حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي الشَّوَارِبِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي الْمُعَلَّى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطَبَ يَوْمًا فَقَالَ " إِنَّ رَجُلاً خَيَّرَهُ رَبُّهُ بَيْنَ أَنْ يَعِيشَ فِي الدُّنْيَا مَا شَاءَ أَنْ يَعِيشَ وَيَأْكُلَ فِي الدُّنْيَا مَا شَاءَ أَنْ يَأْكُلَ وَبَيْنَ لِقَاءِ رَبِّهِ فَاخْتَارَ لِقَاءَ رَبِّهِ " . قَالَ فَبَكَى أَبُو بَكْرٍ فَقَالَ أَصْحَابُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَلاَ تَعْجَبُونَ مِنْ هَذَا الشَّيْخِ إِذْ ذَكَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً صَالِحًا خَيَّرَهُ رَبُّهُ بَيْنَ الدُّنْيَا وَبَيْنَ لِقَاءِ رَبِّهِ فَاخْتَارَ لِقَاءَ رَبِّهِ . قَالَ فَكَانَ أَبُو بَكْرٍ أَعْلَمَهُمْ بِمَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ بَلْ نَفْدِيكَ بِآبَائِنَا وَأَمْوَالِنَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا مِنَ النَّاسِ أَحَدٌ أَمَنَّ إِلَيْنَا فِي صُحْبَتِهِ وَذَاتِ يَدِهِ مِنِ ابْنِ أَبِي قُحَافَةَ وَلَوْ كُنْتُ مُتَّخِذًا خَلِيلاً لاَتَّخَذْتُ ابْنَ أَبِي قُحَافَةَ خَلِيلاً وَلَكِنْ وُدٌّ وَإِخَاءُ إِيمَانٍ وُدٌّ وَإِخَاءُ إِيمَانٍ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا وَإِنَّ صَاحِبَكُمْ خَلِيلُ اللَّهِ " وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ أَبِي عَوَانَةَ عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ بِإِسْنَادٍ غَيْرِ هَذَا . وَمَعْنَى قَوْلِهِ أَمَنَّ إِلَيْنَا يَعْنِي أَمَنَّ عَلَيْنَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулмалик ибн Абуш-Шавориб ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона, Абдулмалик ибн Умайдан, у Ибн Абул-Муъалладан, у отасидан (ривоят қилди); Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни хутба қилиб дедилар: «Албатта, бир кишини Роббиси дунёда хоҳлаганча яшаши ва дунёда хоҳлаганча (неъматдан) ейиши билан, Роббисига учрашиш ўртасида ихтиёр қилдирди. У Роббисига учрашишни ихтиёр қилди,» дедилар. (Рови) деди: шунда Абу Бакр йиғлади. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари: «Бу чолдан ажабланмайсизларми? Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир солиҳ кишини Роббиси дунё билан Роббисига учрашиш ўртасида ихтиёр қилдиргани, у эса Роббисига учрашишни ихтиёр қилгани ҳақида зикр қилсалару, (у йиғласа),» дейишди. (Рови) деди: аслида Абу Бакр улар ичида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг сўзларининг (маъносини) энг яхши билгувчиси эди. Абу Бакр: «Аксинча, биз сизни ота-боболаримиз ва мол-мулкимиз билан фидо қиламиз,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Саҳбати ва молу мулки билан бизга Ибн Абу Қуҳофадан кўра кўпроқ эҳсон қилган бирор киши йўқдир. Агар мен (Аллаҳдан ўзга) бир дўст (халил) тутадиган бўлсам, Ибн Абу Қуҳофани дўст тутардим. Лекин (бизнинг орамизда) муҳаббат ва имон биродарлиги бордир, муҳаббат ва имон биродарлиги,» дедилар — буни икки ёки уч марта (такрорладилар) — «Албатта, сизнинг соҳибингиз Аллаҳнинг халилидир,» дедилар. Бу ҳадис Абу Авонадан, у Абдулмалик ибн Умайдан бошқа иснод билан ҳам ривоят қилинган. «Аманна илайно» деган сўзининг маъноси «бизга эҳсон қилган» дегани. Бу бобда Абу Саиддан ҳам (ҳадис) бор. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ حُنَيْنٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَلَسَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ " إِنَّ عَبْدًا خَيَّرَهُ اللَّهُ بَيْنَ أَنْ يُؤْتِيَهُ مِنْ زَهْرَةِ الدُّنْيَا مَا شَاءَ وَبَيْنَ مَا عِنْدَهُ فَاخْتَارَ مَا عِنْدَهُ " . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ فَدَيْنَاكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ بِآبَائِنَا وَأُمَّهَاتِنَا . قَالَ فَعَجِبْنَا فَقَالَ النَّاسُ انْظُرُوا إِلَى هَذَا الشَّيْخِ يُخْبِرُ رَسُولُ اللَّهِ عَنْ عَبْدٍ خَيَّرَهُ اللَّهُ بَيْنَ أَنْ يُؤْتِيَهُ مِنْ زَهْرَةِ الدُّنْيَا مَا شَاءَ وَبَيْنَ مَا عِنْدَ اللَّهِ وَهُوَ يَقُولُ فَدَيْنَاكَ بِآبَائِنَا وَأُمَّهَاتِنَا . قَالَ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ هُوَ الْمُخَيَّرَ وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ هُوَ أَعْلَمَنَا بِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنْ أَمَنِّ النَّاسِ عَلَىَّ فِي صُحْبَتِهِ وَمَالِهِ أَبُو بَكْرٍ وَلَوْ كُنْتُ مُتَّخِذًا خَلِيلاً لاَتَّخَذْتُ أَبَا بَكْرٍ خَلِيلاً وَلَكِنْ أُخُوَّةُ الإِسْلاَمِ لاَ تَبْقَيَنَّ فِي الْمَسْجِدِ خَوْخَةٌ إِلاَّ خَوْخَةُ أَبِي بَكْرٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн ал-Ҳасан ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Маслама, Молик ибн Анасдан, у Абун-Назрдан, у Убайд ибн Ҳунайндан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилди); Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарга ўтириб дедилар: «Албатта, бир бандани Аллаҳ дунё кўркидан хоҳлаганини бериши билан, Ўз ҳузуридаги (неъмат) ўртасида ихтиёр қилдирди. У Ўз ҳузуридагини ихтиёр қилди,» дедилар. Шунда Абу Бакр: «Сизни ота-боболаримиз ва оналаримиз билан фидо қилдик, эй Расулуллаҳ!» деди. (Рови) деди: биз ажабландик. Одамлар: «Бу чолга қаранглар! Расулуллаҳ бир банда ҳақида — Аллаҳ уни дунё кўркидан хоҳлаганини бериши билан, Аллаҳ ҳузуридаги (неъмат) ўртасида ихтиёр қилдиргани ҳақида хабар берсалару, у эса: Сизни ота-боболаримиз ва оналаримиз билан фидо қилдик, деса,» дейишди. (Рови) деди: ихтиёр қилдирилган зот Расулуллаҳнинг ўзлари эдилар, Абу Бакр эса биз ичимизда буни энг яхши билгувчимиз эди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, саҳбати ва моли билан менга энг кўп эҳсон қилган кишилардан бири Абу Бакрдир. Агар мен (Аллаҳдан ўзга) бир дўст (халил) тутадиган бўлсам, Абу Бакрни дўст тутардим. Лекин (бизнинг орамизда) Ислом биродарлиги бордир. Масжидда Абу Бакрнинг эшикчасидан бошқа эшикча қолмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَسَنِ الْكُوفِيُّ،قَالَ حَدَّثَنَا مَحْبُوبُ بْنُ مُحْرِزٍ الْقَوَارِيرِيُّ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ يَزِيدَ الأَوْدِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا لأَحَدٍ عِنْدَنَا يَدٌ إِلاَّ وَقَدْ كَافَيْنَاهُ مَا خَلاَ أَبَا بَكْرٍ فَإِنَّ لَهُ عِنْدَنَا يَدًا يُكَافِئُهُ اللَّهُ بِهَا يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَمَا نَفَعَنِي مَالُ أَحَدٍ قَطُّ مَا نَفَعَنِي مَالُ أَبِي بَكْرٍ وَلَوْ كُنْتُ مُتَّخِذًا خَلِيلاً لاَتَّخَذْتُ أَبَا بَكْرٍ خَلِيلاً أَلاَ وَإِنَّ صَاحِبَكُمْ خَلِيلُ اللَّهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Али ибн ал-Ҳасан ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Маҳбуб ибн Муҳриз ал-Қаворирий, Довуд ибн Язид ал-Авдийдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди); у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Бизнинг зиммамизда бирор кишининг эҳсони бўлса, биз унинг эвазига (мукофот) бериб, қайтарганмиз. Абу Бакр бундан мустасно; чунки унинг бизнинг зиммамиздаги эҳсони борки, унинг эвазини Аллаҳ қиёмат куни ўзи қайтаради. Ҳеч кимнинг моли менга Абу Бакрнинг моли наф берганча наф бермаган. Агар мен (Аллаҳдан ўзга) бир дўст (халил) тутадиган бўлсам, Абу Бакрни дўст тутардим. Огоҳ бўлинглар! Албатта, сизнинг соҳибингиз Аллаҳнинг халилидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир.