باب مَنَاقِبِ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ رضى الله عنه، وله كنيتان: أبو تراب، وأبو الحسن
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ الضُّبَعِيُّ، عَنْ يَزِيدَ الرِّشْكِ، عَنْ مُطَرِّفِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَيْشًا وَاسْتَعْمَلَ عَلَيْهِمْ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ فَمَضَى فِي السَّرِيَّةِ فَأَصَابَ جَارِيَةً فَأَنْكَرُوا عَلَيْهِ وَتَعَاقَدَ أَرْبَعَةٌ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا إِذَا لَقِينَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرْنَاهُ بِمَا صَنَعَ عَلِيٌّ وَكَانَ الْمُسْلِمُونَ إِذَا رَجَعُوا مِنَ السَّفَرِ بَدَءُوا بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَلَّمُوا عَلَيْهِ ثُمَّ انْصَرَفُوا إِلَى رِحَالِهِمْ فَلَمَّا قَدِمَتِ السَّرِيَّةُ سَلَّمُوا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَامَ أَحَدُ الأَرْبَعَةِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلَمْ تَرَ إِلَى عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ صَنَعَ كَذَا وَكَذَا . فَأَعْرَضَ عَنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَامَ الثَّانِي فَقَالَ مِثْلَ مَقَالَتِهِ فَأَعْرَضَ عَنْهُ ثُمَّ قَامَ إِلَيْهِ الثَّالِثُ فَقَالَ مِثْلَ مَقَالَتِهِ فَأَعْرَضَ عَنْهُ ثُمَّ قَامَ الرَّابِعُ فَقَالَ مِثْلَ مَا قَالُوا فَأَقْبَلَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالْغَضَبُ يُعْرَفُ فِي وَجْهِهِ فَقَالَ " مَا تُرِيدُونَ مِنْ عَلِيٍّ مَا تُرِيدُونَ مِنْ عَلِيٍّ مَا تُرِيدُونَ مِنْ عَلِيٍّ إِنَّ عَلِيًّا مِنِّي وَأَنَا مِنْهُ وَهُوَ وَلِيُّ كُلِّ مُؤْمِنٍ مِنْ بَعْدِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ جَعْفَرِ بْنِ سُلَيْمَانَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Сулаймон аз-Зубаий, Язид ар-Ришкдан, у Мутарриф ибн Абдуллаҳдан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир лашкар юбордилар ва уларга Али ибн Абу Толибни амир қилдилар. У (Али) ўша қўшин билан (йўлга) равона бўлди ва (ғаниматдан) бир чўри тегди. Шунда (баъзилар) буни унга эътироз қилдилар ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан тўрттаси ўзаро аҳдлашиб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни учратганимизда, Али қилган ишни у кишига хабар берамиз,» дедилар. Мусулмонлар сафардан қайтганларида, аввал Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларидан бошлаб, у кишига салом берар, сўнг ўз манзилларига қайтар эдилар. Қўшин келганида, улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га салом бердилар. Шунда (ўша) тўрттадан бири туриб: «Эй Расулуллаҳ! Али ибн Абу Толибнинг шундай-шундай қилганини кўрмадингизми?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ундан юз ўгирдилар. Сўнг иккинчиси туриб, худди ўша гапни айтди; (Набий) ундан юз ўгирдилар. Сўнг учинчиси у кишининг олдида туриб, худди ўша гапни айтди; (Набий) ундан юз ўгирдилар. Сўнг тўртинчиси туриб, улар айтган гапни айтди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — юзларида ғазаб билиниб турган ҳолда — унга юзланиб: «Алидан нима истайсизлар? Алидан нима истайсизлар? Алидан нима истайсизлар? Албатта Али мендан ва мен унданман; у мендан кейин ҳар бир мўминнинг валийсидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир; уни фақат Жаъфар ибн Сулаймоннинг ҳадиси орқали, бу йўл билангина биламиз.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الطُّفَيْلِ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي سَرِيْحَةَ، أَوْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ شَكَّ شُعْبَةُ - عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كُنْتُ مَوْلاَهُ فَعَلِيٌّ مَوْلاَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ مَيْمُونٍ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَأَبُو سَرِيحَةَ هُوَ حُذَيْفَةُ بْنُ أَسِيدٍ صَاحِبُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Салама ибн Куҳайлдан ривоят қилди, у деди: Абут-Туфайлнинг Абу Сариҳа ёки Зайд ибн Арқамдан — Шуъба шубҳа қилди — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилганини эшитдим: у (Набий): «Мен кимнинг мавлоси (дўсти, ҳомийси) бўлсам, Али ҳам унинг мавлосидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Шуъба бу ҳадисни Маймун Абу Абдуллаҳдан, у Зайд ибн Арқамдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ҳам) ривоят қилган. Абу Сариҳа эса Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаси Ҳузайфа ибн Асиддир.
