حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ سَعِيدٍ الْكِنْدِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُحَيَّاةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنِ ابْنِ أَخِي عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلاَمٍ، لَمَّا أُرِيدَ عُثْمَانُ جَاءَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَلاَمٍ فَقَالَ لَهُ عُثْمَانُ مَا جَاءَ بِكَ قَالَ جِئْتُ فِي نَصْرِكَ قَالَ اخْرُجْ إِلَى النَّاسِ فَاطْرُدْهُمْ عَنِّي فَإِنَّكَ خَارِجٌ خَيْرٌ لِي مِنْكَ دَاخِلٌ . فَخَرَجَ عَبْدُ اللَّهِ إِلَى النَّاسِ فَقَالَ أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّهُ كَانَ اسْمِي فِي الْجَاهِلِيَّةِ فُلاَنٌ فَسَمَّانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَبْدَ اللَّهِ وَنَزَلَ فِيَّ آيَاتٌ مِنْ كِتَابِ اللَّهِ نَزَلَتْ فِيَّ : ( وشَهِدَ شَاهِدٌ مِنْ بَنِي إِسْرَائِيلَ عَلَى مِثْلِهِ فَآمَنَ وَاسْتَكْبَرْتُمْ إِنَّ اللَّهَ لاَ يَهْدِي الْقَوْمَ الظَّالِمِينَ ) وَنَزَلَتْ فِيَّ : (قلْ كَفَى بِاللَّهِ شَهِيدًا بَيْنِي وَبَيْنَكُمْ وَمَنْ عِنْدَهُ عِلْمُ الْكِتَابِ ) إِنَّ لِلَّهِ سَيْفًا مَغْمُودًا عَنْكُمْ وَإِنَّ الْمَلاَئِكَةَ قَدْ جَاوَرَتْكُمْ فِي بَلَدِكُمْ هَذَا الَّذِي نَزَلَ فِيهِ نَبِيُّكُمْ فَاللَّهَ اللَّهَ فِي هَذَا الرَّجُلِ أَنْ تَقْتُلُوهُ فَوَاللَّهِ إِنْ قَتَلْتُمُوهُ لَتَطْرُدُنَّ جِيرَانَكُمُ الْمَلاَئِكَةَ وَلَتَسُلُّنَّ سَيْفَ اللَّهِ الْمَغْمُودَ عَنْكُمْ فَلاَ يُغْمَدُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ قَالَ فَقَالُوا اقْتُلُوا الْيَهُودِيَّ وَاقْتُلُوا عُثْمَانَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعَيْبُ بْنُ صَفْوَانَ عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ عَنِ ابْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلاَمٍ عَنْ جَدِّهِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلاَمٍ .
Бизга Алий ибн Саид ал-Киндий ривоят қилди, бизга Абу Муҳайё ривоят қилди, у Абдулмалик ибн Умайдан, у Абдуллаҳ ибн Саломнинг жиянидан (ривоят қилдики): Усмонни (ўлдиришни) қасд қилишганда, Абдуллаҳ ибн Салом келди. Шунда Усмон унга: «Сени нима (иш) келтирди?» деди. У: «Сенга ёрдам бериш учун келдим,» деди. (Усмон): «Одамлар олдига чиқиб, уларни мендан қайтар; чунки сенинг ташқарида (ёрдам беришинг) ичкарида (кириб туришинг)дан менга яхшироқдир,» деди. Шунда Абдуллаҳ одамлар олдига чиқиб деди: «Эй одамлар, жоҳилиятда менинг исмим фалон эди, сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга «Абдуллаҳ» деб исм қўйдилар ва Аллаҳнинг Китобидан мен ҳақимда оятлар нозил бўлди. Мен ҳақимда: «Ва Бани Исроилдан бўлган бир гувоҳ шунга ўхшаш (нарса)га гувоҳлик бериб, иймон келтирди; сизлар эса кибр қилдингизлар. Албатта, Аллаҳ золим қавмни ҳидоят қилмайди» (Аҳқоф сураси, 10) (ояти) нозил бўлди. Ва мен ҳақимда: «Айтинг: «Мен билан сизларнинг орамизда гувоҳ бўлишга Аллаҳ ва Китоб илми ҳузурида бўлган кишилар кифоя»» (Раъд сураси, 43) (ояти) нозил бўлди. Албатта, Аллаҳнинг сизлардан (ҳозирча) ғилофга солинган бир қиличи бордир ва албатта малоикалар сизларнинг ушбу шаҳарингизда — Набиййингиз нозил бўлган (жойда) — қўшни бўлиб турибдилар. Аллаҳдан қўрқинглар, Аллаҳдан қўрқинглар бу кишини ўлдиришдан! Аллаҳга қасамки, агар уни ўлдирсангизлар, қўшниларингиз бўлмиш малоикаларни қувиб юборасизлар ва Аллаҳнинг сизлардан ғилофга солинган қиличини суғуриб оласизлар, бас у қиёмат кунига қадар ғилофга солинмайди.» (Рови) деди: «Шунда улар: «Яҳудийни ҳам ўлдиринглар, Усмонни ҳам ўлдиринглар!» дейишди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Буни Шуайб ибн Сафвон Абдулмалик ибн Умайдан, у Ибн Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Саломдан, у бобоси Абдуллаҳ ибн Саломдан (ҳам) ривоят қилган.