أَنْ يَتَأَخَّرَ فَأَشَارَ إِلَيْهِ أَنِ اثْبُتْ فَرَفَعَ أَبُو بَكْرٍ رضى الله عنه يَعْنِي يَدَيْهِ ثُمَّ نَكَصَ الْقَهْقَرَى وَتَقَدَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى فَلَمَّا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصَّلاَةَ قَالَ " مَا مَنَعَكَ أَنْ تَثْبُتَ " . قَالَ مَا كَانَ اللَّهُ لِيَرَى ابْنَ أَبِي قُحَافَةَ بَيْنَ يَدَىْ نَبِيِّهِ . ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ فَقَالَ " مَا لَكُمْ إِذَا نَابَكُمْ شَىْءٌ فِي صَلاَتِكُمْ صَفَّحْتُمْ إِنَّ ذَلِكَ لِلنِّسَاءِ مَنْ نَابَهُ شَىْءٌ فِي صَلاَتِهِ فَلْيَقُلْ سُبْحَانَ اللَّهِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ҳозим ривоят қилди, у деди: мен Саҳл ибн Саъд ас-Соидийнинг шундай деганини эшитдим: Анслардан икки қабила ўртасида (жанжал) сўз бўлиб, ҳатто бир-бирларига тош отадиган даражага етдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни яраштириш учун бордилар. (Шу орада) намоз вақти кирди, Билол азон айтди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кутилди, лекин у зот (кечикиб) ушланиб қолдилар. Шунда (Билол) иқомат айтди ва Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) (имомликка) ўтди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келганларида Абу Бакр одамларга намоз ўқитаётган эди. Одамлар у зотни кўриб, қарсак (чапак) чалдилар. Абу Бакр намозда ўгирилиб қарамас эди, лекин уларнинг чапагини эшитгач, ўгирилди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрди. У орқага чекинмоқчи бўлди, аммо у зот унга: «Ўрнингда тур (қол),» деб ишора қилдилар. Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) икки қўлини кўтарди (Аллаҳга ҳамд айтди), кейин орқаси билан чекинди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдинга ўтиб, намоз ўқитдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни тугатгач: «Ўрнингда туришингдан сени нима тўсди?» дедилар. У: «Абу Қуҳофанинг ўғлини Аллаҳ Ўз Набийсининг олдида (имомликда) туришини кўрса, бу ярашмайди,» деди. Сўнг у зот одамларга юзланиб: «Сизларга нима бўлди, намозингизда бир нарса юз берса, чапак чаласизлар? Албатта, бу (чапак чалиш) аёллар учундир. Кимга намозида бир нарса юз берса, ‹Субҳаналлаҳ,› десин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ اللَّيْثِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ الأَنْصَارِيِّ، عَنْ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ كَانَ لَهُ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي حَدْرَدٍ الأَسْلَمِيِّ - يَعْنِي دَيْنًا - فَلَقِيَهُ فَلَزِمَهُ فَتَكَلَّمَا حَتَّى ارْتَفَعَتِ الأَصْوَاتُ فَمَرَّ بِهِمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " يَا كَعْبُ " . فَأَشَارَ بِيَدِهِ كَأَنَّهُ يَقُولُ النِّصْفَ فَأَخَذَ نِصْفًا مِمَّا عَلَيْهِ وَتَرَكَ نِصْفًا .
Бизга ар-Робийъ ибн Сулаймон хабар бериб, деди: бизга Шуъайб ибнул-Лайс ривоят қилди, отасидан, у Жаъфар ибн Робиядан, у Абдурраҳмон ал-Аъраждан, у Абдуллоҳ ибн Каъб ибн Молик ал-Ансорийдан, у Каъб ибн Моликдан (ривоят қилдики), Абдуллоҳ ибн Абу Ҳадрад ал-Асламий зиммасида унинг ҳаққи — яъни қарзи — бор эди. У уни учратиб, ундан (қарзини) қаттиқ талаб қилди. Иккови гаплашдилар, ҳатто овозлар кўтарилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар ёнидан ўтиб қолиб: «Эй Каъб!» дедилар ва қўллари билан гўё «ярмини» дегандек ишора қилдилар. Шунда у ўз ҳаққининг ярмини олди, ярмини эса қолдирди (кечди).
