حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ قَبِيصَةَ الْهِلاَلِيِّ، قَالَ كُسِفَتِ الشَّمْسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَخَرَجَ فَزِعًا يَجُرُّ ثَوْبَهُ وَأَنَا مَعَهُ يَوْمَئِذٍ بِالْمَدِينَةِ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ فَأَطَالَ فِيهِمَا الْقِيَامَ ثُمَّ انْصَرَفَ وَانْجَلَتْ فَقَالَ " إِنَّمَا هَذِهِ الآيَاتُ يُخَوِّفُ اللَّهُ بِهَا فَإِذَا رَأَيْتُمُوهَا فَصَلُّوا كَأَحْدَثِ صَلاَةٍ صَلَّيْتُمُوهَا مِنَ الْمَكْتُوبَةِ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Вуҳайб ривоят қилди, бизга Айюб ривоят қилди, у Абу Қилобадан, у Қабиса ал-Ҳилолийдан ривоят қилади: У: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида қуёш тутилди. Шунда у зот қўрқиб, кийимларини судраб чиқдилар, ўша куни мен ҳам у зот билан Мадинада эдим. Сўнг икки ракаат намоз ўқидилар ва уларда қиёмни чўздилар, сўнг тугатдилар, қуёш ҳам очилди. Сўнг: ‹Албатта бу оятлар билан Аллаҳ қўрқитади. Бас, уларни кўрсангиз, ўқиган фарз намозларингизнинг энг янгисидек намоз ўқинг› дедилар» деди.