حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ التِّرْمِذِيُّ، حَدَّثَنَا الْفَرَجُ بْنُ فَضَالَةَ أَبُو فَضَالَةَ الشَّامِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا فَعَلَتْ أُمَّتِي خَمْسَ عَشْرَةَ خَصْلَةً حَلَّ بِهَا الْبَلاَءُ " . فَقِيلَ وَمَا هُنَّ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " إِذَا كَانَ الْمَغْنَمُ دُوَلاً وَالأَمَانَةُ مَغْنَمًا وَالزَّكَاةُ مَغْرَمًا وَأَطَاعَ الرَّجُلُ زَوْجَتَهُ وَعَقَّ أُمَّهُ وَبَرَّ صَدِيقَهُ وَجَفَا أَبَاهُ وَارْتَفَعَتِ الأَصْوَاتُ فِي الْمَسَاجِدِ وَكَانَ زَعِيمُ الْقَوْمِ أَرْذَلَهُمْ وَأُكْرِمَ الرَّجُلُ مَخَافَةَ شَرِّهِ وَشُرِبَتِ الْخُمُورُ وَلُبِسَ الْحَرِيرُ وَاتُّخِذَتِ الْقَيْنَاتُ وَالْمَعَازِفُ وَلَعَنَ آخِرُ هَذِهِ الأُمَّةِ أَوَّلَهَا فَلْيَرْتَقِبُوا عِنْدَ ذَلِكَ رِيحًا حَمْرَاءَ أَوْ خَسْفًا وَمَسْخًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَلاَ نَعْلَمُ أَحَدًا رَوَاهُ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ الأَنْصَارِيِّ غَيْرَ الْفَرَجِ بْنِ فَضَالَةَ . وَالْفَرَجُ بْنُ فَضَالَةَ قَدْ تَكَلَّمَ فِيهِ بَعْضُ أَهْلِ الْحَدِيثِ وَضَعَّفَهُ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ وَقَدْ رَوَاهُ عَنْهُ وَكِيعٌ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ .
Бизга Солиҳ ибн Абдуллаҳ ат-Термизий ривоят қилди, бизга ал-Фараж ибн Фазола Абу Фазола аш-Шомий ривоят қилди, у Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Алидан, у Али ибн Абу Толибдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менинг умматим ўн беш хислатни қилса, уларга бало нозил бўлади,» дедилар. «Улар нималар, эй Расулуллаҳ?» деб сўралди. У: «Қачонки ўлжа(ғанимат) (фақат айрим кишилар орасида) айланадиган (мулк), омонат (таланадиган) ўлжа, закот (жарима каби) зиён, киши хотинига итоат этиб, онасига оқ бўлса, дўстига яқин бўлиб, отасига жафо қилса, масжидларда овозлар кўтарилса, қавмнинг бошлиғи уларнинг энг разили бўлса, киши ёмонлигидан қўрқиб ҳурмат қилинса, ичкиликлар ичилса, ипак (эркакларга) кийилса, куйловчи чўрилар ва чолғу асбоблари тутилса, бу умматнинг охирги (авлоди) аввалгисини лаънатласа — шунда улар қизил шамол ёки (ерга) чўкиб кетиш ё (суратнинг) ўзгартирилишини кутсинлар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни Али ибн Абу Толиб ҳадисидан фақат шу йўл билан биламиз ва ал-Фараж ибн Фазоладан бошқа ҳеч ким буни Яҳё ибн Саид ал-Ансорийдан ривоят қилганини билмаймиз. Ал-Фараж ибн Фазола ҳақида баъзи ҳадис аҳли (танқидий) сўз айтиб, уни ҳофизаси(хотираси) томонидан заиф санаган, аммо ундан Вакииъ ва имомлардан бири эмас балки кўплари ривоят қилган.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَزِيدَ الْوَاسِطِيُّ، عَنِ الْمُسْتَلِمِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ رُمَيْحٍ الْجُذَامِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اتُّخِذَ الْفَىْءُ دُوَلاً وَالأَمَانَةُ مَغْنَمًا وَالزَّكَاةُ مَغْرَمًا وَتُعُلِّمَ لِغَيْرِ الدِّينِ وَأَطَاعَ الرَّجُلُ امْرَأَتَهُ وَعَقَّ أُمَّهُ وَأَدْنَى صَدِيقَهُ وَأَقْصَى أَبَاهُ وَظَهَرَتِ الأَصْوَاتُ فِي الْمَسَاجِدِ وَسَادَ الْقَبِيلَةَ فَاسِقُهُمْ وَكَانَ زَعِيمُ الْقَوْمِ أَرْذَلَهُمْ وَأُكْرِمَ الرَّجُلُ مَخَافَةَ شَرِّهِ وَظَهَرَتِ الْقَيْنَاتُ وَالْمَعَازِفُ وَشُرِبَتِ الْخُمُورُ وَلَعَنَ آخِرُ هَذِهِ الأُمَّةِ أَوَّلَهَا فَلْيَرْتَقِبُوا عِنْدَ ذَلِكَ رِيحًا حَمْرَاءَ وَزَلْزَلَةً وَخَسْفًا وَمَسْخًا وَقَذْفًا وَآيَاتٍ تَتَابَعُ كَنِظَامٍ بَالٍ قُطِعَ سِلْكُهُ فَتَتَابَعَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ . وَهَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Язид ал-Воситий ривоят қилди, у ал-Мусталим ибн Саиддан, у Румайҳ ал-Жузомийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қачонки ўлжа (фақат айрим кишилар орасида) айланадиган (мулк) қилинса, омонат ўлжа, закот зиён (саналса), (илм) диндан бошқа (мақсад) учун ўрганилса, киши хотинига итоат этиб, онасига оқ бўлса, дўстини яқин тутиб, отасини узоқ қилса, масжидларда овозлар зоҳир бўлса, қабиланинг фосиғи унга сардор бўлса, қавмнинг бошлиғи уларнинг энг разили бўлса, киши ёмонлигидан қўрқиб ҳурмат қилинса, куйловчи чўрилар ва чолғу асбоблари зоҳир бўлса, ичкиликлар ичилса, бу умматнинг охирги (авлоди) аввалгисини лаънатласа — шунда улар қизил шамол, зилзила, (ерга) чўкиб кетиш, (суратнинг) ўзгартирилиши, (осмондан) тош ёғиши ва — ипи узилган эски марварид (шода)си доналари кетма-кет тўкилганидек — кетма-кет келадиган аломатларни кутсинлар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Алидан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билан биламиз.
حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ يَعْقُوبَ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْقُدُّوسِ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " فِي هَذِهِ الأُمَّةِ خَسْفٌ وَمَسْخٌ وَقَذْفٌ " . فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَتَى ذَاكَ قَالَ " إِذَا ظَهَرَتِ الْقَيْنَاتُ وَالْمَعَازِفُ وَشُرِبَتِ الْخُمُورُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَابِطٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً وَهَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ .
Бизга Аббод ибн Яъқуб ал-Куфий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Абдулқуддус ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Ҳилол ибн Йисофдан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу умматда (ерга) чўкиб кетиш, (суратнинг) ўзгартирилиши ва (осмондан) тош ёғиши (бўлади),» дедилар. Шунда мусулмонлардан бир киши: «Эй Расулуллаҳ, бу қачон (бўлади)?» деди. У: «Қачонки куйловчи чўрилар ва чолғу асбоблари зоҳир бўлиб, ичкиликлар ичилса,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ал-Аъмашдан, у Абдурраҳмон ибн Собитдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал тарзда ҳам ривоят қилинган. Бу ҳадис ғарибдир.