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عَوْفٍ، قَالَ حَدَّثَنِي حَمْزَةُ أَبُو عُمَرَ الْعَائِذِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلْقَمَةُ بْنُ وَائِلٍ، عَنْ وَائِلٍ، قَالَ شَهِدْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ جَاءَ بِالْقَاتِلِ يَقُودُهُ وَلِيُّ الْمَقْتُولِ فِي نِسْعَةٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِوَلِيِّ الْمَقْتُولِ " أَتَعْفُو " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَتَأْخُذُ الدِّيَةَ " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَتَقْتُلُهُ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " اذْهَبْ بِهِ " . فَلَمَّا ذَهَبَ فَوَلَّى مِنْ عِنْدِهِ دَعَاهُ فَقَالَ " أَتَعْفُو " . قَالَ لاَ قَالَ " فَتَأْخُذُ الدِّيَةَ " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَتَقْتُلُهُ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " اذْهَبْ بِهِ " . فَلَمَّا ذَهَبَ فَوَلَّى مِنْ عِنْدِهِ دَعَاهُ فَقَالَ " أَتَعْفُو " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَتَأْخُذُ الدِّيَةَ " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَتَقْتُلُهُ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " اذْهَبْ بِهِ " . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِنْدَ ذَلِكَ " أَمَا إِنَّكَ إِنْ عَفَوْتَ عَنْهُ يَبُوءُ بِإِثْمِهِ وَإِثْمِ صَاحِبِكَ " . فَعَفَا عَنْهُ وَتَرَكَهُ فَأَنَا رَأَيْتُهُ يَجُرُّ نِسْعَتَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Авфдан, у деди: менга Ҳамза Абу Умар ал-Оизий ривоят қилди, у деди: бизга Алқама ибн Воил ривоят қилди, Воилдан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида бўлдим — ўшанда мақтулнинг валийси қотилни бир арқонда етаклаб келтирди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мақтулнинг валийсига: «Авф қиласанми (кечирасанми)?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У зот: «Унда дият (хунпули) оласанми?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У зот: «Унда уни ўлдирасанми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У зот: «Олиб кет уни,» дедилар. У кетиб, у зотнинг олдидан юз ўгиргач, у зот уни қайтариб чақирдилар ва: «Авф қиласанми?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У зот: «Унда дият оласанми?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У зот: «Унда уни ўлдирасанми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У зот: «Олиб кет уни,» дедилар. У кетиб, у зотнинг олдидан юз ўгиргач, у зот уни яна қайтариб чақирдилар ва: «Авф қиласанми?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У зот: «Унда дият оласанми?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У зот: «Унда уни ўлдирасанми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У зот: «Олиб кет уни,» дедилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шу вақтда: «Билки, агар уни авф қилсанг, у ўз гуноҳини ва сенинг шеригингнинг (мақтулнинг) гуноҳини кўтариб (қайтиб) кетади,» дедилар. Шунда у уни авф қилиб, қўйиб юборди. Мен уни (қотилни) ўз арқонини судраб кетаётганини кўрдим.