أَخْبَرَنِي مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، عَنْ مَرْوَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي مُعَاوِيَةُ بْنُ سَلاَّمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ خَسَفَتِ الشَّمْسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ فَنُودِيَ الصَّلاَةُ جَامِعَةٌ فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالنَّاسِ رَكْعَتَيْنِ وَسَجْدَةً ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَسَجْدَةً . قَالَتْ عَائِشَةُ مَا رَكَعْتُ رُكُوعًا قَطُّ وَلاَ سَجَدْتُ سُجُودًا قَطُّ كَانَ أَطْوَلَ مِنْهُ . خَالَفَهُ مُحَمَّدُ بْنُ حِمْيَرٍ .
Менга Маҳмуд ибн Холид хабар берди, у Марвондан (ривоят қилди), у деди: менга Муовия ибн Саллом ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида қуёш тутилди. У буюрдилар, шунда «намоз жамия» (жамоат намози) деб нидо қилинди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга икки руку ва бир сажда билан намоз ўқиб бердилар, сўнг туриб, яна икки руку ва бир сажда билан намоз ўқидилар. Оиша айтди: Мен ҳеч қачон ундан узунроқ руку қилмаганман ва ҳеч қачон ундан узунроқ сажда қилмаганман. Унга Муҳаммад ибн Ҳимяр мухолиф бўлди.