حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ دَاوُدَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ مَسْعُودٍ رضى الله عنه هَلْ صَحِبَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةَ الْجِنِّ مِنْكُمْ أَحَدٌ قَالَ مَا صَحِبَهُ مِنَّا أَحَدٌ وَلَكِنْ قَدِ افْتَقَدْنَاهُ ذَاتَ لَيْلَةٍ وَهُوَ بِمَكَّةَ فَقُلْنَا اغْتِيلَ أَوِ اسْتُطِيرَ مَا فُعِلَ بِهِ فَبِتْنَا بِشَرِّ لَيْلَةٍ بَاتَ بِهَا قَوْمٌ حَتَّى إِذَا أَصْبَحْنَا أَوْ كَانَ فِي وَجْهِ الصُّبْحِ إِذَا نَحْنُ بِهِ يَجِيءُ مِنْ قِبَلِ حِرَاءَ قَالَ فَذَكَرُوا لَهُ الَّذِي كَانُوا فِيهِ فَقَالَ " أَتَانِي دَاعِيَ الْجِنِّ فَأَتَيْتُهُمْ فَقَرَأْتُ عَلَيْهِمْ " . فَانْطَلَقَ فَأَرَانَا آثَارَهُمْ وَآثَارَ نِيرَانِهِمْ . قَالَ الشَّعْبِيُّ وَسَأَلُوهُ الزَّادَ وَكَانُوا مِنْ جِنِّ الْجَزِيرَةِ فَقَالَ " كُلُّ عَظْمٍ لَمْ يُذْكَرِ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ يَقَعُ فِي أَيْدِيكُمْ أَوْفَرَ مَا كَانَ لَحْمًا وَكُلُّ بَعْرَةٍ أَوْ رَوْثَةٍ عَلَفٌ لِدَوَابِّكُمْ " . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَلاَ تَسْتَنْجُوا بِهِمَا فَإِنَّهُمَا زَادُ إِخْوَانِكُمْ مِنَ الْجِنِّ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Алий ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у Довуддан, у аш-Шаъбийдан, у Алқамадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)га: «Жинлар кечаси Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан сизлардан бирортангиз ҳамроҳ бўлганмиди?» дедим. У деди: «Биздан бирортамиз унга ҳамроҳ бўлмадик. Лекин бир кечаси биз у Маккада (экан) эканлар уни йўқотиб қўйдик. Биз: «(Уни жин) йўқотиб юбордими ёки учириб кетдими, нима қилишди экан?» дедик. Шундай қилиб қавм ўтказган энг ёмон кечани ўтказдик. Тонг отганда — ёки тонг палла бўлганда — қарасак, У Ҳиро томонидан келмоқда. Улар У(Набий)га ўзлари (тушган) ҳолатни айтиб беришди. Шунда У: «Менга жинларнинг чақирувчиси келди, мен уларнинг олдига бориб, уларга (Қуръан) ўқиб бердим,» дедилар.» Сўнг У бизни олиб борди ва бизга уларнинг изларини ҳамда гулханларининг изларини кўрсатдилар.» Аш-Шаъбий деди: «Улар (жинлар) У(Набий)дан озуқа сўрадилар — улар Жазиранинг жинлари эди — шунда У: «Қўлингизга тушадиган, устига Аллаҳнинг номи зикр қилинмаган ҳар бир суяк сизлар учун гўшти энг тўла ҳолида бўлади, ҳар бир тезак ёки қумалоғ эса ҳайвонларингиз учун емдир,» дедилар.» Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бас, у иккови билан истинжо қилманглар, чунки улар жинлардан бўлган биродарларингизнинг озуғидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.