حَدَّثَنَا أَبُو الْخَطَّابِ، زِيَادُ بْنُ يَحْيَى الْبَصْرِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَتَّابٍ، سَهْلُ بْنُ حَمَّادٍ قَالَ حَدَّثَنَا الْمُخْتَارُ بْنُ نَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو حَيَّانَ التَّيْمِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رَحِمَ اللَّهُ أَبَا بَكْرٍ زَوَّجَنِي ابْنَتَهُ وَحَمَلَنِي إِلَى دَارِ الْهِجْرَةِ وَأَعْتَقَ بِلاَلاً مِنْ مَالِهِ رَحِمَ اللَّهُ عُمَرَ يَقُولُ الْحَقَّ وَإِنْ كَانَ مُرًّا تَرَكَهُ الْحَقُّ وَمَالَهُ صَدِيقٌ رَحِمَ اللَّهُ عُثْمَانَ تَسْتَحْيِيهِ الْمَلاَئِكَةُ رَحِمَ اللَّهُ عَلِيًّا اللَّهُمَّ أَدِرِ الْحَقَّ مَعَهُ حَيْثُ دَارَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَالْمُخْتَارُ بْنُ نَافِعٍ شَيْخٌ بَصْرِيٌّ كَثِيرُ الْغَرَائِبِ وَأَبُو حَيَّانَ التَّيْمِيُّ اسْمُهُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدِ بْنِ حَيَّانَ التَّيْمِيُّ كُوفِيٌّ وَهُوَ ثِقَةٌ .
Бизга Абул-Хаттоб Зиёд ибн Яҳё ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аттоб Саҳл ибн Ҳаммод ривоят қилди, у деди: бизга ал-Мухтор ибн Нофеъ ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ҳайён ат-Таймий, отасидан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ Абу Бакрга раҳм қилсин — у қизини менга (хотинликка) берди, мени ҳижрат диёрига (Мадинага) етказди ва Билолни ўз молидан озод қилди. Аллаҳ Умарга раҳм қилсин — у ҳақни айтади, гарчи у аччиқ бўлса-да; ҳақ уни дўстсиз (ёлғиз) қолдирди. Аллаҳ Усмонга раҳм қилсин — ундан малоикалар уялади (ҳаё қилади). Аллаҳ Алига раҳм қилсин. Эй Аллаҳ! Ҳақни у қаерга юзланса, ўша билан бирга айлантириб қўй,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир; уни фақат шу йўл билангина биламиз. Ал-Мухтор ибн Нофеъ басралик бир шайх бўлиб, ғариб (ҳадис)лари кўпдир. Абу Ҳайён ат-Таймийнинг исми Яҳё ибн Саид ибн Ҳайён ат-Таймий бўлиб, куфалик ва ишончли (сиқа)дир.
حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ شَرِيكٍ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ، بِالرَّحَبَةِ قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ الْحُدَيْبِيَةِ خَرَجَ إِلَيْنَا نَاسٌ مِنَ الْمُشْرِكِينَ فِيهِمْ سُهَيْلُ بْنُ عَمْرٍو وَأُنَاسٌ مِنْ رُؤَسَاءِ الْمُشْرِكِينَ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ خَرَجَ إِلَيْكَ نَاسٌ مِنْ أَبْنَائِنَا وَإِخْوَانِنَا وَأَرِقَّائِنَا وَلَيْسَ لَهُمْ فِقْهٌ فِي الدِّينِ وَإِنَّمَا خَرَجُوا فِرَارًا مِنْ أَمْوَالِنَا وَضِيَاعِنَا فَارْدُدْهُمْ إِلَيْنَا . " فَإِنْ لَمْ يَكُنْ لَهُمْ فِقْهٌ فِي الدِّينِ سَنُفَقِّهُهُمْ " . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا مَعْشَرَ قُرَيْشٍ لَتَنْتَهُنَّ أَوْ لَيَبْعَثَنَّ اللَّهُ عَلَيْكُمْ مَنْ يَضْرِبُ رِقَابَكُمْ بِالسَّيْفِ عَلَى الدِّينِ قَدِ امْتَحَنَ اللَّهُ قَلْبَهُ عَلَى الإِيمَانِ " . قَالُوا مَنْ هُوَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ لَهُ أَبُو بَكْرٍ مَنْ هُوَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَقَالَ عُمَرُ مَنْ هُوَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " هُوَ خَاصِفُ النَّعْلِ " . وَكَانَ أَعْطَى عَلِيًّا نَعْلَهُ يَخْصِفُهَا ثُمَّ الْتَفَتَ إِلَيْنَا عَلِيٌّ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَذَبَ عَلَىَّ مُتَعَمِّدًا فَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنَ النَّارِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ رِبْعِيٍّ عَنْ عَلِيٍّ . وَسَمِعْتُ الْجَارُودَ يَقُولُ سَمِعْتُ وَكِيعًا يَقُولُ لَمْ يَكْذِبْ رِبْعِيُّ بْنُ حِرَاشٍ فِي الإِسْلاَمِ كِذْبَةً . وَأَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي الأَسْوَدِ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ مَهْدِيٍّ يَقُولُ مَنْصُورُ بْنُ الْمُعْتَمِرِ أَثْبَتُ أَهْلِ الْكُوفَةِ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга отам, Шарикдан, у Мансурдан, у Рибъий ибн Ҳирошдан ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн Абу Толиб ар-Раҳаба (деган жой)да ривоят қилиб, деди: Ҳудайбия куни бўлганида, мушриклардан бир гуруҳ одамлар бизнинг олдимизга чиқди; уларнинг орасида Суҳайл ибн Амр ва мушрик раҳбарларидан кишилар бор эди. Улар: «Эй Расулуллаҳ! Сизнинг олдингизга ўғилларимиздан, биродарларимиздан ва қулларимиздан баъзи кишилар чиқиб келди; уларда динда фиқҳ (билим) йўқ, улар фақат мол-мулкимиздан қочиб чиқиб келишди, холос. Бас, уларни бизга қайтариб беринг,» дедилар. (Набий): «Агар уларда динда фиқҳ бўлмаса, биз уларни фиқҳга ўргатамиз,» (дедилар). Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Қурайш жамоаси! Ё (бу ишлардан) тийиласизлар, ёки Аллаҳ сизларга дин йўлида бўйинларингизни қилич билан урадиган бир кишини юборади — Аллаҳ унинг қалбини имон устида синаб (тоблаб) қўйган,» дедилар. Улар: «У ким, эй Расулуллаҳ?» дедилар. Абу Бакр унга: «У ким, эй Расулуллаҳ?» деди, Умар (ҳам): «У ким, эй Расулуллаҳ?» деди. У: «У наъл (оёқ кийимини) тикувчи кишидир,» дедилар. У киши Алига ўз наълини уни тикиши учун берган эдилар. Сўнг Али бизга юзланиб: «Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким менга била туриб ёлғон (гап) тўқиса, дўзахдаги ўрнини ҳозирласин,» дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Рибъийнинг Алидан (ривояти) сифатида ҳасан саҳиҳ ғарибдир; уни фақат шу йўл билангина биламиз. Мен ал-Жоруд айтганини эшитдим: мен Вакииъ айтганини эшитдим: «Рибъий ибн Ҳирош Исломда бирор марта ёлғон гапирмаган,» (деб). Менга Муҳаммад ибн Исмоил, Абдуллаҳ ибн Абул-Асваддан хабар берди, у деди: мен Абдурраҳмон ибн Маҳдий айтганини эшитдим: «Мансур ибн ал-Муътамир Куфа аҳлининг энг (ишончли, ҳадисни) мустаҳкам (ривоят қилувчи)сидир,» (деб).