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّهُ حَدَّثَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ الزُّبَيْرِ حَدَّثَهُ أَنَّ رَجُلاً مِنَ الأَنْصَارِ خَاصَمَ الزُّبَيْرَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي شِرَاجِ الْحَرَّةِ الَّتِي يَسْقُونَ بِهَا النَّخْلَ فَقَالَ الأَنْصَارِيُّ سَرِّحِ الْمَاءَ يَمُرَّ . فَأَبَى عَلَيْهِ فَاخْتَصَمُوا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اسْقِ يَا زُبَيْرُ ثُمَّ أَرْسِلِ الْمَاءَ إِلَى جَارِكَ " . فَغَضِبَ الأَنْصَارِيُّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنْ كَانَ ابْنَ عَمَّتِكَ فَتَلَوَّنَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ " يَا زُبَيْرُ اسْقِ ثُمَّ احْبِسِ الْمَاءَ حَتَّى يَرْجِعَ إِلَى الْجَدْرِ " . فَقَالَ الزُّبَيْرُ إِنِّي أَحْسَبُ أَنَّ هَذِهِ الآيَةَ نَزَلَتْ فِي ذَلِكَ { فَلاَ وَرَبِّكَ لاَ يُؤْمِنُونَ } الآيَةَ .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у Урвадан (ривоят қилдики), унга Абдуллоҳ ибнуз-Зубайр ривоят қилганки, Анслардан бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида Зубайр билан улар хурмоларини суғорадиган ал-Ҳарра (деган жойдаги) сув ариқлари тўғрисида тортишиб қолди. Ансорий: «Сувни қўйиб юбор, ўтиб кетсин,» деди. Лекин (Зубайр) бунга кўнмади. Шундай қилиб улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида тортишдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Зубайр, (аввал ўзинг) суғор, кейин сувни қўшнингга оқизиб юбор,» дедилар. Ансорий ғазабланиб: «Эй Расулуллаҳ, у сизнинг аммангизнинг ўғли бўлгани учунми?» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг юзлари ўзгарди, сўнг: «Эй Зубайр, суғор, кейин сувни тўсиб, деворларга қайтгунча (ушлаб) тур,» дедилар. Шунда Зубайр: «Ўйлайманки, бу оят шу (воқеа) ҳақида нозил бўлган: ‹Йўқ, Роббингга қасамки, улар имон келтирмайдилар...,› — оят охиригача (Нисо сураси, 65),» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ زَوْجَ، بَرِيرَةَ كَانَ عَبْدًا يُقَالُ لَهُ مُغِيثٌ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَيْهِ يَطُوفُ خَلْفَهَا يَبْكِي وَدُمُوعُهُ تَسِيلُ عَلَى لِحْيَتِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِلْعَبَّاسِ " يَا عَبَّاسُ أَلاَ تَعْجَبُ مِنْ حُبِّ مُغِيثٍ بَرِيرَةَ وَمِنْ بُغْضِ بَرِيرَةَ مُغِيثًا " . فَقَالَ لَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لَوْ رَاجَعْتِيهِ فَإِنَّهُ أَبُو وَلَدِكِ " . قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَتَأْمُرُنِي . قَالَ " إِنَّمَا أَنَا شَفِيعٌ " . قَالَتْ فَلاَ حَاجَةَ لِي فِيهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, деди: бизга Абдулваҳҳоб ривоят қилди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Бариранинг эри Муғийс исмли қул эди. Мен ҳозир ҳам уни кўриб тургандекман — у (Бариранинг) ортидан йиғлаб, кўз ёшлари соқолига оқиб айланиб юрарди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Аббосга: «Эй Аббос, Муғийснинг Барирага муҳаббати ва Бариранинг Муғийсга нафратидан ажабланмайсанми?» дедилар. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга (Барирага): «Агар унга қайтсанг (эр қилиб қабул қилсанг) яхши бўларди, ахир у болангнинг отаси-ку,» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, менга буюряпсизми?» деди. У зот: «Мен фақат орага тушувчи (шафеъ)ман, холос,» дедилар. У: «Унда менга унинг ҳожати йўқ,» деди.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ وَاصِلِ بْنِ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَاضِرُ بْنُ الْمُوَرِّعِ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَعْتَقَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ غُلاَمًا لَهُ عَنْ دُبُرٍ وَكَانَ مُحْتَاجًا وَكَانَ عَلَيْهِ دَيْنٌ فَبَاعَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِثَمَانِمِائَةِ دِرْهَمٍ فَأَعْطَاهُ فَقَالَ " اقْضِ دَيْنَكَ وَأَنْفِقْ عَلَى عِيَالِكَ " .
