حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ هِشَامٍ، عَنْ شَيْبَانَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ أَبُو بَكْرٍ رضى الله عنه يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ شِبْتَ . قَالَ " شَيَّبَتْنِي هُودٌ وَالْوَاقِعَةُ وَالْمُرْسَلاَتُ وَ عمَّ يَتَسَاءَلُونَ وَإذَا الشَّمْسُ كُوِّرَتْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عَبَّاسٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَرَوَى عَلِيُّ بْنُ صَالِحٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ نَحْوَ هَذَا . وَرُوِيَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي مَيْسَرَةَ شَيْءٌ مِنْ هَذَا مُرْسَلاً . وَرَوَى أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ حَدِيثِ شَيْبَانَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدَّثَنَا بِذَلِكَ هَاشِمُ بْنُ الْوَلِيدِ الْهَرَوِيُّ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Муовия ибн Ҳишом, Шайбондан, у Абу Ишоқдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: «Абу Бакр (розияллаҳу анҳу): «Эй Расулуллаҳ, сочингиз оқарибди,» деди. У: «Мени Ҳуд, ал-Воқиа, ал-Мурсалот, «Амма ятасаъалун» (ан-Набаъ) ва «Изаш-шамсу куввират» (ат-Таквир) (суралари) оқартирди,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни Ибн Аббоснинг ҳадисидан фақат шу йўл орқали биламиз. Али ибн Солиҳ бу ҳадисни Абу Ишоқдан, у Абу Жуҳайфадан шунга ўхшаш ривоят қилган. Абу Ишоқдан, у Абу Майсарадан ҳам шу (ҳадиснинг) бир қисми мурсал (саҳобасиз) ҳолда ривоят қилинган. Абу Бакр ибн Айёш эса Абу Ишоқдан, у Икримадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, Шайбоннинг Абу Ишоқдан қилган ҳадисига ўхшаш ривоят қилган, лекин унда Ибн Аббосни зикр қилмаган. Буни бизга Ҳошим ибн ал-Валид ал-Ҳаравий ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди.