حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، نَزَلَ بِضَجْنَانَ فِي لَيْلَةٍ بَارِدَةٍ فَأَمَرَ الْمُنَادِيَ فَنَادَى أَنِ الصَّلاَةُ فِي الرِّحَالِ . قَالَ أَيُّوبُ وَحَدَّثَنَا نَافِعٌ عَنِ ابْنِ عُمَرَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا كَانَتْ لَيْلَةٌ بَارِدَةٌ أَوْ مَطِيرَةٌ أَمَرَ الْمُنَادِيَ فَنَادَى الصَّلاَةُ فِي الرِّحَالِ .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, бизга Айюб ривоят қилди, у Нофиъдан ривоят қилдики, Ибн Умар совуқ бир кечада Зажнонга тўхтаб, мунодийга буюрди, у: «Намоз манзилларда (ўқилсин)» деб нидо қилди. Айюб деди: Бизга Нофиъ Ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам совуқ ёки ёмғирли кеча бўлганда мунодийга буюрардилар, у: «Намоз манзилларда (ўқилсин)» деб нидо қиларди.