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الأَسْوَدِ أَبُو عَمْرٍو الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَبِيعَةَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا رَأَى مَخِيلَةً أَقْبَلَ وَأَدْبَرَ فَإِذَا مَطَرَتْ سُرِّيَ عَنْهُ . قَالَتْ فَقُلْتُ لَهُ . فَقَالَ " وَمَا أَدْرِي لَعَلَّهُ كَمَا قَالَ اللَّهُ تَعَالَى : (فلمَّا رَأَوْهُ عَارِضًا مُسْتَقْبِلَ أَوْدِيَتِهِمْ قَالُوا هَذَا عَارِضٌ مُمْطِرُنَا ) " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Абдурраҳмон ибн ал-Асвад Абу Амр ал-Басрий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Робиаъ ривоят қилди, у Ибн Журайждан, у Атодан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (ёмғир) булутини кўрсалар, олдинга-орқага юра бошлардилар; ёмғир ёғса эса, (хавотирлари) тарқаларди.» (Оиша) деди: «Мен У(Набий)га шу ҳақда (сўраб) гапирдим. Шунда У: «Билмадим, балки бу Аллаҳ таоло айтганидек бўлар: «Бас, у(азоб)ни водийларига қараб келаётган булут шаклида кўрганларида: «Бу бизга ёмғир келтирувчи булутдир,» дедилар» (Аҳқоф сураси, 24),» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ دَاوُدَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ مَسْعُودٍ رضى الله عنه هَلْ صَحِبَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةَ الْجِنِّ مِنْكُمْ أَحَدٌ قَالَ مَا صَحِبَهُ مِنَّا أَحَدٌ وَلَكِنْ قَدِ افْتَقَدْنَاهُ ذَاتَ لَيْلَةٍ وَهُوَ بِمَكَّةَ فَقُلْنَا اغْتِيلَ أَوِ اسْتُطِيرَ مَا فُعِلَ بِهِ فَبِتْنَا بِشَرِّ لَيْلَةٍ بَاتَ بِهَا قَوْمٌ حَتَّى إِذَا أَصْبَحْنَا أَوْ كَانَ فِي وَجْهِ الصُّبْحِ إِذَا نَحْنُ بِهِ يَجِيءُ مِنْ قِبَلِ حِرَاءَ قَالَ فَذَكَرُوا لَهُ الَّذِي كَانُوا فِيهِ فَقَالَ " أَتَانِي دَاعِيَ الْجِنِّ فَأَتَيْتُهُمْ فَقَرَأْتُ عَلَيْهِمْ " . فَانْطَلَقَ فَأَرَانَا آثَارَهُمْ وَآثَارَ نِيرَانِهِمْ . قَالَ الشَّعْبِيُّ وَسَأَلُوهُ الزَّادَ وَكَانُوا مِنْ جِنِّ الْجَزِيرَةِ فَقَالَ " كُلُّ عَظْمٍ لَمْ يُذْكَرِ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ يَقَعُ فِي أَيْدِيكُمْ أَوْفَرَ مَا كَانَ لَحْمًا وَكُلُّ بَعْرَةٍ أَوْ رَوْثَةٍ عَلَفٌ لِدَوَابِّكُمْ " . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَلاَ تَسْتَنْجُوا بِهِمَا فَإِنَّهُمَا زَادُ إِخْوَانِكُمْ مِنَ الْجِنِّ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Алий ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у Довуддан, у аш-Шаъбийдан, у Алқамадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)га: «Жинлар кечаси Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан сизлардан бирортангиз ҳамроҳ бўлганмиди?» дедим. У деди: «Биздан бирортамиз унга ҳамроҳ бўлмадик. Лекин бир кечаси биз у Маккада (экан) эканлар уни йўқотиб қўйдик. Биз: «(Уни жин) йўқотиб юбордими ёки учириб кетдими, нима қилишди экан?» дедик. Шундай қилиб қавм ўтказган энг ёмон кечани ўтказдик. Тонг отганда — ёки тонг палла бўлганда — қарасак, У Ҳиро томонидан келмоқда. Улар У(Набий)га ўзлари (тушган) ҳолатни айтиб беришди. Шунда У: «Менга жинларнинг чақирувчиси келди, мен уларнинг олдига бориб, уларга (Қуръан) ўқиб бердим,» дедилар.» Сўнг У бизни олиб борди ва бизга уларнинг изларини ҳамда гулханларининг изларини кўрсатдилар.» Аш-Шаъбий деди: «Улар (жинлар) У(Набий)дан озуқа сўрадилар — улар Жазиранинг жинлари эди — шунда У: «Қўлингизга тушадиган, устига Аллаҳнинг номи зикр қилинмаган ҳар бир суяк сизлар учун гўшти энг тўла ҳолида бўлади, ҳар бир тезак ёки қумалоғ эса ҳайвонларингиз учун емдир,» дедилар.» Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бас, у иккови билан истинжо қилманглар, чунки улар жинлардан бўлган биродарларингизнинг озуғидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.