Бизга Абдул-Аъло ибн Восил ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Муҳозир ибнул-Муварриъ ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, Салама ибн Куҳайлдан, у Атодан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Анслардан бир киши ўз ғуломини ўлимидан кейин озод бўлиши (мудаббар) шарти билан озод қилган эди, у муҳтож эди ва унинг зиммасида қарз бор эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни (ғуломни) саккиз юз дирҳамга сотдилар ва (пулни) унга бериб: «Қарзингни адо эт ва аҳли-оилангга сарфла,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلاَءُ، عَنْ مَعْبَدِ بْنِ كَعْبٍ، عَنْ أَخِيهِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ اقْتَطَعَ حَقَّ امْرِئٍ مُسْلِمٍ بِيَمِينِهِ فَقَدْ أَوْجَبَ اللَّهُ لَهُ النَّارَ وَحَرَّمَ عَلَيْهِ الْجَنَّةَ " . فَقَالَ لَهُ رَجُلٌ وَإِنْ كَانَ شَيْئًا يَسِيرًا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " وَإِنْ كَانَ قَضِيبًا مِنْ أَرَاكٍ " .
Бизга Алий ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ало ривоят қилди, Маъбад ибн Каъбдан, у акаси Абдуллоҳ ибн Каъбдан, у Абу Умомадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким (ёлғон) қасами билан мусулмон кишининг ҳаққини кесиб (ўзлаштириб) олса, Аллаҳ унга дўзахни вожиб қилиб, жаннатни ҳаром қилди,» дедилар. Шунда бир киши унга: «Гарчи арзимас (кичик) бир нарса бўлса ҳам, эй Расулуллаҳ?» деди. У зот: «Гарчи арок (деган дарахт)нинг бир чивиғи бўлса ҳам,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ هِنْدٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ شَحِيحٌ وَلاَ يُنْفِقُ عَلَىَّ وَوَلَدِي مَا يَكْفِينِي أَفَآخُذُ مِنْ مَالِهِ وَلاَ يَشْعُرُ قَالَ " خُذِي مَا يَكْفِيكِ وَوَلَدَكِ بِالْمَعْرُوفِ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Вакииъ хабар берди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Ҳинд Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб: «Эй Расулуллаҳ, Абу Суфён бахил киши, у менга ва боламга етарли (нафақа) сарфламайди. Унинг мол-мулкидан у сезмаган ҳолда олсам бўладими?» деди. У зот: «Маъруф (одат бўйича муносиб равишда) ўзингга ва болангга етарлича ол,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مَنْصُورِ بْنِ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُبَشِّرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ حُسَيْنٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ إِيَاسٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ، - وَكَانَ عَامِلاً عَلَى سِجِسْتَانَ - قَالَ كَتَبَ إِلَىَّ أَبُو بَكْرَةَ يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يَقْضِيَنَّ أَحَدٌ فِي قَضَاءٍ بِقَضَاءَيْنِ وَلاَ يَقْضِي أَحَدٌ بَيْنَ خَصْمَيْنِ وَهُوَ غَضْبَانُ " .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Мансур ибн Жаъфар хабар бериб, деди: бизга Мубашшир ибн Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Ҳусайн ривоят қилди, Жаъфар ибн Иёсдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Бакрадан — у Сижистонда омил (бошқарувчи) эди — (ривоят қилдики), у деди: Абу Бакра менга шундай деб ёзди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Ҳеч ким бир масала (ҳукм)да икки хил ҳукм чиқармасин ва ҳеч ким ғазабнок ҳолида икки хасм (даъволашувчи) орасида ҳукм қилмасин,» деганларини эшитганман.