حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، وَعَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَقُولُ اللَّهُ أَعْدَدْتُ لِعِبَادِيَ الصَّالِحِينَ مَا لاَ عَيْنٌ رَأَتْ وَلاَ أُذُنٌ سَمِعَتْ وَلاَ خَطَرَ عَلَى قَلْبِ بَشَرٍ وَاقْرَءُوا إِنْ شِئْتُمْ : ( فَلا تَعْلَمُ نَفْسٌ مَا أُخْفِيَ لَهُمْ مِنْ قُرَّةِ أَعْيُنٍ جَزَاءً بِمَا كَانُوا يَعْمَلُونَ ) وَفِي الْجَنَّةِ شَجَرَةٌ يَسِيرُ الرَّاكِبُ فِي ظِلِّهَا مِائَةَ عَامٍ لاَ يَقْطَعُهَا وَاقْرَءُوا إِنْ شِئْتُمْ : ( وظِلٍّ مَمْدُودٍ ) وَمَوْضِعُ سَوْطٍ فِي الْجَنَّةِ خَيْرٌ مِنَ الدُّنْيَا وَمَا فِيهَا وَاقْرَءُوا إِنْ شِئْتُمْ : ( فمَنْ زُحْزِحَ عَنِ النَّارِ وَأُدْخِلَ الْجَنَّةَ فَقَدْ فَازَ وَمَا الْحَيَاةُ الدُّنْيَا إِلاَّ مَتَاعُ الْغُرُورِ ) " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абда ибн Сулаймон ва Абдурраҳим ибн Сулаймон, Муҳаммад ибн Амрдан ривоят қилди, бизга Абу Салама, Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ: «Мен солиҳ бандаларим учун ҳеч бир кўз кўрмаган, ҳеч бир қулоқ эшитмаган ва ҳеч бир инсон қалбига келмаган (неъматларни) тайёрлаб қўйганман,» дейди. Хоҳласангиз ўқинглар: «Уларнинг қилиб ўтган амалларига мукофот бўлиб, улар учун кўзлар қувончидан нималар яшириб қўйилганини ҳеч бир жон билмас» (Сажда сураси, 17). Жаннатда бир дарахт борки, отлиқ унинг соясида юз йил юрса ҳам уни кесиб ўта олмайди. Хоҳласангиз ўқинглар: «Ва чўзилган сояда» (Воқиа сураси, 30). Жаннатдаги бир қамчи ўрни дунё ва ундаги нарсалардан яхшироқдир. Хоҳласангиз ўқинглар: «Бас, ким дўзахдан узоқлаштирилиб, жаннатга киритилса, у ҳақиқатан нажот топибди. Бу дунё ҳаёти эса фақат алдовчи матоҳдир» (Оли Имрон сураси, 185),» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ فِي الْجَنَّةِ لَشَجَرَةً يَسِيرُ الرَّاكِبُ فِي ظِلِّهَا مِائَةَ عَامٍ لاَ يَقْطَعُهَا وَإِنْ شِئْتُمْ فَاقْرَءُوا : ( وَظِلٍّ مَمْدُودٍ * وَمَاءٍ مَسْكُوبٍ ) " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ, Маъмардан, у Қатодадан, у Анасдан ривоят қилди, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Албатта, жаннатда бир дарахт борки, отлиқ унинг соясида юз йил юрса ҳам уни кесиб ўта олмайди. Хоҳласангиз ўқинглар: «Ва чўзилган сояда, ва тўкилиб турган сувда» (Воқиа сураси, 30-31),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Абу Саиддан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ دَرَّاجٍ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، رضى الله عنه عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي قَوْلِهِ : ( وفُرُشٍ مَرْفُوعَةٍ ) قَالَ " ارْتِفَاعُهَا كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ وَمَسِيرَةُ مَا بَيْنَهُمَا خَمْسُمِائَةِ عَامٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ وَارْتِفَاعُهَا كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ . قَالَ ارْتِفَاعُ الْفُرُشِ الْمَرْفُوعَةِ فِي الدَّرَجَاتِ وَالدَّرَجَاتُ مَا بَيْنَ كُلِّ دَرَجَتَيْنِ كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Ришдин ибн Саъд, Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Даррождан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, Унинг: «Ва баланд кўтарилган тўшакларда» (Воқиа сураси, 34) сўзи ҳақида ривоят қилди. У: «Уларнинг баландлиги осмон билан ер орасидаги кабидир, улар орасидаги масофа эса беш юз йиллик (йўл)дир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ришдиннинг ҳадисидан биламиз. Баъзи илм аҳли: «Уларнинг баландлиги осмон билан ер орасидаги кабидир,» деди. У деди: баланд кўтарилган тўшакларнинг баландлиги даражалардадир, ҳар икки даража ораси осмон билан ер орасидаги кабидир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " : (أتَجْعَلُونَ رِزْقَكُمْ أَنَّكُمْ تُكَذِّبُونَ ) قَالَ شُكْرُكُمْ تَقُولُونَ مُطِرْنَا بِنَوْءِ كَذَا وَكَذَا وَبِنَجْمِ كَذَا وَكَذَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ إِسْرَائِيلَ . وَرَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، عَنْ عَلِيٍّ، نَحْوَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ، مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سُفْيَانَ، .
Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди, бизга ал-Ҳусайн ибн Муҳаммад, бизга Исроил, Абдул-Аълодан, у Абу Абдурраҳмондан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ва сиз ризқингизга (шукр қилиш ўрнига) уни ёлғон дейишни қиласизми?» (Воқиа сураси, 82) — у: «Сизнинг шукрингиз: «Бизга фалон юлдуз туфайли, фалон юлдуз туфайли ёмғир ёғди,» дейишингиздир,» дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир, биз уни фақат Исроилнинг ҳадисидан марфуъ (Пайғамбарга оид) ҳолда биламиз. Уни Суфён ас-Саврий ҳам Абдул-Аълодан, у Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан, у Алидан шунга ўхшаш, аммо марфуъ қилмай ривоят қилган. Буни бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид, Суфёндан ривоят қилди.
حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ الْخُزَاعِيُّ الْمَرْوَزِيُّ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبَانَ، عَنْ أَنَسٍ، رضى الله عنه قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلمَّ : (إنا أَنْشَأْنَاهُنَّ إِنْشَاءً ) قَالَ " إِنَّ مِنَ الْمُنْشَآتِ اللاَّئِي كُنَّ فِي الدُّنْيَا عَجَائِزَ عُمْشًا رُمْصًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ مُوسَى بْنِ عُبَيْدَةَ وَمُوسَى بْنُ عُبَيْدَةَ وَيَزِيدُ بْنُ أَبَانَ الرَّقَاشِيُّ يُضَعَّفَانِ فِي الْحَدِيثِ .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ал-Хузоий ал-Марвазий ривоят қилди, бизга Вакииъ, Мусо ибн Убайдадан, у Язид ибн Абондан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Биз уларни (жаннат ҳурларини) янгидан яратдик» (Воқиа сураси, 35) — у: «Албатта, янгидан яратилганлар орасида дунёда кўзлари ёшланиб, кўр-жирканч кампир бўлганлар ҳам бор,» дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Мусо ибн Убайданинг ҳадисидан марфуъ ҳолда биламиз. Мусо ибн Убайда ва Язид ибн Абон ар-Рақоший ҳадисда заиф (саналади).
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ هِشَامٍ، عَنْ شَيْبَانَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ أَبُو بَكْرٍ رضى الله عنه يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ شِبْتَ . قَالَ " شَيَّبَتْنِي هُودٌ وَالْوَاقِعَةُ وَالْمُرْسَلاَتُ وَ عمَّ يَتَسَاءَلُونَ وَإذَا الشَّمْسُ كُوِّرَتْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عَبَّاسٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَرَوَى عَلِيُّ بْنُ صَالِحٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ نَحْوَ هَذَا . وَرُوِيَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي مَيْسَرَةَ شَيْءٌ مِنْ هَذَا مُرْسَلاً . وَرَوَى أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ حَدِيثِ شَيْبَانَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدَّثَنَا بِذَلِكَ هَاشِمُ بْنُ الْوَلِيدِ الْهَرَوِيُّ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Муовия ибн Ҳишом, Шайбондан, у Абу Ишоқдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: «Абу Бакр (розияллаҳу анҳу): «Эй Расулуллаҳ, сочингиз оқарибди,» деди. У: «Мени Ҳуд, ал-Воқиа, ал-Мурсалот, «Амма ятасаъалун» (ан-Набаъ) ва «Изаш-шамсу куввират» (ат-Таквир) (суралари) оқартирди,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни Ибн Аббоснинг ҳадисидан фақат шу йўл орқали биламиз. Али ибн Солиҳ бу ҳадисни Абу Ишоқдан, у Абу Жуҳайфадан шунга ўхшаш ривоят қилган. Абу Ишоқдан, у Абу Майсарадан ҳам шу (ҳадиснинг) бир қисми мурсал (саҳобасиз) ҳолда ривоят қилинган. Абу Бакр ибн Айёш эса Абу Ишоқдан, у Икримадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, Шайбоннинг Абу Ишоқдан қилган ҳадисига ўхшаш ривоят қилган, лекин унда Ибн Аббосни зикр қилмаган. Буни бизга Ҳошим ибн ал-Валид ал-Ҳаравий ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди.