أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو زَيْدٍ، سَعِيدُ بْنُ الرَّبِيعِ قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَفْصَةَ، مَوْلَى عَائِشَةَ أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّهُ، لَمَّا كَسَفَتِ الشَّمْسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ وَأَمَرَ فَنُودِيَ أَنَّ الصَّلاَةَ جَامِعَةٌ فَقَامَ فَأَطَالَ الْقِيَامَ فِي صَلاَتِهِ . قَالَتْ عَائِشَةُ فَحَسِبْتُ قَرَأَ سُورَةَ الْبَقَرَةِ ثُمَّ رَكَعَ فَأَطَالَ الرُّكُوعَ ثُمَّ قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . ثُمَّ قَامَ مِثْلَ مَا قَامَ وَلَمْ يَسْجُدْ ثُمَّ رَكَعَ فَسَجَدَ ثُمَّ قَامَ فَصَنَعَ مِثْلَ مَا صَنَعَ رَكْعَتَيْنِ وَسَجْدَةً ثُمَّ جَلَسَ وَجُلِّيَ عَنِ الشَّمْسِ .
Бизга Абу Бакр ибн Ишоқ хабар берди, у деди: бизга Абу Зайд Саид ибн ар-Рабийъ ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Муборак ривоят қилди, у Яҳё ибн Абу Касирдан (ривоят қилди), у деди: менга Оишанинг мавлоси Абу Ҳафса ривоят қилдики, Оиша (розияллаҳу анҳо) унга хабар берди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида қуёш тутилганда, у таҳорат олдилар ва буюрдилар, шунда «намоз жамия» (жамоат намози) деб нидо қилинди. У туриб, намозларида қиёмни узайтирдилар. Оиша айтди: Мен у Бақара сурасини ўқидилар деб ўйладим, сўнг руку қилиб, рукуни узайтирдилар, сўнг: «Самиаллаҳу лиман ҳамидаҳ,» дедилар. Сўнг турган каби турдилар ва сажда қилмадилар, сўнг руку қилиб, сўнг сажда қилдилар, сўнг туриб, қилган ишларини такрорлаб, икки руку ва бир сажда қилдилар. Сўнг ўтирдилар ва қуёш очилди.