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أُمِّ سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّكُمْ تَخْتَصِمُونَ إِلَىَّ وَإِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ وَلَعَلَّ بَعْضَكُمْ أَلْحَنُ بِحُجَّتِهِ مِنْ بَعْضٍ فَإِنَّمَا أَقْضِي بَيْنَكُمَا عَلَى نَحْوِ مَا أَسْمَعُ فَمَنْ قَضَيْتُ لَهُ مِنْ حَقِّ أَخِيهِ شَيْئًا فَإِنَّمَا أَقْطَعُ لَهُ قِطْعَةً مِنَ النَّارِ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Зайнаб бинти Умму Саламадан, у Умму Саламадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлар (даъво) тортишувларингизни менга келтирасизлар, мен эса фақат бир башар (инсон)ман. Бўлиши мумкинки, баъзиларингиз ўз далилини баён қилишда бошқасидан кўра устароқ (нотиқроқ) бўлар ва мен эшитганимга кўра ораларингизда ҳукм қиларман. Бас, мен кимга унинг биродарининг ҳаққидан бир нарсани ҳукм қилиб берсам, мен унга аслида дўзахдан бир парча кесиб бераётган бўламан,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَبْغَضَ الرِّجَالِ إِلَى اللَّهِ الأَلَدُّ الْخَصِمُ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди; (бошқа санад билан) бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: менга Ибн Журайж ривоят қилди, у Ибн Абу Мулайкадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳга энг ёмон кўринган киши — қаттиқ жанжалкаш, баджаҳл хусуматчидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي مُوسَى، أَنَّ رَجُلَيْنِ، اخْتَصَمَا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي دَابَّةٍ لَيْسَ لِوَاحِدٍ مِنْهُمَا بَيِّنَةٌ فَقَضَى بِهَا بَيْنَهُمَا نِصْفَيْنِ .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдул-Аъло ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, у Қатодадан, у Саид ибн Абу Бурдадан, у отасидан, у Абу Мусодан (ривоят қилдики): икки киши бир ҳайвон ҳақида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида даъволашдилар ва уларнинг ҳеч бирида далил (баййина) йўқ эди. Шунда у (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни иккаласи ўртасида тенг икки бўлакка бўлиб ҳукм қилдилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ نَافِعِ بْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ كَانَتْ جَارِيَتَانِ تَخْرُزَانِ بِالطَّائِفِ فَخَرَجَتْ إِحْدَاهُمَا وَيَدُهَا تَدْمَى فَزَعَمَتْ أَنَّ صَاحِبَتَهَا أَصَابَتْهَا وَأَنْكَرَتِ الأُخْرَى فَكَتَبْتُ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ فِي ذَلِكَ فَكَتَبَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى أَنَّ الْيَمِينَ عَلَى الْمُدَّعَى عَلَيْهِ وَلَوْ أَنَّ النَّاسَ أُعْطُوا بِدَعْوَاهُمْ لاَدَّعَى نَاسٌ أَمْوَالَ نَاسٍ وَدِمَاءَهُمْ فَادْعُهَا وَاتْلُ عَلَيْهَا هَذِهِ الآيَةَ { إِنَّ الَّذِينَ يَشْتَرُونَ بِعَهْدِ اللَّهِ وَأَيْمَانِهِمْ ثَمَنًا قَلِيلاً أُولَئِكَ لاَ خَلاَقَ لَهُمْ فِي الآخِرَةِ } حَتَّى خَتَمَ الآيَةَ فَدَعَوْتُهَا فَتَلَوْتُ عَلَيْهَا فَاعْتَرَفَتْ بِذَلِكَ فَسَرَّهُ .
