حَدَّثَنَا أَبُو الْخَطَّابِ، زِيَادُ بْنُ يَحْيَى الْبَصْرِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَتَّابٍ، سَهْلُ بْنُ حَمَّادٍ قَالَ حَدَّثَنَا الْمُخْتَارُ بْنُ نَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو حَيَّانَ التَّيْمِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رَحِمَ اللَّهُ أَبَا بَكْرٍ زَوَّجَنِي ابْنَتَهُ وَحَمَلَنِي إِلَى دَارِ الْهِجْرَةِ وَأَعْتَقَ بِلاَلاً مِنْ مَالِهِ رَحِمَ اللَّهُ عُمَرَ يَقُولُ الْحَقَّ وَإِنْ كَانَ مُرًّا تَرَكَهُ الْحَقُّ وَمَالَهُ صَدِيقٌ رَحِمَ اللَّهُ عُثْمَانَ تَسْتَحْيِيهِ الْمَلاَئِكَةُ رَحِمَ اللَّهُ عَلِيًّا اللَّهُمَّ أَدِرِ الْحَقَّ مَعَهُ حَيْثُ دَارَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَالْمُخْتَارُ بْنُ نَافِعٍ شَيْخٌ بَصْرِيٌّ كَثِيرُ الْغَرَائِبِ وَأَبُو حَيَّانَ التَّيْمِيُّ اسْمُهُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدِ بْنِ حَيَّانَ التَّيْمِيُّ كُوفِيٌّ وَهُوَ ثِقَةٌ .
Бизга Абул-Хаттоб Зиёд ибн Яҳё ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аттоб Саҳл ибн Ҳаммод ривоят қилди, у деди: бизга ал-Мухтор ибн Нофеъ ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ҳайён ат-Таймий, отасидан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ Абу Бакрга раҳм қилсин — у қизини менга (хотинликка) берди, мени ҳижрат диёрига (Мадинага) етказди ва Билолни ўз молидан озод қилди. Аллаҳ Умарга раҳм қилсин — у ҳақни айтади, гарчи у аччиқ бўлса-да; ҳақ уни дўстсиз (ёлғиз) қолдирди. Аллаҳ Усмонга раҳм қилсин — ундан малоикалар уялади (ҳаё қилади). Аллаҳ Алига раҳм қилсин. Эй Аллаҳ! Ҳақни у қаерга юзланса, ўша билан бирга айлантириб қўй,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир; уни фақат шу йўл билангина биламиз. Ал-Мухтор ибн Нофеъ басралик бир шайх бўлиб, ғариб (ҳадис)лари кўпдир. Абу Ҳайён ат-Таймийнинг исми Яҳё ибн Саид ибн Ҳайён ат-Таймий бўлиб, куфалик ва ишончли (сиқа)дир.