Бизга Али ибн Саид ибн Масруқ хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Абу Зоида ривоят қилди, у Нофеъ ибн Умардан, у Ибн Абу Мулайкадан (ривоят қилдики), у деди: Тоифда икки каниз тери тикишар эди. Улардан бири қўли қонаётган ҳолда чиқиб, шериги уни (жароҳатлаб) урганини даъво қилди, бошқаси эса буни инкор этди. Мен шу ҳақда Ибн Аббосга хат ёздим. У жавобан ёздики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қасам (ямин) айбланувчи (муддаъа алайҳ) зиммасидадир. Агар одамларга уларнинг шунчаки даъволари билан (ҳуқуқ) берилса, баъзи одамлар бошқаларнинг мол-мулки ва қонларига даъво қилиб қўярдилар,» деб ҳукм қилганлар. «Бас, уни (ўша канизни) чақир ва унга ушбу оятни ўқиб бер: ‹Албатта, Аллаҳнинг аҳди ва ўз қасамларини оз баҳога сотадиганлар — ана ўшалар учун охиратда ҳеч қандай насиба йўқдир...›» — оят охирига қадар (деб ёзди). Мен уни чақириб, унга (оятни) ўқиб бердим, шунда у (ҳақиқатни) эътироф этди ва бу (Ибн Аббосни) хурсанд қилди.
أَخْبَرَنَا سَوَّارُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَرْحُومُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ أَبِي نَعَامَةَ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ النَّهْدِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ مُعَاوِيَةُ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ عَلَى حَلْقَةٍ - يَعْنِي مِنْ أَصْحَابِهِ - فَقَالَ " مَا أَجْلَسَكُمْ " . قَالُوا جَلَسْنَا نَدْعُو اللَّهَ وَنَحْمَدُهُ عَلَى مَا هَدَانَا لِدِينِهِ وَمَنَّ عَلَيْنَا بِكَ . قَالَ " آللَّهِ مَا أَجْلَسَكُمْ إِلاَّ ذَلِكَ " . قَالُوا آللَّهِ مَا أَجْلَسَنَا إِلاَّ ذَلِكَ . قَالَ " أَمَا إِنِّي لَمْ أَسْتَحْلِفْكُمْ تُهَمَةً لَكُمْ وَإِنَّمَا أَتَانِي جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَأَخْبَرَنِي أَنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يُبَاهِي بِكُمُ الْمَلاَئِكَةَ " .
Бизга Саввор ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Марҳум ибн Абдулазиз ривоят қилди, у Абу Наъомадан, у Абу Усмон ан-Наҳдийдан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: Муовия (розияллаҳу анҳу) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир ҳалқа — яъни ўз саҳобаларидан — устига чиқиб: «Сизларни нима ўтқазди (нима учун ўтириб қолдингиз)?» дедилар. Улар: «Бизни ўз динига ҳидоят қилгани ва сен орқали бизга марҳамат қилгани учун Аллаҳга дуо қилиб, Унга ҳамд айтиб ўтирдик,» дедилар. У: «Аллаҳ ҳақи, сизларни фақат шу ўтқаздими?» дедилар. Улар: «Аллаҳ ҳақи, бизни фақат шу ўтқазди,» дедилар. У: «Мен сизларни бирор туҳмат (гумон) сабабли қасам ичираётганим йўқ. Балки менга Жибрил (алайҳиссалом) келди ва Аллаҳ азза ва жалла сиз билан фаришталар олдида фахрланаётганини хабар берди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رَأَى عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ رَجُلاً يَسْرِقُ فَقَالَ لَهُ أَسَرَقْتَ قَالَ لاَ وَاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ . قَالَ عِيسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ آمَنْتُ بِاللَّهِ وَكَذَّبْتُ بَصَرِي " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳафс хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Иброҳим ибн Таҳмон ривоят қилди, у Мусо ибн Уқбадан, у Сафвон ибн Сулаймдан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Исо ибн Марям (алайҳиссалом) ўғирлик қилаётган бир кишини кўриб, унга: ‹Ўғирлик қилдингми?› деди. У: ‹Йўқ, Ундан ўзга илоҳ бўлмаган Аллаҳ билан қасамки (ўғирламадим),› деди. Исо (алайҳиссалом): ‹Мен Аллаҳга имон келтирдим ва ўз кўзимни ёлғонга чиқардим,› деди,» дедилар.